|
Slovo*
Zakon je volja vilajetska (narodna), koja vilajetu
celom i svakom dobro zapoveda, a zlo zaprečava. Prvi, dakle, gospodar
i sudija u vilajetu jest zakon. Pod zakonom moradu i gospodari i poglavari
i sovjet praviteljstvujušči (opšča kancelarija) i sjaščenstvo i vojinstvo
i sav narod biti; i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon dobre,
zaslužene da nagradi, a zle, nepokorne, lenjive u službi da kaštiguje.
Zato zakon razuman i pravedan biti mora.**
Nisu oni znali šta je zakon, zakon velim graždanski. Zakon je vilajetu
to, što jednom čoveku hrana, piće, vazduh, odelo i kuća, to jest kako
čovek, kad hrane i pića i proče nestane, umreti mora, tako i vilajet
bez zakona mora da propadne, da opet u ropstvo dođe i da se sasvim rastrgne
i pogine. No zakon tako kao i hrana mora dobar biti. A kako ćemo mi
taj dobar zakon napraviti, pod kojim će vilajet čestit i srećan biti,
krepko i tverdo stajati, i od kolena na koleno slavniji i čestitiji
biti. Na prvo pitanje treba pametno da odgovorimo, jerbo od ovoga i
sreća i nesreća narodna zavisi.
Ovo nas i srce i duša naša najbolje naučiti može. Čemu je svaki razuman,
čestan i pošten čovek pokoran, i što on do smrti svoje slušati želi?
Svaki će reći: - Ja sam pokoran razumu i pravdi. Ove ću do smerti moje
i gladan i žedan, i go i bos, verno slušati. - Svaki čovek ovo, svaka
žena i dete ovako govori u serdcu svome: - Zapovedaj mi razumno i tvori
mi pravdu, pak ću za te u nuždi i krv proliti. - Može li štogod na svetu
lepše, slađe i milije biti, nego kad i krivac osuđeni rekne svome sudiji:
- Ti si mi razumno i pravedno sudio, svaku ću kaštigu rado pretrpeti.
Razum, dakle, i pravda, jesu dve polovine blagopolučija (sreće). Gdi
razuma i pravde nema, tu nema zakona.
Mi da podignemo i da dobro utvrdimo u Srbiji ova dva rada: razum i pravdu
i da ih dobro ukrepimo sa celom našom snagom, da se svaka sila i snaga
njima pokori. I ovaj mudri i pravedni zakon da nam prvi gospodar i zapovednik
bude. On da zapoveda gospodarima, vojvodama, sovjetu, sjaščenstvu, vladikama
i svakome, malomu i velikomu. On će nas braniti i svobodu i voljnost
sačuvati.
Gdi je dobra konstitucija, to jest gdi je dobro ustanovlenije zakona,
i gdi je dobro uređena vlast pod zakonom, tu je sloboda, tu je voljnost;
a gdi jedan ili više po svojoj volji zapovedaju, zakon ne slušaju, no
ono što hoće čine, tu je umreo vilajet, tu nema slobode, nema sigurnosti,
nema dobra, već je onde pustailuk i ajdukluk, samo pod drugim imenom.
To jest: nitko u narodu da nema vlasti ni najmanjem siromahu zla činiti,
osobito onaj koga je narod za sudiju i zapovednika izabrao, ne samo
da ne sme ni najmanje zlo činiti, nego da mora u svakoj priliki dobro
činiti, inače nije dostojan sudija i poglavar biti.
Prva je dužnost poglavara starati se da je u vilajetu svaki siguran
za sebe, za život svoj, za decu i ženu svoju, za dom, imanje i čest
svoju... Sigurnost života, imanja i česti svaki, pa i ono dete koje
se ješče rodilo nije, da ište od zapovednika; i ako poglavar njima svima
život, imanje i čest sačuvati neće ili ne može, nije dostojan poglavar
biti.
Vtora (druga) dužnost poglavara jest osloboditi neosvoboždene i svobodu
vilajetsku sačuvati, jerbo nam je u svobodi dvaput mio i sladak život.
Svoboda nas razlučava od zverova i rob gori je od zvera, jerbo čoveku
robu ono se oduzima što ga čini čovekom. Bolje je ne živeti nego u poganom
ropstvu biti. - Svoboda, svoboda nas ljudma čini, svoboda i voljnost
daju vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost i pravosudije.
Ona starešinama daje ljubezno k mlađim otečesko srce, ona sjaščenstvo
prosveščava i ruke njihove na blagoslovenije svobodnoga stada svoga
vozdviže. Svoboda sovet narodni umudrava, svoboda svakog obogaščava;
Svoboda orača u polju, pastira kod stoke, putnika na putu, vojnika na
vojsci i domaćina kod svoje kuće veseli i utešava i mio mu život čini!
U svobodnoj zemlji u polju bolje rodi i marva se bolje plodi, lep se
hleb jede i dobro vino pije! Jednom rečju: gde nema svobode, tu nema
života.
Iz: Memoari prote Mateje Nenadovića, izdao
Ljubomir P. Nenadović, Beograd 1867, str. 295-297. Oprema redakcijska.
*
Ovo je slovo spremio Boža Grujović da govori 15. avgusta 1805. kada
se ustanovi savet.
**
Izgubljeno je nekoliko listova.
|
