Bojan al Pinto-Brki}

Dva su puta za ovladavanje politi~kim prostorom u Srba. Jedan je pregala{tvo, kriti~ko promi{ljanje stvarnosti, odbrana javne slobode, posve}enost interesima zajednice, `rtve za demokratizaciju dru{tva, za normalizaciju zemlje. Drugi je Kosovo. Zaista ne znam koje su razmere nacionalne traume, niti se one mogu precizno izmeriti, ali postavlja se pitanje uloge kulture i medija, postavlja se pitanje ~emu to u~e decu u {kolama i {ta to majke {apu}u pre spavanja, ako je Kosovo test na kojem se dobija ili gubi.
Mitomanija predstavlja bolest mnogih naroda (Sadam je nedavno obe}ao Ira~anima pobedu nad "novim Mongolima" pod kapijama Bagdada, s idejom da se proglasi novim kalifom), a srpski mit o Kosovu nije ni najstariji, ni najiracionalniji. Njegova posebnost je u tome {to se naduvava pri svakom pomenu mogu}nosti razvitka normalne dr`ave, guraju}i Srbiju u red zemalja sa nedefinisanim granicama, pateti~nih, ali potencijalno opasnih mini-imperija. To se dogodilo tri puta u XX veku: kao priprema za balkanske ratove, sa smenom Rankovi}a i ]osi}evim "odmetanjem", i posle Memoranduma SANU. Preti da se ponovi na po~etku XXI veka.
Kosovo je light-motiv srpskog nacionalizma. Kosovo je omiljena baklja demagoga i populista.
Pokazalo se da je me|unarodna zajednica, koja sponzori{e stabilizaciju prilika na Balkanu, nedovoljno spremna da u~i iz bosansko-hercegova~kog primera. Nesposobnost, nekompetencija i nedostatak dobre volje njenih predstavnika na Kosovu uslovili su nastanak ovih redova. Da se juna 1999. startovalo sa jasnom strategijom zaustavljanja nasilja i ubrzane obnove, da se pokazalo da su zlo~ini ka`njivi, da se manje vremena utro{ilo na definisanje osnovnih nadle`nosti mirovne misije, znalo bi se koji su rezultati februara 2003. Postavljati pitanje statusa teritorije bilo bi u najmanju ruku deplasirano. Kosovo bi u politi~kom i diplomatskom smislu postalo drugorazredna tema.
Umesto toga, predstavnici me|unarodne zajednice, `eljni da sa nekim podele odgovornost za sopstvene gre{ke, ponudili su novim vlastima u Beogradu aktivnu ulogu u re{avanju problema, posle preokreta na jugu Srbije - ulogu za koju lideri DOS-a nisu imali potrebne dispozicije, ali su svejedno mislili da je moraju prihvatiti - upecali su se. Sada se spremaju da dovedu u pitanje svoj mandat zarad imid`a u guslarskim krugovima.