Opelo i poruke

I u Hramu sv. Save i na platou ispred njega - na tužnom ispraćaju nevino postradalog srpskog premijera Z. Đinđića 15. marta - sve je bilo ispunjeno tugom i bolom. Tiskala se ogromna masa građana oko odra. Uz palucanje sveća i plač leluja opomena: vesnici nade skupo plaćaju svoj čin, ali nada ne umire ni u srcima najbližih ni u srcima građana jedne nove Srbije.
Svi su očekivali najavljenog patrijarha srpskog g. Pavla da kaže hrišćanskom nadom ispunjenu reč.
Ali, nad odrom pokojnika prozborio je crnogorski mitropolit g. Amfilohije. Od prve se ljudski smisao činodejstvovanja izgubio u političkoj retorici. Tišinu tuge smenila je zebnja i zaprepašćenje. Besedio je mitropolit o zlu rata, o rani "posred srca naroda" i to u času kada je malo kome nepoznato koja je to ruka zadala tu ranu i pokojniku i narodu. I što je više odmicao u svojoj besedi pred tužnim zborom sve je bivalo čudnije - ni na trenutak se prisetio nije ni vanrednog stanja ni tragičnog trenutka. Odjekivale su loše sročene aluzije iz kojih se čitaju mitropolitove poznate političke iluzije koje smo skupo platili. A retorske figure - neukusne i neprimerene - pretvarale su se u još gore bravure. Pomenuo je mitropolit i "pilatovski mač pravde" - kao da u Hagu sedi veliki pravednik. Oni koji znaju ono što je u našoj Pravoslavnoj enciklopediji rečeno o Pilatu, naučno tačno i savesno, bili su zaprepašćeni nabojem antisemitizma kakav odavno nismo imali u našoj sredini.
Ružno je počelo i ružno se i završilo sve to - ako se završilo - nad odrom pokojnog premijera Đinđića.
"Nije bilo niti je moglo biti zabrane od strane protokola i porodice" - oglašava se ružno nekakva pres-služba SPC - a Vlada Srbije odgovara da su "uvređeni i porodica i prijatelji". Niko ne pominje vernike koji su grubo uvređeni i povređeni.
Ostala je ipak jedna poruka - pokojnik je oko odra okupio građane Srbije i zvaničnike Evrope koji u nadi posustati neće.

Mirko Đorđević