|
Pismo osam predsednika mesnih zajednica odbornicima
Skupštine opštine Čačak
Poštovani odborniče,
Molimo Te da se lično zauzmeš, bez obzira iz
koje si izborne jedinice, da se u dnevni red SO Čačak uvrsti naš zahtev
za stavljanje van snage odluke o određivanju lokacije za izgradnju deponije
za odlaganje komunalnog otpada u Mojsinju i Donjoj Gorevnici.
Na protestnom zboru osam sela - Mojsinja, Donje Gorevnice, Mrčajevaca,
Gornje Trepče, Donje Trepče, Katrge, Stančića i Ostre, koji je održan
u Mojsinju dana 9. 02. 2003, doneta je odluka da se ne dozvoli izgradnja
deponije na ovoj lokaciji i upućen je zahtev SO da se odluka o izgradnji
deponije stavi van snage.
Odluke sa ovog protestnog zbora nisu dostavljene odbornicima niti je
razmatranje zahteva osam sela stavljeno na dnevni red. Umesto toga,
za sednicu Skupštine 4. 03. 2003. Izvršni odbor je, u okviru informacije
o stepenu gotovosti dokumentacije za izgradnju deponije, odbornicima
predložio donošenje zaključaka: da se odmah nastave započete aktivnosti
za izgradnju deponije, da se hitno pokrene postupak za eksproprijaciju
parcela i da se zahteva od rukovodstva opštine da pristupi otklanjanju
otpora lokalnog stanovništva područja za izgradnju deponije. Ova tačka
je skinuta sa dnevnog reda bez ikakvog obrazloženja, osim što se postavilo
pitanje ko treba da potpiše nalog za angažovanje interventnih jedinica.
Zbunjeni ovakvim ponašanjem opštinskog rukovodstva, a posebno činjenicom
da odbornicima nisu dostavljene odluke sa zbora u Mojsinju, obraćamo
Ti se neposredno i iznosimo podatke i činjenice o ovom problemu, koje
treba da znaš da bi doneo zakonitu i pravičnu odluku.
Odluka o izgradnji deponije u Mojsinju je doneta u suprotnosti sa zakonom,
jer:
- zakonom o poljoprivrednom zemljištu, članom 7 zabranjeno je korišćenje
obradivog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe;
- pravilnikom o kriterijumima za određivanje lokacije deponije, članom
3, propisano je da se deponije lociraju u uvalama zaklonjenim bočnim
reljefom, bivšim pozajmištima zemljišta, napuštenim kamenolomima i rudnicima,
a izuzetno u ravnim terenima koji su bez tekućih i stagnirajućih voda.
Članom 11 ovog pravilnika zabranjeno je locirati deponiju u aluvijalnoj
ravni reke, na manjoj udaljenosti od reke od 0,5 km, iznad ugrađenih
instalacija za navodnjavanje i na zemljištu sa većom propustljivošću
od 0,00001 cm/s i ukoliko se ugrožava izvorište vode za piće;
- zemljište na kojem se planira deponija je obradivo, vrlo plodno i
na njemu uspevaju tri žetve godišnje, nalazi se pored kanala za navodnjavanje,
pored Morave, na manjoj udaljenosti od dozvoljene, na prostoru gde se
Banjska i Gorevnička reka ulivaju u Moravu. Ispod same lokacije su neiscrpni
izvori pitke vode, sa jednog od njih, izvora Guševac, čiji je kapacitet
750 l/s, pitkom vodom snabdevaju se Mrčajevci i Donja Gorevnica. Zemljište
je tako porozno i propustljivo da ne postoji siguran način zaštite od
zagađenja podzemnih voda.
Ovo je područje intenzivne ratarske i povrtarske
proizvodnje, sa ovih njiva se zdravom hranom snabdeva cela Srbija. Poljoprivredna
proizvodnja je osnovno zanimanje većine porodica koje ovde žive i uslov
njihovog opstanka. Izgradnjom deponije na ovoj lokaciji ne bi bilo uništeno
samo 30 ha zemljišta pod deponijom već i preostalo zemljište u ovom
ataru, što zbog nemogućnosti proizvodnje što i nemogućnosti prodaje
proizvoda sa ovog terena.
Svesni smo velikog problema koji grad ima kod određivanja lokacije za
deponiju, ali smatramo da se rešavanju ovog pitanja mora pristupiti
na moderniji i savremeniji način. Izgradnja deponije na kojoj će se
najplodnijom zemljom samo zatrpavati komunalni otpad i pri tom uništiti
poljoprivredna proizvodnja i zdrava voda u osam sela nije rešenje ovog
problema, već dokaz da rešenje treba tražiti na drugi način.
Zakonom o lokalnoj samoupravi, i to čl. 67, propisano je da je Skupština
opštine dužna da u roku od 60 dana od održavanja zbora građana razmotri
zahteve građana, o njihovim zahtevima donese odluku i obavesti građane.
Naš zahtev je SO Čačak upućen 9. februara, tako da rok za odgovor ističe
9. aprila.
Uznemireni meštani ovih osam sela, u kojima živi blizu 20 000 stanovnika,
održali su novi protestni zbor 9. marta u Mojsinju na kojem su formirali
odbor za sprovođenje ovih odluka, koji čine predsednici svih osam mesnih
zajednica i odbornici sa ovog područja. Smatramo da je neophodno prisustvo
svih članova ovog odbora na sednici skupštine kad budu razmatrani zahtevi
osam mesnih zajednica za ukidanje odluke o izgradnji deponije gradskog
otpada u Mojsinju.
Dana 9. marta 2003.
|
