Međunarodni krivični sud i Državna zajednica SCG

Stalni Međunarodni krivični sud (MKS) čije će sedište biti u Hagu nije u fokusu pažnje naše javnosti. Razumljivo je u izvesnom smislu zato što je odnos prema ovoj novoj svetskoj sudskoj instanci u senci prihvatanja Ustavne povelje i rada Haškog tribunala. Međutim, treba znati da je sa osnivanjem MKS nastalo novo poglavlje u razvoju međunarodnog i krivičnog prava. I da je SRJ svojim brzim pristupanjem i ratifikovanjem Statuta MKS dala značajan doprinos obezbeđenju broja strana ugovornica predviđenog za njegovo stupanje na snagu i samim tim stvaranju uslova za početak rada Suda.
Pogledaju li se zadaci koji stoje pred Srbijom i Crnom Gorom, njihova složenost posebno podvlači potrebu doslednog sprovođenja obaveza preuzetih pristupanjem Statutu MKS. Treba što pre preći na implementaciju ne samo radi ostvarenja saradnje sa Sudom nego i obaveze punog prilagođavanja Statutu unutrašnjeg krivičnopravnog poretka, i obe države članice kao i njihovog zajedničkog delovanja, a u meri u kojoj je potrebno izvršiti odgovarajuće izmene i dopune. U ovom pogledu nesporno je da se opšta pravila međunarodnog prava o doslednom sprovođenju preuzetih obaveza u dobroj veri (Pacta sunt servanda i Bona fides) moraju u punoj meri ispoštovati.
Ovim pitanjem se ne treba posebno baviti. I u Polaznim osnovama i u Ustavnoj povelji jasno je podvučeno da DZ Srbija i Crna Gora na međunarodnopravnom planu nastavlja kontinuitet SRJ. Otuda je bitno da se obezbedi, u odnosima sa međunarodnom zajednicom, direktna, nesmetana i nedvosmislena primena Statuta MKS, puna saradnja sa njim i ostalim državama članicama Suda. Kao i u vezi sa Poveljom UN i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (navodim samo ova dva primera) tako i u vezi sa Statutom MKS, nameće se sve uže povezivanje u normativnom, proceduralnom i operativnom pravosudnom smislu našeg poretka sa međunarodnim.
Naša zemlja ima velike teškoće zbog nespremnosti i oklevanja da dosledno, bez izbegavanja i otežavanja, sprovodi obaveze iz Povelje UN i Statuta Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Pođe li se od skepticizma i teškoća koje prate primenu Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, postavlja se ozbiljno pitanje mogućnosti i naše sposobnosti stvarne i efikasne primene obaveza preuzetih prihvatanjem Statuta MKS. Ono se logično nameće. Utoliko pre jer njihovo sprovođenje na ustavnom i zakonodavnom, kao i praktičnom planu u radu pravosudnih i organa gonjenja zahteva skoro potpunu preorijentaciju našeg krivičnopravnog sistema.
Ukratko, sve što se postavljalo i dalje se postavlja pred Državnom zajednicom Srbija i Crna Gora u odnosu na saradnju sa Haškim tribunalom, postavlja se, uz razlike koje su izraz nepodudarnosti statusa, i u vezi sa sprovođenjem Statuta MKS kao stalnog univerzalnog sudskog organa ali u mnogo širem i sveobuhvatnijem vidu. Komplementarna priroda MKS u odnosu na nacionalne sudove, neretroaktivno dejstvo njegove nadležnosti, ugovorna priroda odluke o njegovom osnivanju, za razliku od primata Haškog tribunala, njegove ad hoc prirode i prinudnog karaktera formiranja odlukom Saveta bezbednosti, nikako ne umanjuju uticaj njegovog postojanja na naše pravosudne organe. Naprotiv, oni postaju sastavni deo, jedan segment svetskog međunarodnog sudskog mehanizma gonjenja i kažnjavanja počinilaca ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti, povreda međunarodnog humanitarnog prava i genocida, zajednički inkriminisanih od strane ugovornica Statuta MKS. A spisak potpisnika Statuta pokazuje da se radi o ogromnoj većini država članica današnje međunarodne zajednice.
Haški tribunal će jednog dana kao ad hoc sudska instanca završiti rad i predstavljati negativnu hipoteku u istoriji naše zemlje. Sa realizovanjem saradnje sa MKS i sprovođenjem obaveza koje predviđa njegov Statut trebalo bi da i naš krivičnopravni sistem uđe u novu etapu. Odredba Ustavne povelje kojom se ovlašćuje Skupština da donosi zakone i druge akte o "primeni međunarodnog prava i konvencija koje utvrđuju obaveze o saradnji Srbije i Crne Gore s međunarodnim sudovima" predstavlja u tom pogledu veoma pozitivan korak. Mada je, po mom mišljenju, to trebalo reći i u "Ciljevima" Povelje. Kada će biti preduzeti konkretni koraci pokazaće se u skoroj budućnosti. Umnogome će zavisiti od novih ustava država Srbije i Crne Gore i efikasnosti njihove zajedničke skupštine. U svakom slučaju, ne može se nikako osporiti da je rad na implementaciji obaveza iz Statuta MKS na krivičnopravnom polju jedinstven i hitan zadatak. Svako zakašnjenje skupo se može platiti.

Milan Šahović