Politička scena
Kragujevca
Protesti
radnika i svađe rukovodstva
Ovih hladnih februarskih dana kragujevačkim gradskim
ulicama odjekuju povici ("lopovi" i "kriminalci")
nezadovoljnih radnika upućeni gradskoj i republičkoj vlasti sa zahtevom
da im se isplate zakinute zarade. Predstavnici vlasti očigledno nisu
spremni da se suoče "oči u oči" sa nezadovoljnim radnicima,
koje policijski kordoni sprečavaju da uđu u gradski parlament na razgovor
sa gradonačelnikom Vlatkom Rajkovićem.
Više meseci nekoliko hiljada nezadovoljnih radnika "Zastave"
i ostalih većih fabrika u gradu danima protestuje gradskim ulicama i
ispred zgrade Skupštine grada noseći svoje zahteve koje nema ko da primi
i pišući krivične prijave kojima je zatrpan Opštinski sud. Suština zahteva
nezadovoljnih radnika kragujevačkih propalih društvenih preduzeća je
u otkriću da su im dogovorom između rukovodstva i Samostalnog sindikata
tokom proteklih godina isplaćivane niže zarade od zakonom utvrđene cene
rada.
Vođa protesta Radiša Pavlović, bivši sindikalni aktivista koji je "otkrio
prevaru", svakodnevno ponavlja da je samo "Zastava" na
osnovu neisplaćenih zarada dužna svakom od 30 000 radnika od 1000 do
2000 evra. Ta primamljiva suma okupila je na protest veći broj radnika
nego što je bilo ko mogao da očekuje da će se okupiti, jer je očigledno
ljude zahvatila opšta apatija i neizvesnost za sopstvenu budućnost i
budućnost fabrike u kojoj rade.
I dok učesnici protesta uporno pokušavaju da iznude prijem u gradsku
skupštinu i republički parlament, predstavnici republičke vlade se tek
ponekad izjasne o zahtevima "Zastavinih" radnika, uz ocenu
da se pitanje dugovanja mora rešavati "principijelno i uz uvažavanje
datih okolnosti". Što znači, od vraćanja duga - ništa. Lokalna
vlast je otišla korak dalje, pokušavajući da ignorisanjem protesta radnika
pokaže da zapravo protesta i nema. Uz pomoć svoje televizije, čiji se
rad plaća sredstvima svih građana, aktuelna vlast je danima ignorisala
proteste radnika na trgu Kod Krsta, sve dok im nezadovoljni radnici
nisu stigli ispred zgrade gradskog parlamenta i zdanja Radio televizije
Kragujevac.
Prilikom upada u skupštinsko zdanje radnici nisu našli nikoga kome bi
|
mogli da predaju svoje zahteve,
jer su svi funkcioneri grada pred naletom nezadovoljnih radnika odlučili
da napuste svoje tople kancelarije, ne želeći da se suoče sa ogorčenim
radnicima. Tako se dogodilo da radnici nisu imali kome da uruče svoje
zahteve, osim preplašenim sekretaricama, koje su revnosno sedele na svojim
radnim mestima.
Tek kada su videli da je vrag odneo šalu, gradska vlast je preduzela "odlučne
korake" na rešavanju problema u gradu i pozvala je u pomoć policiju.
Na protestu ispred zgrade Skupštine grada, 11. februara, radnike je sačekao
jak kordon policajaca, a skoro dvostruko više pripadnika MUP-a sedelo
je u svečanom salonu u prizemlju skupštinskog zdanja. I ovom prilikom
radnicima se niko nije obratio. Bezuspešno pokušavajući da "akciju
izvedu do kraja" i uđu u skupštinsko zdanje, radnici su promrzli
i ogorčeni pokušavali da nadmudre policajce, što im nije pošlo za rukom.
Nezadovoljni i razočarani, posle nekoliko sati "akcije", radnici
su se razišli. |
|
|
I dok radnici traže da im se vrate zarade koje
su im oduzete, rukovodstvo "Zastave" dopisuje se međusobno,
upućujući jedni drugima oštre uvrede i kritike, duboko razdvojeni stranačkim
i ličnim interesima. A priča o aktuelnom rukovodstvu "Zastave"
ima svoj početak koji datira neposredno posle petooktobarskih zbivanja,
kada je "revolucionarna vlast" uz pomoć kriznih štabova zauzimala
preduzeća i "spašavala šta se spasti može".
Takav jedan štab Demohrišćanske stranke Srbije na čelu sa stranačkim
drugovima Zoranom Radojevićem, kao generalnim direktorom, i Gvozdenom
Jovanovićem, zamenikom predsednika Upravnog odbora, formiran je za "Zastavu"
sa ciljem da se obezbedi sprovođenje vladinog programa ekonomske transformacije.
Mnogi su tada podsmešljivo komentarisali stručnu sposobnost članova
Kriznog štaba, ocenjujući da se na čelu fabrike od njenog nastanka nije
nalazilo nestručnije poslovodstvo. Sudeći prema optužbama između dojučerašnjih
bliskih saradnika Radojevića i Jovanovića, ove slutnje su se pokazale
sasvim tačnim.
I dok se čaršija zabavlja i traži suštinu sukoba partijskih drugara
proizvodnja je daleko od planirane, a položaj zaposlenih je sve teži,
što je i dovelo do velikih protesta.
"Gladni smo", poručuju radnici zahtevajući da im se obezbedi
posao i sigurnija egzistencija. Sudeći po reakcijama odgovornih - radnike
niko ne čuje. Jer, šta su njihovi zahtevi u odnosu na velike ciljeve
transformacije i reformi, koji traže velike žrtve i odricanja. Očigledno
da čelnici grada i fabrike, osigurani i obezbeđeni velikim primanjima
i privilegijama, nisu spremni da menjaju svoju sliku stvarnosti. Uostalom,
kao i socijalisti pre njih, i aktuelna vlast ima objašnjenje sa kojim
ignoriše probleme radnika. Ili su to "stranački interesi"
ili "žal za Slobom". Za njih glad i nemaština nisu pristojne
teme.
Olivera S. Tomić
|