Kako do novog ustava? Nastavljamo dijalog o tom pitanju, koji smo objavili u prethodnom broju Republike. U dijalog se uklju~uje i Milan Podunavac, politikolog i profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, koji za Republiku iznosi svoje poglede na ustav i njegovu ulogu u konstituisanju dru{tva

Egzistencijalni zna~aj dr`ave

Prvi motiv u na{em dru{tvu mora da bude uspostava stabilnog poretka i stvaranje takvih pravnih i politi~kih institucija koje }e onemogu}iti da se dru{tvo ponovo surva u stanje u kojem je bilo, a koje ozna~avamo kao "prirodno stanje", odnosno stanje neporetka

Prioritet: pravo na `ivot

Podunavac: Ma|arski konstitucionalista Andra{ [aj uvodi pojam straha ustavotvoraca i na teorijskom planu iznosi motiv iz analize Hane Arent o ameri~koj revoluciji i na~ina na koji je Amerika do{la do sekularne i moderne politi~ke konstitucije. Hana Arent odgovara na pitanje {ta je bila glavna zada}a ameri~kih ustavotvoraca i ka`e da njihov zadatak nije bio da uvedu institucije javnih sloboda, pa ~ak ni da uvedu ideju ograni~ene i podeljene politi~ke vlasti, nego potreba da se ustanovi stabilan pravni i politi~ki poredak koji }e onemogu}iti da se ameri~ko dru{tvo "ponovo ne surva u stanje neporetka, pravne i li~ne nesigurnosti, neslobode i anarhije". Osnovna ideja Arentove bila je da ameri~ki ustavotvorci, u prvom redu federalisti, nakon revolucije, u procesu redefinicije jednog politi~kog poretka, treba da uspostave stanje minimalne sigurnosti gra|ana u kojem bi bila osigurana temeljna dobra kao pravo na `ivot, pravo na slobodu i osiguranje svojine. Na drugoj strani taj poredak bi u du`em periodu trebalo da osigura da individualni i kolektivni akteri na trajan i sistemati~an na~in uskla|uju, rutiniziraju svoja individualna iskustva i individualna i kolektivna pona{anja. Mislim da je ovaj problem od iznimno velike va`nosti za politi~ko dru{tvo Srbije i zato sam njime i po~eo. I da ono {to profesor Nenad Dimitrijevi} naziva jednom vrstom "nemogu}nosti izbora imperativa" mo`e da se na neki na~in razre{i reinterpretacijom koju sam posudio iz politi~kog {tiva Hane Arent, {to zna~i da prvi imperativ pred kojim se politi~ko dru{tvo u Srbiji nalazi - jeste imperativ uspostave stabilnog pravnog i politi~kog poretka. [to zna~i da drugi imperativi pred kojima se dru{tvo u Srbiji nalazi u sukobu sistemskih i politi~kih imperativa nisu na prvom mestu.
U tom smislu rekao bih da su imperativi liberalne rekonstitucije dru{tva, pa ~ak i demokratske obnove politi~kog `ivota u dru{tvu, na neki na~in iza imperativa stabilnog politi~kog poretka. U~ini}u jednu inovaciju u odnosu na reinterpretaciju i Hane Arent i Nenada Dimitrijevi}a, a ona se ogleda u slede}em: glavni u~inak oktobarske revolucije iz 2000. godine u Srbiji jeste osvajanje jednog protodemokratskog okvira i prostora, tako da Srbija, po mom mi{ljenju, upravo iz tog protodemokratskog prostora ima {ansu da uspostavi stabilan i relativno trajan politi~ki poredak. Problem je u tome {to je demokratija dosta krhka tvorevina. Ona je u odnosu na antidemokratske politi~ke strategije i ideologije uvek u jednoj vrsti defanzive, uvek je mnogo lak{e mobilizirati politi~ku podr{ku na antidemokratskim nego na demokratskim politi~kim formulama jer one od gra|ana tra`e {to{ta {to prve ne tra`e. Zato Ruso i ka`e "nije lako biti gra|anin u demokratiji".
Prvi motiv u na{em dru{tvu mora da bude uspostava stabilnog poretka i stvaranje takvih pravnih i politi~kih institucija koje }e onemogu}iti da se dru{tvo ponovo surva u stanje u kojem je bilo, a koje ozna~avamo kao "prirodno stanje", odnosno stanje neporetka.
Izlo`i}u jo{ dva motiva koja je Hana Arent posudila od Aleksandra Hamiltona, glavnog arhitekte ameri~ke revolucije. U uvodnom delu Federalisti~kih spisa Hamilton odgovara na pitanje o doma{aju ameri~ke revolucije i odgovornosti politi~kih aktera za njenu konstitucionalizaciju. On ka`e da glavni ispit politi~kih aktera i socijalnih snaga u odnosu na {ansu koja im se pru`a za obnovu, pa i konstituciju novog politi~kog poretka, zavisi od toga da li }e na njihove odluke uticati neki slu~aj ili doga|aj koji je van njihove kontrole ili }e na~in na koji }e se obnavljati i oblikovati politi~ki `ivot biti izraz izbora politi~kih aktera. To je ~uvena Hamiltonova sintagma "slu~aj ili refleksija politi~kih aktera". Ameri~ka revolucija je pokazala da je izbor novog sekularnog, demokratskog i republikanskog politi~kog poretka bio izraz jedne refleksije, jedne selektivne reinterpretacije klju~nih politi~kih doga|aja i da je to omogu}ilo ameri~kom dru{tvu vrlo {iroke mogu}nosti konstitucionalnih izbora u uspostavljanju novog poretka. To bi i za Srbiju bilo izuzetno va`no. I ovu debatu vidim kao jednu vrstu refleksije politi~ke dinamike koja treba da omogu}i izbor onog konstitucionalnog okvira koji }e u najve}oj meri odgovoriti na imperative modernog i demokratskog dru{tva kojem bar jedan deo politi~kih aktera u Srbiji sigurno stremi.

Opasnost: perpetuiranje neporetka

Analiza politi~kih doga|aja u Srbiji otkriva da su akteri imali otvorenu {ansu za refleksiju i {iroke mogu}nosti konstitucionalnih izbora. Ali se nakon dve godine pokazalo da klju~ni politi~ki akteri, pa i intelektualni blok koji podr`ava onaj politi~ki, gu{e potrebu za refleksijom o prirodi politi~ke dinamike, o tome {ta zna~i oktobarska revolucija za Srbiju i tako odla`u pitanje konstitucionalnog izbora. Tako se, kako ka`e Nenad Dimitrijevi}, sa kojim se potpuno sla`em, gubi konstitucionalna {ansa koja je postojala u trenutku kada je izlivena ogromna energija gra|ana i kada se legitimnost nove politi~ke vlasti nadgra|ivala jednom formom sna`ne republikanizacije, i kada je postojao sna`an interes gra|ana za to kakva }e biti njihova politi~ka zajednica. Utisak je da je ta propu{tena {ansa sada ozbiljna hipoteka i teg za novu politi~ku elitu koja sada, izgleda, poku{ava da gradi pravni i politi~ki poredak na nekim drugim pretpostavkama.
Politi~ku budu}nost Srbije odredi}e to da li }e oktobarska revolucija biti osnov novog konstrukcijskog "mita" Srbije kao politi~ke zajednice, kada se iz {iroke socijalne energije gra|ana, asocijacija civilnog dru{tva, pa i partija, uspostavlja nova politi~ka matrica ili }e se taj prostor potpuno ugu{iti. Ono {to sada imamo u Srbiji jeste poku{aj da se taj sna`ni emancipacijski naboj oktobarske revolucije na neki na~in ugu{i.
Obnova ustavnosti i dr`ave u na{em slu~aju nije ista kao kada imate parlamentarnu ili politi~ku krizu. Zato je ovaj period mnogo delikatniji i va`niji i ima}e politi~ke konsekvence po razvoj dru{tva mnogo ve}e nego {to to politi~ki akteri `ele da prika`u. Nedopustivo je da je nakon dve godine refleksija o politi~koj dinamici iz koje bi proiza{la moderna i druga~ija strategija u Srbiji gotovo sasvim prigu{ena, i to od strane onih koji bi trebalo da joj daju prvo mesto. Ono {to zabrinjava jeste perpetuiranje jednog stanja neporetka u Srbiji. Srbija je jo{ u konfuznom stanju koje bi i u manje stro`em zna~enju re~i te{ko moglo da se ozna~i kao stabilni pravni i politi~ki poredak. Izvesno je da je osvojen protodemokratski okvir, a izgubljen je skoro izvesno republikanski naboj oktobarske revolucije i gra|anske mobilizacije, a nema stabilnog poretka koji bi bio pretpostavka i za demokratske, i za liberalne, i za socijalne vrednosti na kojima po~iva moderna ustavna demokratija.
Veber ka`e da poredak postoji ako postoji stabilan sistem teritorijalizacije vlasti, dakle monopol vlasti, jedna uskla|ena i koordinirana politi~ka mo} na celom prostoru. Srbija to danas nije, i to ne samo zbog Kosova, nego i na ovome {to je politi~ka formacija u Srbiji vi mo`ete da otkrijete potpuno autonomne i nezavisne subsisteme koji se reprodukuju nezavisno jedan od drugoga. Ni unutar institucionalnog okvira ni unutar personalnih re{enja ne postoji faktor koji bi ujedinio razli~ite podsisteme.
Kada je u pitanju protodemokratski okvir koji je najzna~ajnije dobro koje je osvojeno u oktobarskoj revoluciji, mogu se jasno zapaziti tendencije demokratske delegitimizacije onih koji su na talasu proceduralnog i republikanskog legitimiteta do{li na vlast. To je paradoksalno da blok politi~ke mo}i destruira pretpostavke na osnovu kojih je do{ao na politi~ku vlast. To mo`e potro{iti demokratski politi~ki legitimitet i demokratski potencijal koji bi mogao biti pretpostavka iz koje bi se gradili va`ni imperativi politi~kog dru{tva.

Politi~ki kapacitet gra|ana

Ustav je prostor koji obezbe|uje normativnu integraciju poretka nakon pada starog re`ima. Po mom sudu, u}i }emo u period politi~kih borbi koje }e se zavr{avati u sna`nim politi~kim blokadama. Mislim da se iza politi~kih formula koje dominiraju u javnom politi~kom polju prepoznaje te`nja da se perpetuira stanje nestabilnih pravnih i politi~kih institucija jer

se na tim pretpostavkama najbolje mo`e reprodukovati jedna vrsta ekonomske i politi~ke formacije koja danas dominira u Srbiji, koju karakteri{e polujavna privatizacija u kojoj se stvara nova ekonomska oligarhija, a u politi~kom smislu - politi~ke elite nastoje da izgube bilo kakav odnos odgovornosti prema gra|anima ~ijim su glasovima do{le do politi~ke vlasti. Neverovatno je da neki klju~ni politi~ki akteri pokazuju ne samo nepoverenje i skepsu, nego i jednu vrstu prezira prema demokratskim politi~kim institucijama i prema kapacitetu gra|ana da oblikuju sopstveni politi~ki `ivot. To je strategija koja se mo`e ozna~iti kao strategija prosve}enog apsolutizma u kojoj prosve}eni apsolutista dolazi sa gotovim re{enjima za moderno i slo`eno dru{tvo kao {to je Srbija. Na drugoj strani, postoji strategija konzervativnog populizma i legalizma koja ima opravdanje samo ako postoje pretpostavke iz kojih se mogu graditi neke temeljne vrednosti prava. Ali, zagovarati legalisti~ku strategiju u dru{tvu koje ide iz potpuno naru{enog principa legaliteta je samo jedna formula kojom se opravdava preraspodela politi~ke mo}i unutar jednog prostora. Zato mislim da se Srbija nalazi na po~etku i da }e biti u situaciji da re{ava sve imperative pred kojima se nalazi jedno dru{tvo - to je imperativ kolektivnog identiteta, odnosno kako definisati dr`avu, kako obnoviti Srbiju kao dr`avu. Ta stvar nije nimalo jednostavna jer se, zbog mnogih specifi~nosti u kojima se nalazi, na Srbiju ne mogu primeniti prepoznatljivi modeli koji su sastavni deo moderne politi~ke istorije u Evropi i koji su stalno poku{avali da naprave jednu vrstu ravnote`e izme|u pretpoliti~kog identiteta i ustavnog patriotizma. Takva formula u Srbiji naprosto ne radi. Smatram da je iz konstitucijskog i emancipacijskog na~ela oktobarske revolucije mogao da se oblikuje sistem ustavnih i politi~kih institucija.

Srbija se nalazi pred ozbiljnim te{ko}ama. Ona, na`alost, pokazuje da se jedan poredak ne mo`e konsolidovati dok se dru{tvo ne pomiri samo sa sobom, a ono se ne mo`e pomiriti bez kriti~kog odnosa prema bliskoj pro{losti i politi~koj istoriji koju su pratila nasilja, `rtve, ubijanja. Bez osloba|anja od trauma dru{tvo ne mo`e da se konsoliduje. Tako|e je va`no podsetiti da je ovo dru{tvo bilo veoma dugo u ratu i militarno stanje je dugo bilo njegova bitna odrednica. Rat ima neprocenljive zasluge po razaranje principa legaliteta koji je centralni princip uspostave stabilnog politi~kog poretka. Tako|e se nedovoljno uo~ava da jedna vrsta politi~kih tehnologija i retorike, kao i nasilja u javnom politi~kom polju, koje su uneli akteri starog re`ima, u prvom redu mislim na crveno-crnu koaliciju, ima devastiraju}e efekte po politi~ki `ivot, da }e njegova obnova trajati veoma dugo.
Ne treba zaboraviti jo{ jednu va`nu stvar: deset godina Srbija je `ari{te otpora evropskim politi~kim vrednostima. I sada je otvoreno pitanje kako se vratiti tim vrednostima. Nije stvar samo u tome kako }emo biti deo Me|unarodnog monetarnog fonda, nego kako vratiti politi~ku ideju Evrope u javni prostor Srbije. Kako se osloboditi, kako je Ki{ govorio, ose}aja da je ovde Evropa pra}ena ili strahom ili mr`njom, ili ideje o Evropi kao o dvostrukom strancu, kako je rekao Skerli}. To su dubinske prepreke pred ovim dru{tvom i zato mislim da bez ozbiljne refleksije politi~ke dinamike ne mo`e da se u|e u proces aktivne i moderne redefinicije politi~kog identiteta u Srbiji koji bi se morao oblikovati u ustavu.

Refleksija i izbori

Republika: Na{ list zanima i refleksija i izbor u situaciji. Otkako izlazi, Republiku interesuje tema najpre o rekonstituciji nekada{nje zajedni~ke dr`ave na demokratskim na~elima, ali se to zavr{ilo neuspehom zbog stihije razaranja i dru{tva i dr`ave. Sada se obnavlja tema ne o rekonstituciji nego upravo o konstituciji minimalnih osnova normalne dr`ave. To se de{ava ne u atmosferi krize iz koje se preoblikuje data dr`ava, nego iz stanja koje li~i na elementarnu nepogodu iz koje se mora na}i izlaz preko minimalnog poretka, minimalno normalne dr`ave. U tom smislu jasno su govorili Nenad Dimitrijevi}, ~iji je tekst Republika objavila u pro{lom broju, kao i u~esnici tribine Republike - Marijana Pajvan~i}, Vesna Raki}-Vodineli}, Ilija Vuja~i} i \or|e Pavi}evi}, a na odre|eni na~in o tome pi{e i Drago{ Ivanovi}. Me|utim, osim pobrojanih tekstova, Republika je objavila i tekstove koji su va`ni za ovu temu i koji podsti~u razmi{ljanje o dinamici pristupa ovoj temi. I to ne sa stanovi{ta politi~ke nauke nego sa stanovi{ta drugih dru{tvenih nauka. Re~ je o institucijama koje su stvorene na talasu preokreta u Srbiji. Dve su pri vladi Srbije, a jedna pri predsedniku SRJ. Jedna je Socijalno-ekonomski savet koji treba da se bavi temeljnim problemima na~ina rekonstrukcije privrede i dru{tva kako bi se postigla neka mera i utvrdila ljudska cena preobra`aja. Druga institucija je Savet za borbu protiv korupcije, a tre}a je Komisija za istinu i pomirenje. Nijedna od te tri institucije ne funkcioni{e, a one mogu biti delotvoran putokaz k uspostavljanju normalne dr`ave.
Tako|e je va`no pitanje dr`avotvorne sposobnosti glavnih politi~kih, kulturnih i dru{tvenih aktera. Kakav je njihov kreativni i destruktivni kapacitet? S tim u vezi Republika je otvorila debatu o stvarnom i prividnom pluralizmu, koja te~e uporedo sa debatom o ustavu. Primetno je da postoji halabuka raznih ideologija koje su i do sada bile vrlo aktivne u destrukciji dru{tva i dr`ave, a gotovo sasvim nedovoljno su artikulisana stanovi{ta koja bi mogla biti kreativna - u pogledu normalne privrede, dru{tva, kulture, pa i dr`ave. A to su razne ideje liberalizma, socijalizma, humanisti~ke ideje. Ako se tim pitanjima ozbiljnije ne pozabavimo, po`uri}emo da govorimo samo o stru~nim, a ne pre svega o egzistencijalnim razlozima za dono{enje novog ustava.
Podunavac: Kada su u pitanju ideolo{ke i politi~ke podele koje dominiraju u javnom prostoru, ja mislim da je to jedna vrsta kvazipoliti~kog diskursa i da, uslovno re~eno, u ovom trenutku ono {to se nama ~ini kao podela u politi~kom dru{tvu nema nikakvog politi~kog zna~aja. Ono {to vidimo kao nekakve podele izme|u neoliberala i socijaldemokrata i konzervativaca u biti nema nekakav ozbiljan politi~ki u~inak i da se radi o jednoj vrsti ideolo{ke konstrukcije. Da li }e se klju~ni akteri ustavnih debata nalaziti u okviru politi~kog ili partijskog polja - ja tu ne vidim nijednog sna`nog aktera koji bi svojim ugledom i autoritetom mogao da bude garant da }e se, uslovno re~eno, preko ovog {to nazivamo refleksijom ili razumevanjem socijalne i politi~ke dinamike, do}i do jednog ustavnog i politi~kog okvira koji }e garantovati da dru{tvo Srbije u|e u stanje politi~ke, socijalne i gra|anske normalnosti. Za{to je to tako i za{to ovo dru{tvo ne mo`e da proizvede ekspanzivne i sna`ne politi~ke elite, a imalo je priliku za to posle oktobarske revolucije, ja to pitanje ovde ne bih izdvajao. Me|utim, radi se o va`nom deficitu pred kojim se dru{tvo nalazi.
[to se ti~e postupne izgradnje politi~kih ustanova kao {to su Savet za borbu protiv korupcije, Socijalno-ekonomski savet i Komisija za istinu i pomirenje, radi se o ustanovama koje u stvari nemaju nikakav u~inak. To je slu~aj sa Savetom za borbu protiv korupcije. Socijalno-ekonomski savet bi morao da bude neka vrsta dru{tvenog ugovora klju~nih socijalnih i politi~kih aktera, dakle radnika i poslodavaca, ali se opet simulira neka vrsta socijalne i politi~ke realnosti koja je bez uticaja. [to se ti~e Komisije za istinu i pomirenje prosto je neverovatno koliko je u javnim debatama malo ozbiljnog kriti~kog prilaza bli`oj politi~koj pro{losti u Srbiji. Kad ~ovek danas ~ita tekstove ljudi koji su u toj Komisiji jasno je da se sa tim tekstovima mora u}i u ozbiljnu polemiku da bi se iz prevazila`enja socijalne i politi~ke traume u{lo u redefiniciju jednog novog kolektivnog identiteta u Srbiji.
Od toga je mnogo va`nije ono {to se dogodilo - da se na osvojenom protodemokratskom prostoru posle revolucije nije udahnuo `ivot parlamentu niti su politi~ke stranke dale {ansu stvarnom pluralizmu, niti su izbori postali "ovisnost od naroda", umesto da budu mehanizam preraspodele politi~ke mo}i. Na svim tim ta~kama sna`ni su politi~ki deficiti tako da imate imobiliziran parlament i politi~ku scenu, imate kabinetsku diktaturu koja je prekrila politi~ki i institucionalni okvir. Imate neverovatan otpor prema izborima koji dinamiziraju politi~ki `ivot i koji su izraz socijalnog i politi~kog pluralizma, ali koji ima jake politi~ke u~inke samo ako nije fingiran.

Republika: Mi i `elimo da vidimo koliki su stvarni potencijali onoga {to se naziva revolucija 2000. Dakle, niti definitivna pobeda protodemokratskog, niti definitivno propala konstitucionalna {ansa. Mi u na{em javnom `ivotu jo{ nismo otvorili sve ove teme na valjan na~in da bismo do{li do valjanih odgovora. To je svrha debate koju pokre}emo i u kojoj `elimo da u~estvujemo.
Podunavac: Mislim da postoji jedna vrsta prostora koji je osvojen oktobarskom revolucijom, koji vi{e nijedna vladaju}a politi~ka ili druga grupacija ne}e mo}i da naru{i. To je osvojen prostor javnih sloboda. I niko ne}e smeti da ide u regresiju koja bi nudila ne{to manje od onog {to je osvojeno.

Republika: Osvojen ili otvoren?
Podunavac: Postoji istra`ivanje koje potvr|uje da kod obi~nih ljudi postoji sna`na svest da se u Srbiji desio socijalni i politi~ki preokret. ^injenica da se dogodio preokret i da je dru{tvo osvojilo politi~ki prostor i {ansu za sopstvenu redefiniciju je izuzetno va`na i ima}e va`nu ulogu na du`i rok. Bi}e izuzetnih blokada politi~koj normalnosti jer ako se u|e u to stanje mnogih politi~kih aktera vi{e ne}e biti u javnosti. Ako u|emo u niz izbornih ciklusa u kojima }e se aktivirati ono {to je pravi politi~ki potencijal, to }e ra|ati nove politi~ke elite, nove aktere, novu vrstu refleksije. Optimista sam u pogledu toga da se emancipatorski potencijal oktobarske revolucije vi{e ne mo`e ugu{iti. I zato se, uz sve ograde, ne bojim jedne rigidne, asistemske, regresivne promene koja bi nas vratila u stanje pre oktobarske revolucije.
Ono {to je slo`enije jeste poku{aj politi~kih aktera da perpetuiraju stanje koje }e im olak{ati raspodelu politi~ke mo}i. Ali, u krajnjoj liniji }e dru{tveni potencijali stvoriti prostor za dinamiku koja }e osvajati stopu po stopu onoga {to je demokratska rekonstitucija Srbije kao politi~kog dru{tva.

Priredila Olivija Rusovac