Klovnovi i zločinci

Srpska vladajuća vrhuška i njeni rivali mi sve više liče na družinu klovnova iz holivudskih nemih burleski. Ponekad se pitam vredi li trošiti vreme baveći se njima.
Srpski premijer je onomad povredio petu igrajući "mali fudbal" sa crvenoberetkašima ili fantom-kapićima. Krhki filosof protiv bidža u kevlarskim prslucima - siže za ranog Čaplina.
Onda je na premijerovu blindiranu pratnju na autoputu kidisao jedan kombi (koji se brzo pretvorio u kamion, pesak nije pomenut); policija je saopštila da je neki tat pokušao atentat. Savezni predsednik nije imao prečeg posla nego da se pozabavi čudnim okolnostima čudnog atentata na još čudniji objekat za atentat. Sam "atentator" je izjavio da je na njegov kombić od tri tone naleteo vladin blindirani auto težak dvadeset tona i dobili smo burlesku o atentiranom atentatoru (prva nema filmska komedija zvala se "Poliveni polivač").
I, na kraju, najzabavnija epizoda serije burleski. Koštunica obznanjuje da će mu, po isteku predsednikovanja, prioritet biti "borba protiv organizovanog kriminala". Već vidim g. Koštunicu i g. Maršićanina kako, u kostimima Mak Senetovih policajaca, brzinom od 16 sličica u sekundi, jure gangstere i mafijaše...

Šešelj u Hagu

Šešelj je u Hagu. Gde će pokušati da raskrinka antisrpsku zaveru.
Nadam se da će uspeti da objasni ulogu odreda Leva Supoderica u Vukovaru i Ovčari, nastanak imena Srbislavci i ostale krasne stvari. Ružna imena deo su zločinačkih košmara.
Šešelju su izgleda Srbija i srpski parlament postali preuska pozornica, nada se da će Hag biti teatar po njegovoj meri. A možda je reč o nečem drugom. Čovek i kad padne - odmori se, govorio je Jirži Lec. Sledstveno tome: i kad zatvora dopadne - odmori se. Šešelj verovatno nesvesno oseća prezasićenost sobom i traži načina da se odmori - od samog sebe. I da Srbiju odmori od sebe. A da će se "vratiti kao pobednik"?
Hag je zasad najveća deponija za naš otpad. Ali, on dostaje samo za najkrupnije i najkužnije komade tog otpada. Gde smestiti stotine i hiljade malih Šešelja? Recimo onih koji su, na obali Drine, pljuvali i kamenovali otete jadnike iz Sjeverina? Ili one dične građane Šamca koji su svakodnevno, slobodno, ulazili u mesni zatvor i tamo utaživali svoje rodoljublje mlateći zatočene "Turke"...

Konkvistadori

Video-kamera je volšebna napravica. Zahvaljujući njoj i opčinjenosti Vođe i njegovih konkvistadora njome dobili smo snimak "porodičnog slavlja" u Kuli. Uključujući i podelu "nagradnih noževa". I razdraganog Milorada Vučelića.
Šef gazdinih konkvistadora iscrpno nabraja mesta "nacionalnih radova" po Hrvatskoj i Bosni. Društvo je malo, ali odabrano, i dresirano. Milošević se oseća kao Pizaro - i taj je imao samo par stotina momaka a srušio je jedno i napravio novo kraljevstvo.
Kapetan Dragan, rastrojen dvostrukim strahom - od haške Tužbe i od Službe - pokušava da minimizuje činjenice sa video-trake. Sve je to - veli - bilo "pozorišno preterivanje" za Predsednika. Teatar za uveseljavanje Gospodara. Frenki kao Joakim Vujić.
Nemam nerava da slušam pitanja koja počinju sa: "Kapetane, moj kapetane, da li je tačno?..." i odgovore: "Da, predsedniče, savršeno je tačno". Usredsređujem se na jezičku stranu priče. Mesto: Kula. Izabrano je zacelo zbog jezičkih sugestija, asocijacija na zatvorenost, tajnovitost, nedostupnost. Korišćena imena: Služba, Organ. "Organ" je deo tela "Službe". I deo Gospodara. Reči "Služba" nije potreban pridev ("tajna služba" je već tautologija). Služba gospodaru. Bogosluženje. Čista metafizika zločina.
A fiziku zločina nacija pokušava da potisne i zaboravi. "Imamo mi preča posla", reče g. Koštunica.

Patriotizam i metabolizam

Kidis'o je na "loše Srbe",
srdit i britak poput sablje...
Kad je Veliki Naum rikn'o
postao je zbrčkan i sav zbabljen...
(Kroki-portret filosofa Lj. T.)

Gledam u "Utisku nedelje" filosofa-sofofila Ljubu Tadića. Doveli ga da priča o "kontroverzama lustracije". Hvala lepo, što rek'o Miša Vasić.
Prisećam se kako je pravednički rasrđen ukazivao patriotima na moju "rasrbljenost" i "srbomrstvo". Srboljublje i patriotija su za njega i mnoge njegove ispisnike bili eliksir za podmlađivanje. Bili su mlađani i živahni, rčni i drčni. Propast koncepta Srpske Homogenije učinio ih je onakvim kakvi su opisani u gornjem krokiju.
Filosof, ipak, koristi priliku za patriotski napad, ovog puta - na "loše Srpkinje".
Neke dame, koje poštujem, na brzinu svrstava u nekakvo Antikolo Antisrpskih Antisestara.
Otrovne gljive i kad ostare ostaju otrovne. Mada je mnogo manje onih koje mogu zavesti da ih kušaju.

Analitičar-spiskadžija

Prošle godine sam, u ovoj rubrici, pisao o jednom novom zanimanju koje je posle 5. oktobra postalo probitačno - o feli analitičara. Pobrojao sam najizraženije podvrste ovih "stručnjaka" za sve i svašta (analitičari-banalitičari, analni analitičari i dr.). Posle teksta u Vremenu o "misionarskoj inteligenciji" očito je da se pojavila nova podvrsta: "analitičari-spiskadžije". To su oni koji se svojim analizama - slatkim lizama - preporučuju nekim Službama koje imaju Analitička Odeljenja. Prepoznaćete ih po tome što svoje taze teze obilno "potkrepljuju" raznim spiskovima (ovog puta je reč o još jednom spisku "loših Srba"). Teze su tu proteze, važni su spiskovi.
Uvek je bilo spodoba koje su mašinu za kucanje koristile kao mašinu za otkucavanje. Ali, naš analitičar je okasnio: oni koje bi on da otkuca već su davno otkucani. I na razne stubove zakucani.

Miodrag Stanisavljević