"Kućna" ekonomija Rat se (većini) ne isplati! Velika je verovatnoća da će rat u Iraku već uveliko
biti u toku kada ovaj tekst bude odštampan. Ako se pak ostvare prognoze
Blitzkriega on bi mogao biti i završen. Budući da je poverenje
u prognoze stručnjaka iz raznoraznih instituta palo na nizak nivo, poslužićemo
se svakodnevnijim argumentom o neminovnosti rata. Naime, štampa je objavila
da je 6. marta stanje na londonskim kladionicama, a Englezi se klade
u sve i svašta, bilo 47:1 da će rat početi tokom marta meseca. Ne započne
li rat, i to što pre, američki predsednik Buš moraće da se pomiri sa
najružnijim američkim nadimkom Loser (Gubitnik), te da se do
isteka mandata posveti neugodnom i malo izvesnom poslu sređivanja domaće
ekonomije. |
||
izrekao u Savetu bezbednosti. Vreme nije pokopalo ni Sun Cua ni Sun Pina. Naprotiv, postoji masa dokaza da mnogi savremeni političari vrlo dobro poznaju njihove ideje. I ne samo političari nego i poslovni ljudi. Glavni strateg IBM-a Mark MekNeili3 primenio je Sun Cuove strateške ideje na finansije i ekonomiju. |
|
|
Postoje, dakako, i oprečna shvatanja o ratu, kao izvoru bogaćenja i impulsu tehnološkog napretka. Na početku trećeg milenijuma ovakva se shvatanja zapravo svode na opravdanja ubijanja i otimanja i utoliko su anahrona i kratkoročna, budući da "svaki rat jednom mora da prestane". Tada, kad prestane, počinje preračunavanje i postaje jasno da profit koji se ratom | ||
stiče stoji u dubokoj koliziji sa moralom. Monah, kralj gusarskog arhipelaga u stripu "Korto Malteze",4 kaže: "Engleska je objavila rat Nemačkoj, znači i mi smo u ratu. Ako budemo snabdevali Engleze gorivom, vodom i hranom, zaradićemo dobro. Ako budemo snabdevali |
|
|
i Nemce, zaradićemo duplo". Ako
je u stripove dospelo shvatanje da na ratu zarađuju gusari, znači da je
to poimanje postalo "opšte mesto", te da i mi na iskustvima
ratovanja na našem tlu možemo da posvedočimo u njegovu osnovanost. Rat
nije stvaranje, nego preraspodela i uništavanje dobara. Od vremena kada su prestali ratovi za kolonije, odnosno za sirovine u njima, teško je naći ijedan rat koji je bio isplativ za budžet i ekonomiju zemlje koja ga je vodila. Danas padaju cene sirovina, kako zbog neprekidnog depresiranja na svetskim berzama - uvek su kupci bili bogatiji, moćniji i organizovaniji pa ih oni diktiraju - tako i zbog sve manjeg njihovog značaja, zbog mogućnosti recikliranja i smanjenja količina po jedinici proizvoda. Jedina sirovina zbog koje se možda isplati ratovanje jeste nafta. No i njeno je vreme na isteku, pa to - misle neki - treba iskoristiti. Nekadašnji saudijski ministar za naftu, jedan od najuticajnijih ljudi u OPEC, šeik Zaki Jamani u jednom je intervjuu rekao da "Kameno doba nije prestalo zbog nedostatka kamenja, nego zbog tehnološke prevaziđenosti. Nafta je sve bliže da doživi istu sudbinu". U jednoj od naučnih emisija BBC izneta je tvrdnja da je nafta bila osnovna poluga industrijskog razvoja, ali da je stvorila moćne lobije, koji su razvoj ka čistijoj i jeftinijoj energiji zaustavili bar za tri decenije. |
||
Ako dva najmoćnija i međusobno povezana lobija - naftni i vojni - proračunaju da im se isplati rat, onda je jasno da takav rat mora da usledi i da su sva moralizovanja o terorizmu, diktatorstvu i svetskom zlu, samo pokriće za lukrativan posao jednog segmenta. Setimo se Unamunovih reči:5"Vi ćete pobediti, jer raspolažete brutalnom silom. Ali nas nećete ubediti. Jer, da bi nas ubedili, morate nas prvo uveriti". Američko ubeđivanje i uveravanje najbolje je opisao književnik Klaudio Magris6 u jednom komentaru. On navodi da su |
|
|
argumenti o naoružanju Iraka, koje je saopštio
Kolin Pauel u Savetu bezbednosti, prepisani iz diplomskog rada Ibrahima
Al Marašija koji je već šest godina istraživač u Centre for Nonproliferation
Studies u Kaliforniji. Milijarde koje troše obaveštajne službe svode
se na prepisivanje jednog zastarelog studentskog rada, zajedno sa greškama
koje je autor prepoznao kao svoje. Tone Kralj, Iz ciklusa Život - Osuđenici, 1921. U daljem nabrajanju koristićemo se samo uglednim
izvorima podataka. Analiza Congressual Budget Office polazi od
pretpostavke da će neposredni vojni troškovi za mesec dana rata iznositi
44 milijarde dolara. U svom redovnom izveštaju Deutsche Bank
procenjuje da će vojni troškovi iznositi 140 miliona dolara uz fusnotu
da rat bude kratak i efikasan. Pod uslovom da rat traje tri meseca i
da se cene nafte kreću između 30 i 35 dolara za barel, američki BDP
bi sa planiranih 2,5 pao na 1,4 odsto u ovoj godini. U Evropi bi pad
iznosio sa 1,4 na 0,3 odsto. Ako bi rat trajao šest meseci američki
BDP bi pao na 0,4 odsto. Ekonomija, koja od marta 2000. beleži konstantan
pad, našla bi se u krajnje nezavidnoj situaciji, tim pre što u 2004,
po procenama UST&A (Internet adresa www.studioeidos.com), treba
očekivati porast cene nafte na 40 dolara po barelu. Naime, da bi se
irački izvori doveli u stanje pune eksploatacije biće potrebno između
1,5 i 3 godine rada i oko 12 milijardi dolara ulaganja godišnje. |
||
Zapadom, a raspuklina stvorena u Evropi mora se širiti još više. Kako će se Amerika sama ponašati kada joj počnu stizati sanduci sa leševima njenih mladića? Amerikom, kako to kaže Norman Majler,7 zavladali su "barjaktari konzervativizma, koji upozoravaju da se |
|
|
ukazuje izuzetna prilika za dominaciju
svetom. Ministarstvo odbrane publikovalo je dokument u kojem su SAD viđene
kao jašući kolos što veličanstveno očuvava mir u svetu svojom vojnom i
ekonomskom silom... 'Projekat za novi američki vek' - prerano obnarodovan
1992, i odbačen od Klintonove administracije, posle 11. septembra postao
je deo zvanične politike Bušove administracije". I Amerika ima "Memorandum"! Kada se rat završi nema sumnje da će cene nafte morati znatno da se povećaju u odnosu na današnje. Tokom rata mogući su skokovi i do 60 pa čak i 70 dolara po barelu. To će biti kratkotrajni špicevi, tek toliko da bi se moglo reći da su cene ipak oborene, kada se budu vratile na verovatnih 40 dolara po barelu - duplo u odnosu na one pre početka pretnje ratom. Te cene treba da potraju i omoguće plaćanje jednog dela troškova obnove Iraka i njegove naftne industrije, ali i ekstraprofit za posednike nafte. Taj dodatni trošak plaćaće svi. |
||
"U zapadnom svetu razvila se i institucionalizovala kultura mira... U nekim evropskim državama obrazovanje podrazumeva i Mir, kao školski predmet", piše Nikol Janigro.8 Objašnjava li to zašto je i u Americi i danas 37 odsto stanovnika protiv rata, čak iako ga odobri |
|
|
Savet bezbednosti. Jedna rasprava
kojoj smo prisustvovali u Beogradu, međutim, pokazala je da bar polovina
učesnika, bez obzira na sve kroz šta smo prošli, duboko veruje da rat
i danas nečem korisnom može da služi. Izjava predsednika Udruženja italijanskih industrijalaca Antonia D'Amata, od 11. februara, da ne treba biti a priori protiv preventivnog rata, izazvala je pravu buru među italijanskim industrijalcima. Nikola Tonjana, zamenik predsednika, oglasio se prvi rečima: "Kada se ratuje ne proizvodi se zbog živih nego zbog mrtvih, ne troši se, ne investira i radnici ostaju bez posla". Na njegovu stranu stali su Marko Tronketi Provera, predsednik "Pirelija" i Telecom Italia, Ema Mačegalja, doskorašnja predsednica mladih industrijalaca i niz velikih preduzetnika, uključiv i Uga Beretu, proizvođača najčuvenijih pištolja (koje koristi Džems Bond kao 007). Cinično bi se moglo reći da je i on u antiratnoj grupi, jer se danas u ratu puca raketama, a ne pištoljem. Svetski kapitalistički vrh, okupljen januara ove godine u Davosu, u zaključcima je osudio mogućnost rata u Iraku i gotovo da je stao na stranu No War "ništarije". |
||
U Kratkom veku Hobsbaum9 čitavo završno poglavlje posvećuje terorizmu i njegovim uzrocima, odnosno besmislenosti tradicionalnog rata protiv njega. Švedski Institut SIPRI izračunao je da jedan palestinski kamikaza u proseku košta 160 dolara |
|
|
(obuka i eksploziv, čovek se ne računa) i da nanosi često veće razorne efekte nego milione dolara vredan moderan tenk. To je "sirotinjska snalažljivost". Umesto bilo kakve pridike navešćemo samo da je čak i američki državni sekretar Kolin Pauel 2002. godine u Davosu, a zatim i u Savetu bezbednosti, rekao da su "siromaštvo i obespravljenost baza iz koje se regrutuju teroristi, i zato treba rešavati te probleme". Jasno i tačno.
|
Susedi:
Režim
kaosa
|
Rat
/ Mir: Teror
i terorizam
|