Politička scena Kragujevca

Protesti radnika i svađe rukovodstva

Ovih hladnih februarskih dana kragujevačkim gradskim ulicama odjekuju povici ("lopovi" i "kriminalci") nezadovoljnih radnika upućeni gradskoj i republičkoj vlasti sa zahtevom da im se isplate zakinute zarade. Predstavnici vlasti očigledno nisu spremni da se suoče "oči u oči" sa nezadovoljnim radnicima, koje policijski kordoni sprečavaju da uđu u gradski parlament na razgovor sa gradonačelnikom Vlatkom Rajkovićem.
Više meseci nekoliko hiljada nezadovoljnih radnika "Zastave" i ostalih većih fabrika u gradu danima protestuje gradskim ulicama i ispred zgrade Skupštine grada noseći svoje zahteve koje nema ko da primi i pišući krivične prijave kojima je zatrpan Opštinski sud. Suština zahteva nezadovoljnih radnika kragujevačkih propalih društvenih preduzeća je u otkriću da su im dogovorom između rukovodstva i Samostalnog sindikata tokom proteklih godina isplaćivane niže zarade od zakonom utvrđene cene rada.
Vođa protesta Radiša Pavlović, bivši sindikalni aktivista koji je "otkrio prevaru", svakodnevno ponavlja da je samo "Zastava" na osnovu neisplaćenih zarada dužna svakom od 30 000 radnika od 1000 do 2000 evra. Ta primamljiva suma okupila je na protest veći broj radnika nego što je bilo ko mogao da očekuje da će se okupiti, jer je očigledno ljude zahvatila opšta apatija i neizvesnost za sopstvenu budućnost i budućnost fabrike u kojoj rade.
I dok učesnici protesta uporno pokušavaju da iznude prijem u gradsku skupštinu i republički parlament, predstavnici republičke vlade se tek ponekad izjasne o zahtevima "Zastavinih" radnika, uz ocenu da se pitanje dugovanja mora rešavati "principijelno i uz uvažavanje datih okolnosti". Što znači, od vraćanja duga - ništa. Lokalna vlast je otišla korak dalje, pokušavajući da ignorisanjem protesta radnika pokaže da zapravo protesta i nema. Uz pomoć svoje televizije, čiji se rad plaća sredstvima svih građana, aktuelna vlast je danima ignorisala proteste radnika na trgu Kod Krsta, sve dok im nezadovoljni radnici nisu stigli ispred zgrade gradskog parlamenta i zdanja Radio televizije Kragujevac.
Prilikom upada u skupštinsko zdanje radnici nisu našli nikoga kome bi

mogli da predaju svoje zahteve, jer su svi funkcioneri grada pred naletom nezadovoljnih radnika odlučili da napuste svoje tople kancelarije, ne želeći da se suoče sa ogorčenim radnicima. Tako se dogodilo da radnici nisu imali kome da uruče svoje zahteve, osim preplašenim sekretaricama, koje su revnosno sedele na svojim radnim mestima.
Tek kada su videli da je vrag odneo šalu, gradska vlast je preduzela "odlučne korake" na rešavanju problema u gradu i pozvala je u pomoć policiju. Na protestu ispred zgrade Skupštine grada, 11. februara, radnike je sačekao jak kordon policajaca, a skoro dvostruko više pripadnika MUP-a sedelo je u svečanom salonu u prizemlju skupštinskog zdanja. I ovom prilikom radnicima se niko nije obratio. Bezuspešno pokušavajući da "akciju izvedu do kraja" i uđu u skupštinsko zdanje, radnici su promrzli i ogorčeni pokušavali da nadmudre policajce, što im nije pošlo za rukom. Nezadovoljni i razočarani, posle nekoliko sati "akcije", radnici su se razišli.
 

I dok radnici traže da im se vrate zarade koje su im oduzete, rukovodstvo "Zastave" dopisuje se međusobno, upućujući jedni drugima oštre uvrede i kritike, duboko razdvojeni stranačkim i ličnim interesima. A priča o aktuelnom rukovodstvu "Zastave" ima svoj početak koji datira neposredno posle petooktobarskih zbivanja, kada je "revolucionarna vlast" uz pomoć kriznih štabova zauzimala preduzeća i "spašavala šta se spasti može".
Takav jedan štab Demohrišćanske stranke Srbije na čelu sa stranačkim drugovima Zoranom Radojevićem, kao generalnim direktorom, i Gvozdenom Jovanovićem, zamenikom predsednika Upravnog odbora, formiran je za "Zastavu" sa ciljem da se obezbedi sprovođenje vladinog programa ekonomske transformacije. Mnogi su tada podsmešljivo komentarisali stručnu sposobnost članova Kriznog štaba, ocenjujući da se na čelu fabrike od njenog nastanka nije nalazilo nestručnije poslovodstvo. Sudeći prema optužbama između dojučerašnjih bliskih saradnika Radojevića i Jovanovića, ove slutnje su se pokazale sasvim tačnim.
I dok se čaršija zabavlja i traži suštinu sukoba partijskih drugara proizvodnja je daleko od planirane, a položaj zaposlenih je sve teži, što je i dovelo do velikih protesta.
"Gladni smo", poručuju radnici zahtevajući da im se obezbedi posao i sigurnija egzistencija. Sudeći po reakcijama odgovornih - radnike niko ne čuje. Jer, šta su njihovi zahtevi u odnosu na velike ciljeve transformacije i reformi, koji traže velike žrtve i odricanja. Očigledno da čelnici grada i fabrike, osigurani i obezbeđeni velikim primanjima i privilegijama, nisu spremni da menjaju svoju sliku stvarnosti. Uostalom, kao i socijalisti pre njih, i aktuelna vlast ima objašnjenje sa kojim ignoriše probleme radnika. Ili su to "stranački interesi" ili "žal za Slobom". Za njih glad i nemaština nisu pristojne teme.

Olivera S. Tomić

Događanja: Sezonska rasprodaja