Edgar Moren ka`e da je evropsku civilizaciju sa~uvala samorefleksivnost, samokriti~nost i stalno okretanje unazad, ne da bi se vratili, ve} da bi se preispitali i na osnovu donetih zaklju~aka i{li dalje, oja~ani promi{ljenim iskustvom. Da jo{ nismo Evropa u tom smislu (iako ka`emo da to `elimo), pokazuje na{a slaba sposobnost da se suo~imo sa samima sobom

Ovaj mesec je, svakako, obele`ilo privo|enje kraju poslova oko dono{enja Ustavne povelje Srbije i Crne Gore kao i posebnog Zakona o primeni povelje. Iako je posao u samom fini{u, sedmomese~no mu~no odugovla~enje da se uradi posao za koji su svi involvirani znali da mora biti ura|en upozorava da je jo{ daleko vreme kakvog-takvog zajedni{tva. Najzanimljiviji doprinos ovoj tezi je nedavno obe}anje novog crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a koji je u obra}anju parlamentu povodom predstavljanja svog kabineta obe}ao skoru nezavisnost Crne Gore. "Bezdr`avlje", ~iji je glavni simptom {iroko rasprostranjena neodgovornost, ve} je postalo preskupo za gra|ane.

Toplo-hladno

Kraj pro{le godine trijumfalno je ozna~io srpski premijer Zoran \in|i} saop{tavaju}i, na specijalnoj konferenciji za {tampu, da je srpska dr`ava ponovo vlasnik ve}inskog paketa u Telekomu. Vi{emese~ni pregovori su, rekao je premijer, urodili plodom, pa smo, za male pare, od Italijana kupili onaj prodati deo Telekoma. Pri svemu tome, premijer je ostao prili~no tajanstven (a to je, izgleda, i `eleo), nagove{tavaju}i gra|anima da su ipak postojale i neke "posebne" okolnosti koje su nam i{le naruku i koje je on, naravno, znao da iskoristi. Nije bilo te{ko razumeti o ~emu se radi: ve} du`e vreme Italiju zaokuplja i afera oko okolnosti pod kojima je otkupljen deo srpskog Telekoma. U sve to, pod pretpostavkom da su mnogi od Milo{evi}a dobili mito, ume{an je i biv{i {ef italijanske diplomatije Lamberto Dini i njegova supruga, kojoj je zapao dobar deo na{eg Telekoma. Tako je premijer, kojem ve} dugo ne uspeva da iskoristi doma}e afere, uspeo da iskoristi jednu - italijansku, pa i da nam, posredno, otvori o~i u vezi sa haosom u kojem, i pod njegovom vla{}u, `ivimo. Afera "srpski Telekom" u Italiji je zavr{ena jeftinom prodajom da bi se, kako-tako, zaustavila pri~a o korupciji koja je opasno po~ela da se para, a kod nas i pored afera u kojima ima i na desetine mrtvih nijedna nikoga nije ozbiljnije upla{ila. Bilo pa pro{lo, kod nas su afere pokazale potpunu "neisplativost".
Drugi doga|aj ili promena koja je obele`ila novogodi{nje praznike je i fakti~ko ukidanje ZOP-a (kao ostatka zastarelog finansijskog poslovanja) i prelaska svih pravnih lica i njihovih nov~anih transakcija u poslovne banke. "Bi}e grozno", rekao je duhoviti ministar \eli} i zaista je tako. Ovaj novi na~in pla}anja sporo se uhodava i mnogi preduzetnici su u pravom haosu. Sve li~i na pro{li novogodi{nji do`ivljaj oko ukidanja nekoliko velikih dr`avnih banaka i preno{enja ra~una gra|ana u {tedionice i druge banke. Izgleda da je sve to bilo nu`no, ali je, zaista, te{ko podno{ljivo u kombinaciji sa opu{tenom atmosferom novogodi{njih praznika.
I penzionere je sna{la jedna ne manja nevolja. Zbog tragi~nog doga|aja ubistva po{tara u Zemunu i sve ~e{}ih napada na po{tare i slu`benike po{te, odlu~eno je da se penzije, za ve}inu penzionera, ne ispla}uju na ku}noj adresi ve} jedino na {alterima.

Protokol za Hag

Izraz specifi~ne "tranzicijske pravde" je verovatno i na~in na koji je biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} otpra}en u Hag. Ovda{nji visoki funkcioneri su ~itavoj proceduri davali izraz nepotrebne tajanstvenosti i bri`nosti, pokazuju}i prili~nu nespremnost da se odrede prema svojoj i Milutinovi}evoj obavezi prema Tribunalu. To je inspirisalo karikaturistu Koraksa da ih nacrta kako svi zajedno bri`no pakuju stvari u Milutinovi}ev kofer. Sam Milutinovi} koji se pojavio na novogodi{njem prijemu Srpske vlade otvoreno je izjavio da nije spreman da dobrovoljno ide u Hag jer se "boji". Zato je, izgleda, celokupan jugoslovenski i srpski establi{ment dao sve od sebe da ga ute{i i oslobodi straha, daju}i mu sve mogu}e dr`avne garancije i dr`avni avion.
Da nam normalizacije `ivota ne}e biti bez potpune saradnje sa Tribunalom ponovo je potvr|eno, kako iz Evrope tako i iz Amerike. Kako {to su neki nagove{tavali a neki i predvi|ali, nesposobnost da se stvori ustavni dokument u prihvatljivom roku, stalne sva|e i poigravanje sa evropskim institucijama, pogor{alo je i na{e mogu}nosti za prijem u najotvoreniju evropsku organizaciju, pored OEBS-a, u Savet Evrope. Sada se javlja i zahtev pune saradnje sa Hagom, ~ime je jasno pokazano da se ovda{nji lideri i njihova obe}anja smatraju u Evropi neozbiljnim. Ovde se, izgleda, vi{e nikom ne veruje na re~, bar kad su u pitanju ispunjavanja me|unarodnih obaveza.
U ovoj stvari, Evropa i SAD su pokazale potpunu jedinstvenost, demantuju}i sve ovda{nje intrige da izme|u atlantskih partnera postoji razli~it stepen zainteresovanosti za ha{ku pravdu. Ambasador Prosper, zadu`en u Stejt departmentu za pitanja ratnih zlo~ina, ponovo je pro{etao balkanskim prestonicama, ponovo podse}aju}i na me|unarodne obaveze verolomnih balkanskih politi~ara. U Beogradu je, po tre}i put, pomenut 31. mart, dan odluke u vezi sa redovnom ameri~kom pomo}i. Velike su {anse da i ovaj mart bude dovoljno dramati~an ukoliko se opet ne pojavi neki zgodno sklopljen posao i nenadana donacija da zakrpe gubitak ameri~kih para. Jer, te{ko je o~ekivati da }e Ratko Mladi} biti i "prona|en", a kamoli uhap{en. Kakva je sudbina optu`enih Radi}a i [ljivan~anina manje je izvesno. Opet se ovde, izgleda, ra~una sa delimi~nim ispunjavanjem zahteva i nekim odlaskom do Va{ingtona, na noge najmo}nijima na svetu. Trgovina je ono na {ta svi ra~unaju.

Novi Kosovski boj

pitanje dana kada }e neko re}i "pa, dobro kada je ve} do toga do{lo neka to bude i formalno".
Ono {to premijeru daje za pravo (iako nikoga izgleda nije ubedio da je u stvari tako i mislio) jeste to {to su mnoga pitanja u vezi sa sudbinom gra|ana na Balkanu doneta ad hoc i bez mnogo razmi{ljanja o posledicama (priznanje nezavisnosti ex-yu republika, bombardovanje), ali je svako pominjanje "novog Dejtona" ulje na vatru u krhkim i sa mnogo muka i natezanja uspostavljanim novim balkanskim vezama. Neozbiljno je sticati politi~ke poene za doma}u upotrebu ovako neodmerenim i zapaljivim izjavama. Sigurno je bilo i drugih na~ina da se pitanje budu}eg statusa Kosova polako otvara, ovo je, izgleda, ipak jedan od gorih puteva jer svako mo`e sebi dopustiti da \in|i}evu izjavu tuma~i kako mu to najvi{e odgovara.

Te`ak polo`aj Srba i drugih nealbanaca na Kosovu je prili~no lo{a pretpostavka za {ansu da se stvori normalno dru{tvo, pa je i pitanje statusa Kosova zbog toga mogu}e relativizovati. Apsolutno nametanje bilo ~ijeg "idealnog" modela koji ne uva`ava fakti~ko stanje dovelo bi nas sve u ve} vi|ene situacije iz kojih je proistekla tragedija svih stanovnika Kosova.

Patologija svakida{njice

U Srbiji se nastavljaju ekscesne situacije daljim prebrojavanjem "nas" i "njih". "Oni" sada nisu Albanci, odnosno Srbi ve} su to Jevreji, crnci i razni "stranci". Serija ekstremisti~kih napada je nastavljena... U ^a~ku je fa{isti~kim parolama i{arana ku}a i ordinacija poznatih gradskih pedijatara Hercog, iz Velikog Gradi{ta je, kona~no, procurela vest o seksualnom zlostavljanju romskog de~aka, koje je imalo mnogo svedoka i koje se de{avalo gotovo pred o~ima javnosti.

Pored ove rasisti~ke patologije koja ovde i nije neka novost u poslednjih desetak godina, ali ipak govori da ovo dru{tvo i pored odlaska zlo~ina~kog re`ima ne prezdravljuje, sve vidljivija biva i akumulacija nasilja u porodici, koje neretko ima ubila~ke ili krajnje perverzne forme. U poslednjih mesec dana dogodilo se nekoliko ubistava i samoubistava ~itavih porodica, obelodanjivanja dugotrajnog seksualnog zlostavljanja maloletnika od ~lanova naju`e porodice. Ovo je, me|utim, pre posledica te`ine i broja nepo~instava nego neke iznenadne transparentnosti u pona{anju gra|ana i policije koji bi trebalo da obelodane i bar privremeno sankcioni{u ovakve stra{ne stvari.

iz ugla vernika apsolutno stra{ne), sumnji~avo je gledala na ~itavu stvar, opet zbog Vranjskih, jer Vranjske, navodno, ne pru`aju zadovoljavaju}e dokaze. Umesto da se dokazi odmah potra`e na sudu gde bi oni i trebalo da budu dati, svi su se okomili na "bestidnost" novina i novinara.

Nemo} mo}nih i mo} nemo}nih

Onih koji veruju da se "sve vra}a i sve pla}a", a koji su patili pod vla{}u SPS-a, mora da se dojmio [esti kongres ove partije. Sami "delegati", atmosfera na Kongresu pa i odnos prema, navodno i dalje, neprikosnovenom Milo{evi}u, pokazali su jasno da se nekada{nja monolitna partija raspada po svim {avovima. Puna sala Centra "Sava" nijednog ozbiljnijeg posmatra~a nije mogla uveriti u suprotno. Posebno ako se setimo svih na~ina na koje su proizvo|ena "doga|anja naroda" a i kasniji masovni mitinzi podr{ke Milo{evi}evoj vlasti. Jednostavno, SPS nikada nije birao sredstva da bi, kako-tako, pokazao da je "sve u redu".
Najlo{ije je, me|utim, pro{ao sam Milo{evi}. Njegovo, pismeno, obra}anje Kongresu je prekinuto i izvi`dano, ali je on jo{ vi{e uni`en kasnijim izborom za predsednika. Time su i nekada{nje njegove najlojalnije pristalice kao Da~i} i Mini} (koje je on poku{ao da izbaci iz stranke na ovom kongresu) pokazale da im je on samo zgodan paravan pred onim delom ~lanstva i pristalica koji SPS ne mogu zamisliti bez nekakve Milo{evi}eve uloge. Naravno, najbolji vo|a je u ovom slu~aju onaj koji je u zatvoru iz kojeg te{ko da }e se ikada vratiti. Ali, njegove fotografije nikome ne smetaju. Milo{evi} je po~asni predsednik svih postoje}ih SPS partijskih varijanti, kao, na primer, Ivkovi}eve Socijalisti~ke narodne partije. Jer, on vi{e nikome ne smeta da bude kakav-takav lider, a svakome od njegovih nekada{njih partijskih drugova jo{ uvek njegovo ime mo`e biti od koristi.

Nastasja Radovi}