Još nema neophodnog socijalnog dijaloga vlade, sindikata i poslodavaca u Srbiji

A radnici gladni

Sindikalni lideri u Srbiji najavljivali su "vruću jesen", a ispostavilo se da je "do nokata dogorelo" tek u januaru i usledio je niz štrajkova radnika u nekada velikim industrijskim centrima republike, od rudarskog Bora i Majdanpeka do Kragujevca i Smederevske Palanke. Između njih umetnuli su se i manji štrajkovi prosvetnih radnika i zaposlenih na Televiziji Beograd. Svi ovi štrajkovi imali su socijalne zahteve. Borski rudari i radnici zaposleni u umirućim velikim industrijskim sistemima, kao što su kragujevačka "Zastava" i "Goša", gde više gotovo i nema posla, nisu u poziciji da sa poslodavcima pregovaraju o mogućim procentima povećanja dosadašnjih zarada, već iscrpljeni i gladni traže obezbeđivanje elementarnih uslova da prežive. Vlast priznaje da je situacija teška, misli da je na pravom putu i moli za još malo strpljenja, a sindikalni lideri iz centrala međusobno se svađaju i vode ogorčenu borbu za prevlast - među gladnima.
Vladin Socijalno-ekonomski savet nikako da počne ozbiljan rad, jer su sindikalni lideri iz Saveza samostalnih sindikata i UGS Nezavisnost u stalnom i neskrivenom sporu sa resornim ministrom za rad i zapošljavanje Draganom Milovanovićem, koji je na funkciju i stigao kao predsednik jedne u nizu sindikalnih organizacija ASNS, ali jedine koja je pristala da učestvuje na izbornoj listi DOS-a 2000. godine. Ostali radnički tribuni tada su smatrali da oni vlastima mogu biti samo partneri a nikako saveznici, ali su kasnije, sa prvim sukobima unutar DOS-a, pokazali da su pređašnji stav donekle revidirali i pokušali da pronađu svoje saveznike među nosiocima političke moći. Kako drugačije objasniti srdačne susrete sa Vojislavom Koštunicom i uoči predsedničkih izbora u Srbiji. Tu sva priča o stvarno poželjnoj apolitičnosti ovdašnjih sindikalnih organizacija pada u vodu. I sindikalne vođe nisu se tu zaustavile. Posle traženja centra političke moći pohitali su za traženjem centra finansijske moći i početkom februara ove godine zadovoljno potpisali sporazum o saradnji sa predsednikom Udruženja privrednika i industrijalaca Bogoljubom Karićem. Onim istim Bogoljubom Karićem koji je bio ministar u vladi Mirka Marjanovića, prvim dedinjskim komšijom od poverenja Slobodana Miloševića, za kojeg se pouzdano zna da je svoju poslovnu imperiju sagradio u vreme rata na prostorima nekadašnje SFRJ i ovdašnje najveće ekonomske krize, a pretpostavlja da je trošio i pare od Zajma za privredni preporod Srbije, odnosno Miloševićevog ratnog zajma. Ali, Bogoljub Karić je pristao da plati čuveni porez na ekstraprofit i time kao da je amnestiran od svake druge odgovornosti.
U međuvremenu vlada je na februarskom zasedanju Skupštine povukla sopstveni predlog novog Zakona o radu, za koji je, najavljujući ga, ministar Milovanović rekao da će označiti konačan oblik reformi u Srbiji. Radnici u Kragujevcu i Smederevskoj Palanci odgovorili su masovnim štrajkovima. Ekonomisti, pak, svojim analizama privrednih kretanja, upozoravaju na ozbiljan pad industrijske proizvodnje koji može da označi i put u recesiju. To onda znači da će izlazak iz krize biti i duži i bolniji, pa i kada bi postojao društveni sporazum. A do sporazuma nikako da se dođe. Čak je i na međunarodnoj konferenciji "Tripartitni socijalni dijalog u republici Srbiji: dostignuća i planovi za budućnost", koja je održana sredinom februara u Beogradu, došlo do incidenta, jer su predstavnici Saveza samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost odbili da učestvuju u razgovoru, a predstavnici SSS ultimativno, ponovo, zatražili i ostavku resornog ministra.
Strani učesnici podsetili su da socijalni ugovor sindikata, poslodavaca i vlade treba da obezbedi socijalnu stabilnost sistema obuhvatajući i socijalnu politiku zasnovanu na principu solidarnosti, kako bi ovaj bio integrisan u sistem tržišne ekonomije i vodio napretku celog društva. Oni koji bi to trebalo i da realizuju pokazuju da nemaju tu zrelost ili im se ne žuri. A topografija Srbije se svakodnevno menja. Za sada tu je Dolina gladnih, pa Grad gladnih...

Lidija Jovetić