Kako razmi{ljaju "obi~ni" gra|ani

Razgovor o osnovnim rezultatima istra`ivanja "Politika i svakodnevni `ivot", Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd, 26. 12. 2002.

Projekat "Politika i svakodnevni `ivot: promene u motivaciji i o~ekivanjima gra|ana" realizovan je u okviru Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju, uz finansijsku pomo} Friedrich Ebert Stiftung, Fonda za otvoreno dru{tvo, Freedom House. U okviru projekta ura|eno je istra`ivanje na 300 dubinskih, polustrukturisanih intervjua sa gra|anima, vo|enih izme|u oktobra 2001. i februara 2002. u 19 gradova Srbije. Intervjui su obuhvatali trinaest tematskih oblasti i trajali su izme|u 50 min i 3 h; snimani su na kasetu i potom transkribovani. Analiza materijala se radi kvalitativnom metodologijom. ^vori{na ta~ka svakog intervjua bila su doga|anja u vezi sa 5. oktobrom kao ta~kom preloma. Cilj je bio da se putem iscrpnih razgovora sa gra|anima o ovim doga|ajima (i onom {to je bilo "pre" i "posle") dopre do "unutra{nje perspektive" iz koje gra|ani razmi{ljaju o vlastitom `ivotu i politici.
U razgovoru je u~estvovalo oko trideset saradnika me|u kojima su bili intervjueri, saradnici Instituta i saradnici iz srodnih institucija. Uvodna izlaganja imali su prof. Zagorka Golubovi}, Ivana Spasi} i \or|e Pavi}evi}. Pored toga, osnov za razgovor bio je i rezime osnovnih nalaza (videti prilog). Napominjem da se ovde radi o interpretaciji veoma sadr`ajnog razgovora koji je trajao oko ~etiri sata tako da sam prisiljen da izdvojim samo neke od tema koje su pokrenute i da preuzmem odgovornost za mogu}a selektivna i kriva tuma~enja onoga {to su u~esnici rekli.

Ko je vi{e nau~io?

Nakon uvodnih izlaganja, razgovor je otvorio Neboj{a Popov ukazivanjem na kriti~ki potencijal koji je uo~io u razmi{ljanju gra|ana o politi~kim temama. Intervjui sadr`e "kriti~ko mi{ljenje na delu" i zbog toga postoji velika opasnost da se ono {to je `ivo u njima izgubi pri tuma~enju. Posebnu te{ko}u ~ini neprozirnost svakodnevnog jezika kojim intervjuisani govore, bez analiti~ke preciznosti ali sa uo~ljivim kriti~kim sadr`ajem. Osim toga, gra|ani govore o vlastitom `ivotu i o njegovoj (pogubnoj) vezi sa politikom. Ova iskustva su dragocena, ali istovremeno i te{ko uhvatljiva. Zbog toga, ovo istra`ivanje, prema Popovu, ima {anse da poka`e ono {to ostala mo`da nisu u stanju da u~ine, ali se izla`e opasnosti da se u tuma~enjima prokocka nesumnjivo dragocen materijal sadr`an u intervjuima gra|ana.
O vrednosti i autenti~nosti materijala posvedo~ili su i sami intervjueri. Gordana Miti} (sociolog iz Kragujevca) stekla je utisak da gra|ani, bez obzira na obrazovanje i politi~ku kulturu, umeju da zdravo politi~ki misle. Sli~no mi{ljenje deli i Ljiljana Buzand`i} (sociolog iz Beograda) koja je primetila vi{e otvorenosti i napora da se razmi{lja kod manje obrazovanih, a kod svojih ispitanika nije primetila zna~ajnu koli~inu agresivnosti, nacionalizma ili predrasuda u odgovorima. Naravno, prepreka za tuma~enje ostaje problem "socijalne mimikrije" i nezainteresovanosti gra|ana (Ivana Petkovi} i @eljko Krsti}) i "konfuzije oko kategorija" (Gordana Miti}).
Neki delovi rezimea nalaza i uvodnih izlaganja, kao i akcenti iz rasprave, naveli su Bo`idara Jak{i}a da skrene pa`nju da rezultati istra`ivanja mogu skrenuti u populisti~ku zabludu o zrelom narodu i nezrelim politi~arima. Precenjivanje kriti~kog potencijala on vidi u osudi nesloge me|u strankama. [ta je logi~nije, prema njemu, nego da se stranke bore za vlast. Osuda sukoba me|u politi~kim partijama jeste ozbiljan demokratski deficit i pokazuje nerazumevanje gra|ana za osnovne demokratske procese. Sli~no su u ovom pogledu razmi{ljali i Svetozar Stojanovi} i Miroljub Radojkovi} koji su tako|e nagla{avali deficite u politi~koj pismenosti gra|ana.
U zavr{nom izlaganju uvodni~ari su u vezi sa ovim problemom istakli da se iz rezimea rezultata i izlaganja mo`e ste}i takav utisak, ali da se radi o mnogo skromnijoj tezi. Nije re~ o zrelosti ili nezrelosti gra|ana/podanika, nego o procesu politi~kog u~enja i oceni da su gra|ani u tom pogledu izvukli mnogo vi{e iskustava nego politi~ari i tuma~i politi~ke volje naroda. Politi~ka nepismenost ne zna~i politi~ku glupost. Postojanje raskoraka izme|u javnog tuma~enja volje gra|ana (posebno od strane politi~ara) i razmi{ljanja gra|ana o istim problemima ukazuje na izvesno potcenjivanje gra|anskog socijalnog kapitala. Ova napetost se posebno iskazuje u stavovima gra|ana o politici i politi~arima.

Gra|ani i politika

U rezultatima istra`ivanja nagla{en je odbojan (gotovo prezriv) stav gra|ana prema politici i politi~arima. Gra|ani ~esto politiku vide kao te{ku, ali i prljavu profesiju. To je profesija koja ljude tera da gube "integritet", jer iz najrazli~itijih razloga moraju da neiskreno zastupaju stavove. Osim toga, to je profesija koja lako kvari ljude, ponekad i mimo njihove volje. Tuma~enje odbojnosti prema politici, koje bi bilo zasnovano samo na neposrednom iskustvu, bilo bi previ{e pojednostavljeno. U vezi sa tim izneto je nekoliko teza.
Prva je da se radi o razo~aranju neispunjenim o~ekivanjima i obe}anjima datim 5. oktobra. Ako se tome doda da se radi o nerealnim o~ekivanjima i politi~kim obe}anjima datim u svrhu mobilizacije gra|ana dobija se slika o "naivnom" gra|aninu koji do kraja ne razume funkcionalne imperative politike. Me|utim, ova slika se relativizuje makar u onom delu intervjua u kojem se obe}anja politi~ara i ne shvataju ozbiljno, a posebno u gotovo jednodu{nom stavu gra|ana da je potrebno vreme i strpljenje da se promene dogode. Problem je izgleda dosta dublji jer se ne radi samo o razo~aranju jednom garniturom politi~ara, nego o do`ivljaju politike kao takve.
Druga teza, koju je razradio M. Suboti}, jeste da se radi o gubitku interesa i nerazumevanju statusa javnog dobra u postsocijalisti~kom periodu. Naime, gra|ani i sada, kao i u socijalizmu, o~ekuju da neko drugi brine o javnim dobrima, a pre svih su to politi~ari i slu`be koje organizuje dr`ava. Zbog toga, neispunjenje ovih "obaveza" dr`ave gra|ani do`ivljavaju kao politi~ki deficit, ne shvataju}i da se radi o tome da je ta "obaveza" sada na njima. Na to ukazuje i dosta neartikulisano pozitivno razumevanje politike od strane gra|ana. Pozitivno shvatanje politike gra|ani opisuju uglavnom nepoliti~kim (u u`em zna~enju re~i politika) terminima dobrog `ivota, rada i zarada, poretka, osnovnih sloboda itd., {to mo`e ukazivati na shvatanje politike u socijalnim kategorijama, koje je u nekim elementima nasle|eno iz prethodnog perioda u kojem su `iveli.

Autori projekta su skloniji vi|enju da se radi o reakciji gra|ana na nered, pa i nered u pogledu toga ko je kolektivni akter koji treba da obezbedi javna dobra gra|anima. Posebno je to vidljivo u slu~aju osnovnih javnih dobara kao {to su fizi~ka sigurnost, osnovne slobode, pravna izvesnost.
U razli~itim vidovima tezu o osnovnim javnim dobrima su razmatrali i N. Popov i M. Podunavac. Popov je stavove gra|ana tuma~io kao politi~ku reakciju na bazi~nu ugro`enost gra|ana, biolo{ku ugro`enost `ivota koja ih je pratila u prethodnom periodu i jo{ ih u izvesnoj meri poga|a. M. Podunavac je u brizi za zadovoljavanje osnovnih javnih dobara video {ansu za ulazak Srbije u polje politi~ke normalnosti. Onda kada sigurnost, poredak, gra|anski mir i osnovne slobode prestanu da budu politi~ke teme otvara se polje politi~ke borbe, u kojem dihotomiju prijatelj-neprijatelj zamenjuje dihotomija politi~ki prijatelj-politi~ki neprijatelj.
Pored svega, ostaje otvoreno pitanje, koje ne mo`e do kraja biti razja{njeno, koja je to granica do koje gra|ani o~ekuju proviziju javnih dobara. Da li se ona zavr{ava samo na zadovoljenju nekih osnovnih zahteva ili se o~ekuje i vi{e od toga? Verovatni odgovor je da je izvor ugro`enosti i nepoverenja prema politici oboje. Gra|ani se ose}aju neza{ti}enim od politike i politi~ara i u pravnom i u socijalnom smislu.

Zaboravljanje ili mistifikacija 5. oktobra

U uvodnom izlaganju Z. Golubovi} je analizirala stavove gra|ana u vezi 5. oktobra i dala preliminarne ocene gra|ana o promenama koje su se dogodile u prvoj godini vladavine novog re`ima. U vezi sa ovom temom iskristalisalo se nekoliko razli~itih stavova.

Jedan je na po~etku rasprave izneo M. Radojkovi}, da se radi o daljoj mistifikaciji 5. oktobra i njegovoj zloupotrebi u politi~ke svrhe. Radi se o tome da politi~ka elita ove doga|aje pretvara u osniva~ki mit jednog re`ima, dok je publika ta koja razli~ito posmatra tu stvar. To, me|utim, ne zna~i da se ovde radi o zna~ajnom dru{tvenom kapitalu jer male ljude, koji ~ine publiku, vi{e interesuju druge stvari. S. Stojanovi} je, nagla{avaju}i druge faktore koji su doveli do 5. oktobra (kontingentni faktori, ~injenica da je Milo{evi} izgubio izbore), sporio da se radi o zna~ajnom kapitalu, jer na delu vidimo jo{ uvek veliku politi~ku nepismenost gra|ana.
Suprotno stanovi{te su zastupali autori projekta. I. Spasi} je nagla{avala da se ne radi o nedostatku normativnog potencijala 5. oktobra koji postoji u samorefleksiji gra|ana, nego o tome da se izbegava interpretacija tog normativnog potencijala da bi se izbegla njegova obavezivost. \. Pavi}evi} je tako|e tvrdio da se ne radi o mitologizaciji, nego suprotno, o umanjenju zna~aja i su`avanju zna~enja ovog doga|aja; {to ne zna~i da ovim doga|ajem nije ste~en odre|en dru{tveni kapital, nego samo da se on javno ne priznaje onako kako ga gra|ani razumeju, upravo zato da bi se mogao proizvoljno i po potrebi tuma~iti.
M. Podunavac je nazna~io zna~aj normativnog tuma~enja ovog doga|aja porede}i ga sa procesima koji su se doga|ali nakon ameri~ke revolucije, gde je upravo tuma~enje doga|aja sa~uvalo normativni potencijal revolucije i oblikovalo politi~ku kulturu. U ovom smislu se ovaj normativni potencijal mora na izvestan na~in konstruktivisti~ki tuma~iti, jer kao deo politi~ke kulture on postoji i postoja}e samo u samorefleksiji aktera i ljudi koji ga tuma~e. U sli~nom smislu je govorio i N. Popov koji je naglasio da nije va`no samo to kako se ne{to dogodilo niti {ta je to zbog ~ega su se ljudi razo~arali u politiku, nego da se radi o tome kakav se zna~aj ovom doga|aju pripisuje u samorefleksiji aktera.

Zaklju~ak

Pored ovih tema otvorene su i mnoge druge za koje na`alost nema mnogo prostora na ovom mestu. Posebno bi se mogla ista}i diskusija o tome da li gra|ani jesu ili nisu "lak plen" medija i politi~ara (M. Radojkovi}, S. Stojanovi}). Tako|e je dosta raspravljana teza o sigurnosti i bezbednosti gra|ana. Mnoge od zanimljivih tema ostale su samo dotaknute, a neke od njih nisu ni pomenute. Sve to pokazuje da je potreba za kriti~kim preispitivanjem (i po {irini i po dubini) onoga {to nam se doga|a gotovo egzistencijalna potreba ovog dru{tva. Bez {iroke refleksije, ~iji zna~ajni akteri moraju biti i "obi~ni" gra|ani, te{ko da mo`emo do}i do o~ekivane dru{tvene stabilnosti na nenasilnim osnovama. Ovo istra`ivanje upravo `eli da uka`e na potrebu za {irenjem refleksije i uspostavljanjem komunikacije izme|u razli~itih dru{tvenih sfera: svakodnevnog `ivota gra|ana, javnosti i politike.

Rezime osnovnih nalaza

o Gra|ani Srbije su mnogo razmi{ljali o sopstvenom `ivotu, politici i vezi izme|u to dvoje - po svemu sude}i vi{e nego gra|ani stabilnijih zemalja. Ono {to su rekli u intervjuima ne mo`e se svesti na gotove formule preuzete iz javnog diskursa, mada su i ti slojevi prisutni. Kod mnogih ljudi se zapa`a napor da se samostalnim razmi{ljanjem nasle|eni/nametnuti obrasci i fraze uporede sa stvarnim iskustvom, da se dovedu u pitanje i da se prema njima uspostavi neki li~ni i reflektovani odnos. Taj napor stoji u tek slaboj, tendencijskoj vezi sa stepenom obrazovanja i ostalim standardnim karakteristikama. Zna~ajno je mno{tvo "sociolo{kih izuzetaka", koji pokazuju da je obrazovanje vi{e ~inilac verbalne artikulacije nego samostalne refleksije nasuprot autoritarnosti; naprotiv, ima tako|e mnogo slu~ajeva visokoobrazovanih koje njihovo obrazovanje ~ini jo{ podlo`nijima preuzimanju gotovog.
o Iako su anga`man i podr{ka promenama bili pokrenuti vi{e "egzistencijalnim" nego striktno politi~kim razlozima (kategorije obja{njenja kao {to su "prelilo ~a{u", "poslednja kap", "preko glave", "nije bilo izlaza", "borio sam se za svoju decu" i tsl.), izme|u li~ne `ivotne situacije i politi~kog (ne)delovanja ne postoji direktna veza, ve} se izme|u njih ume}e posreduju}i momenat interpretativnih okvira koji su individualni i ne pokazuju nikakvu univerzalnu pravilnost: neki ljudi su svojom situacijom bili sna`no uslovljeni, neki nisu; iz istovetnih situacija su se ponekad izvla~ili suprotni zaklju~ci, tj. odluke u pogledu anga`mana itd.
o Peti oktobar je do`ivljen kao prelom, kao ta~ka prekida izme|u "pre" i "posle"; do`ivljaj (pri~e, emocije, li~ne investicije) i tuma~enje samih doga|aja u velikoj meri se poklapaju. Isti~u se slede}e osobine tog doga|aja: istorijski trenutak, ujedinjenost i snaga "naroda" (odlu~nost, spremnost da se ide do kraja), rezultat nagomilanog nezadovoljstva, nenasilje, civilizovanost.
o ^ak i nezainteresovani, li~no neanga`ovani i ambivalentni prema biv{em re`imu/novom re`imu bili su otvoreni za uop{tene "promene". Vrlo je mali broj ljudi (u trenutku intervjuisanja) koji su bezuslovno protiv i misle da je bila gre{ka ru{iti Milo{evi}a.
o "Promene", sa petim oktobrom kao simboli~kim fokusom, funkcionisale su kao "obe}anje podvla~enja crte", kao obe}anje da }e do}i do dubinskih promena u politi~kom i dru{tvenom poretku, na~inu i kvalitetu `ivota, ukratko: da }e se revidirati osnovna dru{tvena pravila.
o Dok nu`nost uop{tenih i nespecifikovanih "promena" prihvataju prakti~no svi, u pogledu njihovog sadr`aja donekle postoje razli~ite projekcije (svako vidi kao nu`no ono {to ga samog najvi{e ti{ti). Ipak, jedan veliki deo tih projekcija bitno konvergira; oko slede}ih ta~aka kao "onoga {to se mora u~initi" postoji visoko slaganje:
- "normalan `ivot": podizanje standarda, mogu}nost rada i `ivljenja od svoje zarade; mir (bez daljih ratova); saradnja sa svetom (naj~e{}e pominjano pozitivno postignu}e novih vlasti);
- ukidanje partijskog klju~a u postavljanju ljudi na rukovode}a mesta, kako u vlasti (centralnoj i lokalnoj), tako i u firmama koje zavise od vlasti, dakle zamena merila lojalnosti merilom stru~nosti;
- ukidanje privilegija vezanih za polo`aje mo}i, ne toliko u smislu materijalnih pogodnosti koliko u smislu nejednakosti pred zakonom (neka`njivost izabranih i bespomo}nost obi~nog gra|anina);
- suzbijanje korupcije i protekcije (u organima vlasti, dr`avnim i dru{tvenim ustanovama, socijalnim slu`bama), po~etak valjanog funkcionisanja ustanova, na osnovu jasnih i op{tih pravila; ukratko: birokratizacija u pozitivnom smislu;
- neotu|ivanje vlasti od "naroda": odgovornost bira~ima, adekvatno informisanje i konsultovanje bira~a oko va`nih poteza, izborna smenljivost (da li se to mo`e nazvati "minimalnim demokratskim pragom"?);
- efikasnost vlasti: postizanje rezultata za dobro svih, namesto li~nih i strana~kih prepucavanja.
o Primetni su rezultati socijalnog u~enja, pri ~emu je peti oktobar bio proizvod tog procesa i ujedno podsticaj da se s njime nastavi (kao simboli~ko mesto i kapital). Ti rezultati nisu grandiozni, u smislu neke korenite rekonstitucije kolektivne politi~ke kulture, ali idu u pravom smeru i predstavljaju potencijalno zna~ajne korake.
o Promene su najve}e u pravcu pove}anog realizma i racionalnosti, u smislu uva`avanja ~injenica, objektivnih okolnosti i odnosa snaga, te spremnosti da se kolektivno dela u skladu s tim mogu}nostima i ograni~enjima, nasuprot na afektima zasnovanom kolektivnom delanju koje je preovladavalo na po~etku Milo{evi}eve karijere. Novi realizam vidi se na slede}im poljima:
- uvi|anje besmislenosti ratovanja i podr{ka mirnom, kompromisnom razre{avanju sukoba (jug Srbije, odnosi Srbije i Crne Gore, budu}e ure|enje odnosa unutar Srbije, npr. u pogledu regiona);
- skoro potpuno odbacivanje zatvorenosti i ksenofobije, podr{ka me|unarodnoj saradnji; ovo nije novonau~eno, jer se vidi da je me|unarodna izolacija ljudima jako te{ko padala, nego samo izra`ava ose}aj prirodne pripadnosti svetu, koji postoji odranije a Milo{evi} je poku{ao da ga poni{ti;
- razdvajanje sfera: privatne predrasude, povre|ene emocije i stvarna lo{a iskustva nisu prepreka saradnji u obostranoj koristi (sa susednim narodima, Amerikom, NATO);
- nespremnost na poklanjanje bezuslovnog poverenja bilo kojoj vlasti, pogotovo vo|i;
- predstava da je vlast odgovorna svojim bira~ima i da se mo`e i mora menjati redovno i mirno, na izborima;
- uvi|anje da nova vlast nije napravila jasan diskontinuitet sa praksom vladanja prethodnog re`ima.
o U oblasti li~nih identifikacija primetno je opadanje zna~aja nacionalne pripadnosti i porast zna~aja drugih oblika identiteta. Kada je re~ o sadr`aju nacionalnog identiteta (Srba), udeo stereotipa je jo{ uvek veliki, naro~ito u smislu percepcije srpske izuzetnosti - superiornih osobina naroda, njegove istorije ili geografskog polo`aja. (Kod nekih je ogor~enost zbivanjima dovela do obrtanja predznaka, tako da Srbi postaju posebni u negativnom smislu.) U odnosu prema susednim narodima dosta su zastupljeni neutralnost ili uzdr`anost, ali i - naro~ito prema Albancima - jaki negativni stereotipi. Me|utim, primetno je odsustvo agresivnosti. Zanimljivo je {to u najve}em broju slu~ajeva ni sna`ne predrasude ne isklju~uju podr{ku miroljubivoj saradnji sa istim tim narodima.
o Visok je stepen neprihvatanja ocene o odgovornosti Srba za po~injene ratne zlo~ine. To, me|utim, ne zna~i potpuno odbijanje odgovornosti, jer postoji otvorenost za utvr|ivanje ~injenica, zasnovana na uverenju da se ono {to se stvarno dogodilo u ratovima i ono {to se pripisuje Srbima nalazi u raskoraku, tako da }e kona~na istina i}i u korist Srba. Utisak je da gra|ani smatraju da je na delu "zavera" protiv Srba u smislu pripisivanja isklju~ive krivice koja se ogleda, pre svega, u nerecipro~nosti pri pripisivanju odgovornosti. Ovakvo uverenje je pra}eno i slede}im fenomenima:
- nepoverenje prema Ha{kom tribunalu, koje je potpuno kada je re~ o pravednosti Tribunala ili po`eljnosti da se "na{im zlo~incima" sudi ovde; ponekad je to pra}eno realisti~nom ocenom da je (na`alost) Ha{ki sud ipak sposobniji od na{ih sudova da sprovede su|enja ili da s njim moramo sara|ivati da bismo bili prihva}eni u svetu;
- odbijanje ocene da se radi o sistematski vr{enim zlo~inima. Odgovornost za zlo~ine se uglavnom pripisuje pojedincima ili paravojnim formacijama (opisuje se kao "u svakom `itu ima kukolja");
- postoji "dru{tvena zavera }utanja" o zlo~inima. Utisak je da ljudi izbegavaju da me|usobno razgovaraju o tome. Ve}ina ljudi ne poznaje nikoga ko je vr{io zlo~ine, niti neposredno zna za neke zlo~ine (mada se ponekad pominju kom{ije koje su donosile oplja~kane stvari) i naj~e{}e isti~e da su oni koji su bili na rati{tu psiholo{ki obele`eni tim iskustvom i da odbijaju da o njemu pri~aju.
o Ljudi ose}aju zavisnost sopstvenog `ivota od visoke politike i ne `ele da u budu}nosti dopuste da bilo koja vlast toliko sroza njihov `ivot kao {to je to u~inila prethodna. Istovremeno, umorni su od politike, ne `ele vi{e njome da se bave tako intenzivno i u gr~u, a i ose}aju veliko nepoverenje prema politi~kim strankama, sindikatima, NVO i medijima. Zaklju~ak: postoji sna`na napetost izme|u `elje da se uti~e na politi~ko odlu~ivanje i do`ivljaja zakr~enosti kanala kojima bi taj uticaj mogao te}i.
o Na prvi pogled deluje da gra|ani Srbije imaju negativan odnos prema pluralizmu. O neslaganjima me|u strankama (ponekad ~ak o samom postojanju vi{estrana~ja) govori se negativno i postoji stalno pozivanje na jedinstvo naspram istrajnom izazivanju podela. I Srbi i pripadnici manjina vide sopstveni nacionalni korpus kao razjedinjen, nasuprot drugima koji su jedinstveni. Me|utim, ~ini se da jedinstvo predstavlja vrednost po sebi u relativno malom broju slu~ajeva, dok kod ve}ine osuda podela obuhvata nekoliko slojeva zna~enja, koji se ne uspevaju uvek precizno artikulisati. a) Kod ve}ine ljudi posredi je konstatovanje ~injenice da se stalne sva|e ne ti~u realnih problema dru{tva nego zauzimanja pozicija. U tom smislu sva|e blokiraju kapacitet stranaka da re{avaju probleme. b) Osu|uje se to {to se te sva|e ne zavr{avaju na nivou stranaka nego se, putem medijske pa`nje koja im se poklanja, u to uvla~e i gra|ani. c) U jednom broju intervjua radi se o ose}aju nedostatka bazi~nog konsenzusa o osnovnim pitanjima (a kada se to postigne, neka se sva|aju koliko ho}e). Konsenzus se tuma~i i kao saglasnost o osnovnim nacionalnim (kolektivnim) interesima, mada je ~e{}e re~ samo o saglasnosti o zna~aju i redosledu problema koje treba re{avati.
o Na{a teza: demokratski potencijal postignutih rezultata socijalnog u~enja nije (dovoljno) iskori{}en, za {ta je odgovorna nova vlast. Ona se nije potrudila da artikuli{e taj amorfni i rasuti dru{tveni kapital, ~ime bi on postao trajna sastavnica kolektivnog znanja i politi~ke kulture; nije shvatila koliko je va`no povratiti poverenje u politi~ku sferu i razvijati nedovoljnu kolektivnu spremnost da se prihvati istinski pluralizam. Svojim pona{anjem je, naprotiv, oja~avala postoje}e nepoverenje (nastavljaju}i sa sli~nim praksama kao i u prethodnom razdoblju) i sklonost gra|ana da prizivaju pretpoliti~ko jedinstvo, koje u krajnjoj instanci mo`e imati lo{e posledice.

\or|e Pavi}evi}