|
da spreče zločin prema
prirodi i ljudima
U živote sedam sela Mesne zajednice Mojsinje,
nedaleko od Čačka, uselio se nemir kada je 2001. godine SO Čačak odlučila
da na 30 hektara najplodnije zemlje, u neposrednoj blizini Zapadne Morave,
sagradi deponiju smeća. Meštani se slažu da sadašnju deponiju treba
premestiti, ali se protive da se problem reši tako što će se ono što
smeta Čačanima uvaliti njima, takoreći pod prozore i na najplodnijim
njivama od kojih žive. Ispod njiva su izvorišta vode za domaćinstva,
sistem za navodnjavanje i arheološko nalazište. Sve bi to trebalo da
bude zatrpano pod deponijom.
Meštani sedam sela održali su 9. februara protestni zbor sa kojeg su
se obratili republičkoj Vladi, potpredsedniku Vlade Žarku Koraću, Ministarstvu
za poljoprivredu, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Ministarstvu
za finansije, SO Čačak i Vrhovnom sudu Srbije. Do sada su dobili odgovore
iz Ministarstva za finansije koje kaže da za sada nema mesta angažovanju
tog ministarstva i detaljan odgovor ministra poljoprivrede Dragana Veselinova.
Veselinov, između ostalog, podseća da Zakon o poljoprivrednom zemljištu
predviđa da se poljoprivredno zemljište čuva i unapređuje, i da je to
osnovni princip dugoročnog razvoja poljoprivrede. "Poštovanje tog
principa danas se u svetu smatra osnovnim kriterijumom racionalnog korišćenja
prirodnih resursa", ističe se u odgovoru Dragana Veselinova.
Meštani očekuju da im sve nadležne institucije kojima su se obratili
odgovore pre 9. marta, a nakon toga odlučiće šta da čine. "Ratari
sigurno neće dopustiti gradnju deponije", izjavio je za Republiku
Milovan Despotović, predsednik Mesne zajednice Mojsinje i jedan od najuglednijih
ratara u čačanskom kraju.
Naš list objavljuje razgovor sa Milovanom Despotovićem i pravnom zastupnicom
sedam sela, advokaticom Miroslavom Novaković.
Republika: Gospodine predsedniče, Vi ste 9. februara
imali zbor meštana sedam sela povodom najavljene izgradnje deponije
u ataru tih sela. Šta po Vašem mišljenju i mišljenju ljudi iz okolnih
sela znači gradnja deponije na ovom području?
Despotović: Zločin je na prvom mestu prema ljudima koji ovde žive godinama
i vekovima. Oni bi morali da se sele zbog deponije jer zbog zagađenog
vazduha ne bi mogli da opstanu. Ovde žive vrhunski proizvođači poljoprivrednih
proizvoda koji svu robu plasiraju na beogradsko tržište i po celoj Srbiji.
Izgradnja deponije dovela bi do prestanka poljoprivredne proizvodnje.
Nije tu u pitanju samo 30 hektara najplodnije zemlje koliko bi zauzela
deponija, nego je u pitanju krug od oko 300 hektara zemlje koja daje
vrhunske proizvode. Otidite na kvantašku pijacu u Beogradu i videćete
koliko tamo ima Čačana. Oni drže skoro pola Beograda.
Drugo, ispod deponije se nalaze velike količine vode za piće koju koristi
60 odsto domaćinstava, a planiramo povećanje broja korisnika te vode.
Mi smo se obratili Vladi Srbije, potpredsedniku Žarku Koraću, koji je
potpisao rešenje o eksproprijaciji 47 parcela, a sumnjam i da zna gde
se nalaze te parcele. Pisali smo i Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu
za zaštitu životne sredine, predsednici Vrhovnog suda i opštini Čačak.
Očekujem njihove zvanične odgovore do 9. marta. Kada budemo primili
odgovore sazvaćemo opet zbor građana svih mesnih zajednica i odlučićemo
šta da preduzmemo. Čekaćemo do 9. marta.
Republika: Šta je još ugroženo gradnjom deponije?
Despotović: Ukoliko se izgradi deponija moralo bi da se ukloni 30 odsto
sistema za navodnjavanje. Oni kažu da će izmestiti te cevi, ali od toga
nema ništa. Te cevi imaju određen pad i ne znam kako bi se zemlja navodnjavala
ako se to premešta. Ugrožavanjem sistema za navodnjavanje 100 hektara
zemlje ostaje bez mogućnosti za navodnjavanje, a na toj zemlji rade
ljudi koji se isključivo bave povrtarstvom.
Republika: Da li očekujete od svih adresa da
vam odgovore i da izmene odluku?
Despotović: Očekujemo da ne prave katastrofu. Ne radi se samo o par
ljudi nego 15 do 20 hiljada stanovnika koji žive isključivo od poljoprivrede.
Republika: Da li očekujete da će odluka o gradnji
deponije biti povučena?
Despotović: Očekujem prvo da potpredsednik Vlade Žarko Korać, koji je
potpisao rešenje o eksproprijaciji, sagleda činjenice i povuče svoju
odluku. To očekujem i od ostalih.
Republika: Šta ćete uraditi 9. marta ukoliko
organi kojima ste se obratili ne budu doneli razumne odluke?
Despotović: Desiće se ono što odluči zbor građana. Da li će biti blokada
ili nešto drugo ne znam, ali ratari sigurno neće dozvoliti gradnju deponije.
Republika: U štampi se pominje i iseljenje meštana
ako ne budu mogli da žive od svojih njiva.
Despotović: Najverovatnije će 9. marta jedan deo meštana podneti zahtev
Republici Srbiji za iseljenje i tražiće da im se obezbede lokacije ako
se ipak bude odlučilo da se deponija gradi. Zbor će odlučiti 9. marta,
pošto se budu sagledale sve odluke institucija kojima smo se obratili.
Republika: Gospođo Novaković, kao pravni zastupnik
mesnih zajednica, Vi ćete voditi računa o formalnoj strani procedure
i o tome da odgovori stignu na vreme.
Novaković: Kao punomoćnik Mesne zajednice Mojsinje budno pratim događaje
u vezi sa našim aktivnostima i zahtevima koje smo uputili resornim organima
od kojih smo kategorički zahtevali odgovore o merama koje su preduzeli.
Na osnovu toga procenićemo kakva će biti naša pozicija 9. marta. Želimo
da prekinemo neizvesnost u koju smo dovedeni, verovatno i namerno, jer
se od nas očekuje da pomislimo da se od svega odustalo. I taman kad
pomislimo da se odustalo od deponije, sve se aktivira na najružniji
način, i to bez našeg znanja. To želimo da sprečimo. Kao punomoćnica
Mesne zajednice moram da pratim sve. Ja imam punomoćje ne samo Mesne
zajednice Mojsinje, nego svih naših mesnih zajednica. Jer, ljudi su
uvideli da samo zajedno možemo voditi ovu borbu.
Problem Mojsinja je suptilan, rekla je ministarka
za ekologiju Anđelka Mihajlov za Republiku, jer se radi o odnosima između
lokalne vlasti i Republike, i treba paziti da sa naše strane ne dođe
do prekoračenja nadležnosti. Ali ako se krene u izgradnju, Ministarstvo
ima pravo da reaguje jer bi se u tom slučaju radilo o bespravnoj gradnji.
Ministarka Mihajlović je u izjavi za Republiku rekla da bi rado posetila
Mojsinje ako odande dobije poziv.
Ratari, očigledno, nisu zagledani samo u njivu koju obrađuju već dižu
glavu, gledaju u nebo, zavičaj, svoju budućnost. Nisu ni samo pognuti
podanici koji strepe od vlasti već veruju da i sami imaju moć da uređuju
svoj život.
Pripremila O. R.
|
