Nepodno{ljiva lako}a lo{eg ukusa

Radim na televiziji ali je malo gledam - valjda kao {to poslasti~ar retko jede svoje kola~e. Obi~no imam pametnija posla - ~itam ili `ivim.
Ali u poslednje vreme, zapravo uglavnom tokom plandovanja duplih novogodi{njih praznika, gledala sam televiziju vi{e nego obi~no. I videla vi{e emisija za koje bi se u najmanju ruku moglo re}i da su {kolski primeri lo{eg ukusa. Ne, to je preblago - priznajem, bila sam {okirana.

Primer prvi: RTS, zabavna emisija u kasnim ve~ernjim satima na prvom programu

Zabavna emisija. Petak, mislim. Dva voditeljska lica, par, imena im ne znam, samo fizionomije, oduvek su na ekranu - bar mu{karac; devojka je mla|a i standardno lepu{kasta, sasvim stereotipna. Studio ure|en kao bina, {arena svetla, sa publikom uredno raspore|enom unaokolo. Gost: Bora \or|evi}. Tipi~an antiheroj, roker iz onog `ivota, godine nisu bile blage prema njemu. Govori prozuklo, takav govor - i ton i sadr`aj - sti~u se samo dugogodi{njim neprekidnim boravkom u kafani. Ovaj put, opu{ten, gostovao je na televiziji hiljadu puta, pri~a vic, ka`e, najbenigniji od onih koje zna. A to benigno - smrdi na fa{izam. Vic je, da ga ne prepri~avam ve} samo nazna~im, o Romu, prezervativu i gorgonzoli. Ko razume, shvati}e. Ne samo da je rasisti~ki, ve} je i bezobrazan, nepodno{ljivo lo{eg ukusa i nivoa za nacionalnu televiziju, a na kraju, brate, uop{te nije sme{an. Voditelji ne reaguju na ovo, ve} nastavljaju u istom tonu: pa dobro, Boro, ima li tezaga?
Nedelju dana kasnije ista emisija na programu. Aha, zove se "Mega hit".

Primer drugi: Televizija Pink, skrivena kamera, novogodi{nji program

Ceo grad bruji o ovome, a Bati} se ne kaje (na{ ministar, dosovski, pravosudni). Tvrdi da je 90 posto ljudi pozitivno ocenilo njegov "nastup". Ko li ga je lagao?
Ovu emisiju sam pro{la na programu nekoliko puta - vrtim, pa mi zapadne za oko, izgleda da su je reprizirali do besvesti (da utvrde gradivo ili bruku, kako ho}ete) - dok se kona~no jednom nisam skrasila i odgledala je. Ka`u da ih je bilo vi{e, tih skrivenih kamera, i da je i ona sa estradnom zvezdom bila skandalozna. Ja sam videla samo ovu, sa politi~arima.
Dosta sam putovala i znam da bi posle ovakvog blama tamo, u normalnom svetu, plju{tale ostavke.
No, idemo redom. Kao {to rekoh, ceo grad je brujao o tome. Kome je palo na pamet da napravi ovako ne{to ne znam; dama koja je vodila emisiju ka`e da je to njeno autorsko ~edo. Ne ~udi me, {to se ti~e Pinka; ~ude me politi~ari, gde im je bila pamet?
Ili sam ja beznade`no staromodna ili se na{i stavovi su{tinski razlikuju: kako ti ljudi (tu mislim na ministre u vladi i vo|e stranaka), ljudi koji bi trebalo da nam se predstave u najboljem svetlu, kako oni sa lako}om idu pred kamere, kako se pred njima ose}aju kao kod ku}e (oni i ne sede, ve} su zavaljeni, u polule`e}em polo`aju, razdrljeni, izgu`vani, sa jednom nogom visoko prekr{tenom preko druge, tako da koleno, ispred lica, {tr~i u vazduhu - samo im fale papu~e i bademantil) kako se ne stide da se pona{aju kao u najgorem bircuzu?
I sama `ivim od malog ekrana; i posle ~etvrt veka sta`a imam zazor od kamere, od odgovornosti, vagam te`inu svake re~i, strepim od tog oka iza kojeg sedi milionski auditorijum, koji se mora po{tovati - pa mi im ulazimo u ku}e, pobogu!
Da li bi ti politi~ari psovali kada bi do{li nekom u goste? Verovatno i bi. Jer psovali su dok su mislili da je kamera isklju~ena, ali i dok su znali da je kamera uklju~ena! U stvari, nije se moglo prepoznati kada su mislili da su u programu, a kada ne... Ne znam {ta je bilo neukusnije: psovke, nivo razgovora, ogovaranje kolega ili pri~a o Velji Ili}u i Medlin Olbrajt (tu smo nau~ili nov glagol, "nagnati"). Preska~em "{tos" sa primanjem mita, o tome su pisali drugi.
Da li oni uvek, na putevima, na konferencijama, na zasedanjima vlade ili kada nas predstavljaju u inostranstvu, komuniciraju na ovaj na~in, vulgarno, prizemno, ograni~eno, da li je to na~in na koji shvataju patriotizam, funkciju koju vr{e i dru{tvo u kojem se nalaze? Ili samo ne po{tuju televizijski auditorijum?
Da li misle da bi g|a Olbrajt jedva do~ekala udvaranje jednog neotesanog ("dobre butke") srpskog buzdovana, jer ne mogu ni da zamisle ijednu drugu vrstu komunikacije me|u osobama razli~itog pola? Smatraju li te na{e politi~ke i mu{ke perjanice da je samopo{tovanje g|e Olbrajt (ili bilo koje `ene) toliko nisko, da ona vidi sebe samo kroz tu, njihovu, mu{ko-{ovinisti~ko-primitivisti~ku prizmu? I gde je tu po{tovanje tu|e li~nosti, ma koliko ti nesimpati~na (ili seksualno neatraktivna) ona bila?

A i voditeljka je pri~a za sebe: ima jedan stil kod na{ih "in"-`ena trenutno u modi: prozukao rezak glas, dr~no, agresivno, mangupsko pona{anje, uli~ni maniri.
Nisam znala da Pink mo`e da probije sopstvene rekorde lo{eg ukusa. Uspelo mu je. Na tom polju je neprevazi|en. Globalno.

Primer tre}i: studio B, "Utisak nedelje"

Nekada prili~no solidnu emisiju iz danas veoma neujedna~ene serije razdrmalo je javljanje u program gorepomenute Pink-autorke, kojoj nije bilo po volji {to je segment iz njene emisije uzet kao neprikosnoveni (negativni?) utisak - o kojem se ~ak nije ni glasalo - pa je voditeljku Olju Be}kovi}, sve u maniru goreopisanog pona{anja pred skrivenom kamerom optu`ila za nedozvoljeno kr{enje autorskih prava, a zabezeknutim gostima je o~itala bukvicu o lepom pona{anju... ta vakela koju je samouverena dama odr`ala i nama, gledaocima, trajala je du`e od pet minuta (pet godina po televizijskom vremenu) a bila je u slavu njene emisije, njene TV stanice, bila je to oda ki~u, pohvala gledanosti i programu Pinka i relativizacija svega ostalog postoje}eg.
Ina~e, da obavestim obe dame: svako ima pravo da reemituje do pet minuta bilo kog javno emitovanog programa bez tra`enja i~ije dozvole i kr{enja i~ijih autorskih prava - mada, {ta su to uop{te autorska prava u slu~aju gospo|e Pink i doti~ne emisije - veoma je diskutabilno.
Posle toga je i sama voditeljka, koja se o~igledno u odlu~uju}em trenutku nije ba{ sna{la, bila podjednako isklju~iva prema iziritiranim gledaocima koji su se javljali, a koje je glatko prekidala kada bi ovi poku{ali da, po mom skromnom mi{ljenju sasvim opravdano, reaguju na ispad gospo|ice Pink.

Primer ~etvrti: polemika (i skandal) pretvaraju se u serijski program

Poslenicima Pinkovizije i njihovim gostima nastup (ispad) na "Utisku nedelje" nije bio dovoljan, pa su zarad obra~una sa gostima na tom programu, a koji su se usudili da ih kritikuju (a i zarad nove doze samoreklamerstva i politi~kog marketinga), ubrzo uprili~ili ~itavu dvo~asovnu emisiju.
Mete njihovog gneva bili su: Dragan Veliki}, na{ poznati i priznati pisac i opozicionar, ambasador (DOS-a), Du{an Batakovi}, ~lan Krunskog saveta, Ratko Bo`ovi}, poznati sociolog i profesor univerziteta i autor zna~ajnih knjiga. I umesto da novo TV vreme iskoriste da poprave katastrofalan u~inak prvobitnog nastupa, napravi{e od zla jo{ gore.
U ambijentu uprili~enom kao Ha{ka sudnica, sa maskom "za{ti}enih svedoka", isto dru{tvo (Bati}, ^anak, Proti}) prezentiralo je svoje umivene biografije, prema kojima oni nikada nisu bili u SKJ niti ih je ikad primio Slobodan Milo{evi} (aluzija na aktuelnog premijera); zatim su se sa nostalgijom prisetili gde su bili tokom 5. oktobra (u prvim redovima, naravno, ovi telom, a ^anak duhom), uveli~avaju}i svoju ulogu, umanjuju}i ulogu svih ostalih politi~ara, izuzev dvojice (sada kompromitovanih) dosovskih generala (oni valjda vi{e nisu konkurencija).
S druge strane, po njima, njihovi protivnici su se tokom svih Milo{evi}evih godina krili u "mi{joj rupi" da bi sada sproveli naru~enu diskvalifikaciju, kompromitaciju i politi~ku likvidaciju tih "ikona slobode". Cela stvar za~injena je insertom iz nekakvog glupog filma u kojem je igrala Olja Be}kovi} (ina~e, po profesiji glumica).
Papir, ka`u, trpi sve. Mali ekran jo{ vi{e, jer ne mora{ biti ~ak ni pismen. Ali retko mali ekran ima to isku{enje da istrpi takvu koli~inu maligne pakosti, neistine i gluposti; o samoljublju da i ne govorimo.
Ipak najflagrantnija je bahata i agresivna zloupotreba frekvencija, koje, da podsetim, nisu dedovina nikakvog Mitrovi}a niti Kari}a. Frekvencije su, kao i reke, sunce i ki{a, nacionalno dobro i ako ih neko privremeno dobije na kori{}enje one to i dalje ostaju; niko nema pravo da ih privatizuje i zloupotrebljava a to je upravo ono {to se ovde dogodilo! Frekvencije se smeju koristiti samo po strogo odre|enim pravilima i kriterijumima a ako se to prekr{i - oduzimaju se!
Svi ti biznismeni (kakav divan izraz), po{to su prigrabili talase i novac tokom vernog slu`enja Slobodanu Milo{evi}u, smatraju da su sada neprikosnoveni, da je TV ekran njihova li~na pr}ija na kojoj mogu da rade {ta god ho}e pa makar i na {tetu gledali{ta i dru{tva u celini, ka`u {ta god ho}e, uvrede koga god ho}e.
Ovo Mitrovi}u nije prvi put, setimo se kampanje bla}enja prof. ^edomira ^upi}a posle one izjave da bespravno podignut spomenik ki~u, zgradu Pinka, treba sru{iti (epilog, zgrada nije sru{ena, ve} legalizovana); setimo se kampanje BK televizije protiv guvernera Narodne banke Dinki}a posle zatvaranja Astra banke koja je Kari}ima slu`ila kao privatna {par-kasica (i nikom ni{ta).
I nikom ni{ta. Sive eminencije su i dalje vlasnici frekvencija. U normalnom svetu odmah bi im bile oduzete. Ali ova vlast ne misli tako, jer, da ho}e, mogla je celu pri~u da dovede u red za ove dve godine. Naprotiv, kao {to smo videli, ona te poslu{nike koristi za politi~ke i li~ne promocije.

Naravou~enije: ne treba gledati televiziju, osim kad ba{ mora{

Namerno se ne trudim da se prisetim pojedinosti, nisu ni va`ne, mislim da ovo nisu usamljeni incidenti ve} simptomi jedne ozbiljne bolesti koja ve} dugo traje i koja, bojim se, ne ide nabolje.
Pink je veselo postao simbol prostote (blago nama kad postane druga nacionalna mre`a) u kojem sada gostuju svi, nema vi{e razlike izme|u politike i estrade, izme|u pozicije i opozicije; ki~ i banalnost suvereno vladaju na{im TV ekranima, mada ono novo, vaskrslo, ono {to posebno smeta, jeste agresivnost i netolerancija.

Vera Rankovi}