Ho}e li zlo~inu biti oduzeta nada?

U beogradskom Okru`nom sudu pre nekoliko dana je po~elo dugo o~ekivano su|enje u predmetu otmice i mu~kog ubistva sedamnaest gra|ana SRJ muslimanske nacionalnosti. Za krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva, po~injeno 22. oktobra 1992. godine u mestu Mio~e kada je grupa putnika oteta iz autobusa koji je saobra}ao na liniji Sjeverin-Priboj, sudi se Dragutinu Dragi}evi}u iz Srebrenice, \or|u [evi}u iz Rume, Milanu Luki}u iz Vi{egrada i Oliveru Krsmanovi}u tako|e iz Vi{egrada. Poslednja dvojica nisu dostupna jugoslovenskim pravosudnim organima jer se navodno nalaze u bekstvu. Mnogi svedoci, me|utim, tvrde da to, barem u slu~aju zloglasnog Milana Luki}a, nije ta~no: on mirno `ivi u Vi{egradu, a policiji Republike Srpske ne pada na pamet da ga uhapsi.
^itaoce samo ukratko podse}amo na ovo gnusno zlodelo koje je prethodilo sli~nom i mnogo poznatijem u evropskim i svetskim okvirima, onom u mestu [trpci, i koje se zbilo u februaru naredne, 1993. godine, a u kojem je glavnu rolu igrao upravo Milan Luki} vo|a tzv. paravojne formacije pod nazivom "Osvetnik". Dakle, grupa od sedamnaest gra|ana Srbije i SRJ, Muslimani po nacionalnosti, me|u kojima {esnaest mu{karaca i jedna `ena, putuju}i na svoj redovan posao u Priboj, nasilno su bili izvu~eni iz autobusa od strane grupe uniformisanih ljudi sa bradama i kokardama, preba~eni kamionom na teritoriju BiH, odnosno u samoprogla{enu "Srpsku Bosnu i Hercegovinu" (docnije }e je Karad`i}evi trabanti nazvati "Republika Srpska", a me|unarodna zajednica mirno i galantno priznati!) u vi{egradski hotel "Vilina vlas" gde su neko vreme brutalno fizi~ki maltretirani, a docnije jedna grupa streljana iz automatskog oru`ja, a druga zaklana; potom su svi ba~eni u reku Drinu. Bio je to jedan u nizu u`asnih masovnih ubistava Muslimana, ali prvi nad stanovnicima jedne dr`ave koja je sebe proglasila "neutralnom" i koja navodno "nije bila u ratu" kako su tvrdili njeni politi~ki mo}nici na ~elu sa glavnim inspiratorom krvoproli}a na tlu biv{e SFRJ Slobodanom Milo{evi}em. \or|e [evi}, {e{eljevac iz Rume, poku{avao je ve} prvog dana su|enja da svoje u~e{}e u zlo~inu minimizira izjavama tipa "ne se}am se", "bilo je to davno", "nisam video streljanje", "tek sam iz novina saznao da su ih sve poubijali", odnosno "ve} sutradan sam se, razo~aran, vratio u rodnu Rumu" i sl., dok se drugooptu`eni Dragi}evi} branio prkosnim }utanjem po principu "znam sve, ali ne}u ni{ta da vam ka`em". Ve} istog dana su|enja postalo je jasno da je glavni organizator ove kao i otmice u [trpcima, ali i drugih mnogobrojnih zlo~ina nad Muslimanima, bio zapravo Milan Luki}, o kome smo u Republici u vi{e navrata pisali kao o opasnoj osobi, koji je, iako na poternici Ha{kog tribunala za ratne zlo~ine, na slobodi, a neretko dolazi i u Srbiju, prelaze}i zvani~nu bosansko-jugoslovensku granicu lako, kao kroz {vajcarski sir. I upravo ta ~injenica, kao i navodna "nedostupnost" Luki}a i Krsmanovi}a, pokazuju svu neozbiljnost na{ih dr`avnih organa kada je re~ o fenomenu zlo~ina uop{te, ali i onih koje su Karad`i}evi Srbi po~inili nad pripadnicima drugih naroda u Bosni i Hercegovini. Pored Luki}a, i Krsmanovi} danas `ivi u Vi{egradu i na dan po~etka su|enja u Beogradu bio je u svom stanu kako su proverili novinari koji prate su|enje zovu}i ga telefonom. Neverovatno, ali istinito!
Sve ovo ukazuje na nemaran i indolentan odnos na{e dr`avne politike, policije i naj{ire javnosti prema ratu i nasilju. ^injenica da su ratni zlo~ini koje su po~inili na{i sunarodnici, pravno i kona~no sankcionisani samo u dva slu~aja pred doma}im pravosudnim organima (1996. i 2002) za punih sedam godina koliko je pro{lo od zavr{etka ratnih operacija, a da je ovo tek ~etvrto su|enje (ono u Prokuplju je tre}e po redu ali jo{ u toku i tako|e je zbog pritiska ulice i ekstremnih prokupa~kih nacionalista moralo biti preme{teno u glavni grad) dovoljna je da nas obeshrabri u pogledu na{e budu}e eventualne moralne i duhovne rekonstrukcije kao pojedinaca i kao kolektiviteta, odnosno gra|ana.

1 Nekako s po~etkom ovog su|enja poklopio se dolazak ameri~kog ambasadora zadu`enog za pitanja ratnih zlo~ina na tlu biv{e Jugoslavije Pjera Ri{ara Prospera. Tom prilikom predsednik SRJ Vojislav Ko{tunica na pitanje televizijskog novinara kako komentari{e ameri~ko insistiranje na punoj saradnji SRJ sa Tribunalom, ni manje ni vi{e izjavljuje slede}e: "Koliko jo{ srpskih predsednika treba da ode u [eveningen pa da Karla del Ponte bude zadovoljna?"

Su|enje optu`enima (dvojici prisutnih i dvojici odsutnih) za otmicu Muslimana u Sjeverinu predstavlja jo{ jednu mogu}nost da se na{a javnost kona~no ubedi u to da su zlo~ini stvarno ~injeni, da nisu "plod zavere sveta protiv srpskog naroda" i da optu`enici nisu nikakvi heroji ve} zlikovci koji su umnogome kompromitovali upravo sopstveni narod.
Bojim se, me|utim, da smo posle ovakve predsednikove izjave, date u najnezgodnijem trenutku, daleko od toga da se zlo~inu na ovim prostorima kona~no i zauvek oduzme svaka nada.

Zlatoje Martinov