Vreme malih politi~ara

Slika na{ih dr`avni~kih mogu}nosti i strana~kih neodgovornosti je tako sumorna da se s razlogom postavlja pitanje jesmo li uop{te sposobni da valjano donesemo novi ustav

Ako }emo i novi ustav Srbije donositi isto onako traljavo kao i povelju zajedni~ke nam dr`ave onda nam se lo{e pi{e. Na{a je nevolja ne samo u tome {to jo{ ne znamo kakav nam ustav treba, po sadr`ini i konceptu, ve} i u tome {to nemamo ni minimalni politi~ki konsenzus kako da pri|emo ovom poslu od krupnog nacionalnog zna~aja. Sada se tek vidi koliko su tragi~ne posledice ovih dve i po godine kada je nova vlast propustila da koliko-toliko u~vrsti nove institucije i polo`i temelje normalnoj dr`avi, {to i jeste neizbe`na polazna ta~ka za svaku ustavnu reformu.

Gra|anski bunt oktobra 2000. jeste bio dalekose`an po svojim istorijskim rezultatima - svrgavanje Slobodana Milo{evi}a - ali je, u isto vreme, mnoge dana{nje politi~are zaveo u pogre{no uverenje da sada imaju otvoren mandat da mogu da rade {ta ho}e i da vi{e ne budu podvrgnuti kontroli. Retko bi se danas mogao na}i primer zemlje u Evropi u kojoj, kao me|u na{im dr`avnim funkcionerima i {efovima stranaka, ima toliko mnogo zagri`ljivosti, nekompetentnosti i samovolje, a tako malo dr`avni~ke mudrosti, odgovornosti i tolerancije. Nije re~ o tome {to je zavladala op{ta nesaglasnost stranaka - u vi{estrana~ju to ~ak i mo`e da bude prirodno - ve} {to se u ovim sukobljavanjima izgubila svaka na~elnost i {to politi~ki `ivot zapada u opasnu iracionalnost.
Umesto pravih parlamentarnih debata, u Skup{tini Srbije gotovo nijedan zakon nije pro{ao bez neprincipijelnih i uskostrana~kih glo`enja, bud`et za ovu godinu je iz istih razloga usvojen na jedvite jade u poslednjem trenutku, zakon o porezima tako|e. Ono {to se drugde relativno lako re{ava kod nas je trajni izvor trzavica - saradnja sa svetom i Hagom, status Kosova, otimanje oko poslani~kih mandata, prihvatanje odgovornosti za ratne zlo~ine, da li izru~iti optu`ene, oboriti vladu ili ne, kako sprovoditi privatizaciju, da ne pominjemo poslednji drasti~an slu~aj sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore. ^ak i ono {to je ~isto ekspertski problem, zaga|enost pija}e vode u Kraljevu, pretvorilo se u prizemno politikantsko nadmetanje koje traje ve} mesec dana. ^ega se god dotaknete sve je otvoreno pitanje, a malo se {ta uspe{no re{ava.
Na{i politi~ari i dr`avni funkcioneri u stanju su da sva{ta ka`u, da izjave menjaju iz dana u dan i da za to ne trpe nikakvu odgovornost. Kao da je svaki njihov javni korak inspirisan uskostrana~kim probitkom, a ne obavezom prema gra|anima i zajedni~kom dr`avnom interesu. Mi imamo politi~are korumpirane politikom, a ne odgovorne ljude koji treba da ovo dru{tvo izle~e od materijalne korupcije. Takvo pona{anje odbija gra|ane od prihvatanja javne odgovornosti pa nam, valjda, i zato od 6,5 miliona upisanih bira~a manje od polovine, samo oko 3 miliona, izlazi na izbore. Ozbiljno je uzdrman, kao i u vreme Milo{evi}a, i ovaj poslednji oslonac demokratskog odlu~ivanja.

Kada poneki javni spor, kao {to je slu~aj razila`enja DSS i DOS-a oko reformi, dobije na~elni oblik, ne znate kakva vas klopka mo`e ~ekati u ovoj prividnoj na~elnosti. \in|i}, na primer, ka`e da kada me|u politi~kim akterima nema saglasnosti o strategiji reforme vlada mora da bude odlu~nija u sprovo|enju reformskog kursa. U principu, oko toga ne bi trebalo da bude spora, jer u svim zemljama, u stvarima takve prirode, vlade imaju istaknutu, ~ak i predvodni~ku ulogu. Kod nas, me|utim, postoji vrlo tanka linija izme|u principijelne reformske orijentacije i pragmati~ne improvizacije. Po{to nema minimalne politi~ke sloge, pitanje je da li vlada mo`e da osigura bar minimalni socijalni konsenzus za ovakvu vrstu poduhvata, kada ne zarezuje ni sopstvene institucije, kao {to je ekonomski socijalni savet. Ako tome dodamo i ~injenicu da je vlada, po svojoj tankoj i nesigurnoj ve}ini u Skup{tini, na samoj granici opstojanja, onda tek dobijamo kompletniju sliku o prili~no zapu{tenom stanju na{ih institucionalnih sposobnosti.
Slika na{ih politi~kih i dru{tvenih mo}i jeste sumorna, ali s njom se upravo sada treba otvoreno suo~iti da bismo dobili odgovor na pitanje koliko smo uop{te sposobni da valjano donesemo novi ustav. U dosada{njim, prete`no ekspertskim raspravama, ve} su podvu~ene neke dileme oko kojih se koncentri{u glavne nesaglasnosti - kako demokratski urediti na~elo podele vlasti na izvr{nu, zakonodavnu i sudsku, zatim socijalna, ekonomska i nacionalna prava, odnos dr`ave i crkve, teritorijalna organizacija vlasti, odnosno regionalizam, a kako neki sugeriraju, u prethodnom postupku, re{avanje o monarhiji ili republici. Pod hipoteti~kom pretpostavkom da i ta veoma va`na pojedina~na pitanja nekako ipak re{imo ostaje i dalje otvoreno ono {to je najbitnije - ho}emo li se novim ustavom osloboditi stra{nog tereta pro{losti, da najzad iz bezvla{}a i besudnog stanja ili, kako ga neki nazivaju, prirodnog stanja, dospemo do bar minimalno normalne dr`ave. Garancije i izgledi za ovakav jedan kopernikanski obrt za sada su u Srbiji prili~no mr{avi. Ton koji glavne politi~ke stranke name}u na samom po~etku ustavne rasprave vi{e ide u tom pravcu ko }e vladati Srbijom a ne kako Srbija treba da bude ure|ena i na kojim vrednostima treba da se zasniva njen poredak.

Ako bismo sada prihvatili sugestije, koje uglavnom dolaze iz DSS i ostale nacionalisti~ke opozicije, da je izlaz u novim parlamentarnim izborima, tu se tek susre}emo sa mnogim nerazja{njenim odnosima i mutnim ambicijama. Delovi raspadaju}eg DOS-a, naro~ito DC i DA, odlu~ili su se za podr{ku Ko{tunici, ali u tom novom savezu ima vi{e pukotina nego prave sloge. DC, na primer, koji je i najgorljivije podr`avao Ko{tunicu, u tri bitne stvari se za samo mesec dana razi{ao sa DSS - osudio je napu{tanje Ustavne komisije po~etkom januara, izjasnio se protiv obaranja srpske vlade i glasao je, nasuprot DSS, za zakon o sprovo|enju ustavne povelje. Mo`emo li, sa novim izborima, a u uslovima ovakvih burnih i verolomnih obrta, uop{te sada dobiti stabilan parlament? Ili, uzmimo G 17 plus koji se pretvorio u stranku bez jasnog programa, samo sa nagove{tajima sklonosti prema liberalizmu i umerenom nacionalizmu. [to vreme vi{e odmi~e sve je o~iglednije da se G 17 okre}e od DOS-a sa kojim se bar slagao u reformskom kursu, a pribli`avaju se Ko{tunici koji im je, u predsedni~kim izborima, bio glavni rival i oponent u tom istom reformskom kursu. Mogu li se uop{te stabilizovati institucije kada se ovako svesno ru{i svaka politi~ka doslednost?
Konfuzija u institucijama i opadanje dr`avni~kih sposobnosti ogledaju se i u borbi protiv kriminala, {to je jedno od glavnih pitanja Srbije danas. Nije problem samo u tome {to imamo veoma ra{iren organizovani kriminal, nego {to zvani~na logika borbe za suzbijanje kriminala prosto dubi na glavi. S jedne strane, najvi{i zvani~nici MUP-a Srbije stalno nas uveravaju da smo, posle ^e{ke, po kriminalu najbezbednija zemlja u Evropi. Maltene vi{e nas ugro`avaju saobra}ajne nesre}e nego mafija{i. Dok nam vlast tako {alje umiruju}e poruke, s druge strane vidimo da organizovani kriminalci prete ne samo sve ve}em broju pojedinaca, nego ve} i ~itavim delovima stanovni{tva. Nedavna eksplozija u "Difens roudu" dovela je u opasnost ~itavo jedno naselje u Beogradu. Posle napada na po{tare dr`ava je ustuknula pred kriminalcima i ~itav jedan sloj ljudi, nemo}nih i bolesnih penzionera, primorala da po svoje penzije, po snegu i ledu, idu sami u banke. Sve su vi{e ugro`eni i ljudi druga~ijeg porekla ili uverenja - obojeni, Jevreji, Romi, pripadnici druge veroispovesti. Ako su, uprkos svemu tome, dr`avni organi i dalje spokojni, onda se postavlja pitanje zna li na{a vlast uop{te {ta je kriminal i koji su prioriteti u njegovom suzbijanju. A {ta tek re}i za na{e najistaknutije dr`avne ~elnike, i federacije i republike, koji ponovnim odbijanjem ovih dana da izru~e Ha{kom tribunalu optu`ene za ratne zlo~ine stvaraju opasne presedane i direktno podrivaju pravnu dr`avu.

Na{ je problem u tome - a to se naro~ito dramatizuje pred dono{enje novog ustava - {to imamo politi~are malog formata u vremenu kada se odlu~uje o krupnim stvarima od nacionalnog zna~aja. Puno je nabe|enih pragmati~ara i la`nih legalista, ali nema vizionara. Njihovu aktivnost vi{e inspiri{e predube|enje nego na~elna opredeljenost. Prosto je neverovatno koliko jedna stara i `ilava matrica, u mnogim stvarima, pribli`ava prethodni i sada{nji re`im. SPS se raspao u tri stranke, ali im je svima ostao zajedni~ki neprikosnoveni Slobodan Milo{evi} jer smatraju da }e tako sa~uvati bira~ko telo. Na{e glavne stranke na vlasti (DSS i DS) zava|ene su na krv i no`, ali su udru`ene u odbijanju izru~enja optu`enih za ratne zlo~ine, uverene da se tako najbolje podilazi najprimitivnijem shvatanju nacionalnog dostojanstva.
Na{a optere}enja, i istorijska i sada{nja, tolika su da nas obavezuju na najozbiljnija prethodna preispitivanja - da li su na{e pojedina~ne i kolektivne mogu}nosti na nivou odgovornosti za dono{enje jednog modernog demokratskog ustava.