Doga|anja

Pretvaranje

Napredovanje institucionalne krize i zao{travanje politi~kih sukoba sve vi{e slabe ionako nestabilne i nesamostalne ali kako-tako funkcioni{u}e institucije, a `ivot obi~nog ~oveka prepu{ten je nekontrolisanoj samovolji kriminalaca, zaverenika raznih fela i ideologija, nasilnika iz patolo{kih ili tek grabe`ljivih pobuda

Nada da }e se postizborna groznica stabilizovati i kanalisati u pravcu redefinisanja pitanja oko kojih se vode najo{trije politi~ke rasprave izjalovila se veoma brzo. Upali smo u jo{ ve}i haos suprotstavljenih a sve manje prepoznatljivih interesa, sem o~uvanja gole vlasti ma koliko se ona ubrzano krnjila i imala sve manje legitimiteta. Kao da nikad od oktobarskih promena nismo bili dalje od tada postavljenih ciljeva.

"Na{i mentaliteti"

Neuspeh predsedni~kih izbora u Crnoj Gori simptom je mogu}e politi~ke a, mo`da, i {ire dru{tvene krize u toj republici (kojoj je sigurno znantno doprinela i afera oko trgovine ljudima), i uprkos ubedljivoj pobedi jedne politi~ke opcije na parlamentarnim izborima odjednom je postalo jasno da je za vr{enje potpuno legitimne vlasti potrebna i saradnja opozicije, potrebno je bira~ko telo. Samouverenost \ukanovi}eve partije i njega li~no, pored neuspeha njegovog kandidata i najpouzdanijeg ~oveka, Filipa Vujanovi}a, uzdrmalo je i "cenjkanje" oko ministarskih resora sa koalicionom SDP, ali mnogo vi{e, po prvi put, otvaranje prikrivanih a najopasnijih pitanja za svaku vlast koja `eli evropski legitimitet, a to je kriminal i stepen ume{anosti dr`ave u prljave poslove. "Ljudi za sve" koje je sam \ukanovi} godinama gajio, a sada ih "rotira" u vrhu vlasti koju i dalje dr`i ~vrsto, mo`da mu vi{e ne mogu pomo}i. Jer, izgleda da nije nemogu}e da i u Crnoj Gori ima i ambicioznijih od njega ili pak onih koji su spremni da "stvari isteraju do kraja", zarad nekih savremenih ili tradicionalnih vrednosti? Jo{ uvek nije jasno.

Iako smo pred kona~nom formalizacijom novih odnosa izme|u Srbije i Crne Gore ({to bi za na{e prilike bio, uprkos rezervama na svim stranama, svojevrstan uspeh), u poslednjih nekoliko dana najvi{e razloga za zabrinutost daju rasisti~ki incidenti u samom Beogradu. [ta zna~i, onda, izjava premijera \in|i}a povodom ovih doga|aja, da nas ponovo ne}e razumeti jer smo "suvi{e tolerantni"? A radi se o nesuzbijanom rasizmu u prilog ~ega najbolje ide \in|i}eva cini~na izjava o "suvi{e tolerantnosti", "frustriranosti" i izle~enju kupanjem u hladnom Dunavu. Izgleda da zaista postoji crnogorski i srpski na~in reagovanja na pri~e o nasilju. Bar se danas tako ~ini. Ovi prvi to gledaju da ako je mogu}e prikriju (a izgleda da se neki i stide), a drugi kao da se ponose. Da li smo, ipak, svi u opasnosti?

 

"Legalan haos"

Zvani~no progla{enje neuspelim ponovljenih predsedni~kih izbora pratile su reakcije sasvim neprimerene problemima koji su nastali. Umesto da se neuspe{ni kandidati, njihovi promoteri, ali i oni koji su imali razloga da se, mo`da, ose}aju kao pobednici izbora na kojima nije bilo pobednika, priberu i pred javnost iza|u sa nekakvim obja{njenjem nastale situacije, svi su se, u jednom, nedvosmisleno slo`ili: u ignorisanju volje bira~a. A bira~i su pokazali da ih stranke i politi~ari nisu uverili da imaju predsedni~kog kandidata po njihovoj meri. To {to takvo mi{ljenje ve}ine punoletnih gra|ana Srbije u ovom trenutku nekima uop{te nije, a drugima jeste odgovaralo, ne omogu}ava izlazak iz predsedni~ke, ali i jedne dugotrajnije i ozbiljnije krize.
Prili~no je za~u|uju}a reakcija "DOS-reforme Srbije" i predsednice Skup{tine Srbije Nata{e Mi}i}, koja bi uskoro trebalo da postane vr{ilac du`nosti predsednika Srbije. Mi}i} je odmah po{to je postalo jasno da su ponovljeni izbori neuspeli "umirila" javnost izjavom da }e ona u januaru sesti u fotelju predsednika i da nema, stoga, razloga za brigu. Nekoliko dana kasnije predsednica Skup{tine je brzopleto i politi~ki prili~no kratkovido izjavila da ona, prema nepreciznim odredbama aktuelnog Ustava, nije obavezna da u odre|enom roku raspi{e nove predsedni~ke izbore. Mnogi su iza ove njene izjave videli oholost poslani~ke grupe kojoj Mi}i}ka pripada u Skup{tini i ~iji je izbor, pa su je optu`ili da joj je najva`nije da izvr{ava nare|enja Zorana \in|i}a.
Kada je na ovo neoprezno "tuma~enje" zakona reagovao Slobodan Vu~eti}, predsednik Ustavnog suda Srbije, promenilo se i tuma~enje Ustava od strane budu}e v. d. predsednice. Ovo "izletanje" Mi}i}eve prekrila je debata o seksizmu i nepoverenju prema `enama-politi~arima, koju su izazvale provokativne fotografije politi~arke koja }e, uskoro, imati najve}i broj najvi{ih javnih funkcija i v. d. du`nosti. Niko, me|utim, nije primetio da se na naslovnim stranama Politike i NIN-a ne pamte tako atraktivne i zanimljive fotografije, pa da je to, u neku ruku, dobar znak za ure|iva~ku politiku i neku vrstu samoemancipacije pomenutih listova. Poruke su, mo`da, dvosmislene, ali bi Nata{a Mi}i} mogla sebi da ka`e i to: "Ta~no je, imam lepe noge i ja sam, sada, zaista 'najbolje za Srbiju', ali su to dve odvojene stvari, a i Politika i NIN su napredovali".

Nadgornjavanje oko ustava

Epilog postizborne situacije je bio u nadgornjavanjima i nadigravanjima oko pri~a o dono{enju novog Ustava Srbije kao, kako svi tvrde, najboljeg puta za izlazak iz politi~ke krize. DSS koji je

@ena koja sedi, 1924.

Potpunom haosu oko razre{enja predsedni~ke krize najvi{e je doprineo Zoran \in|i} formalno se zala`u}i za dono{enje novog ustava ali uz takve proceduralne pretpostavke uz koje dugo ne bismo postigli navodni \in|i}ev cilj. \in|i} je najavio i skoru rekonstrukciju svoje vlade gde bi kona~no MUP Srbije preuzeo neko ko bi bar davao ve{tija i manje burleskna obja{njenja o velikim istragama, a ministar pravde Bati} bi trebalo da se, po \in|i}evoj i svojoj volji, prihvati ispunjavanja vi{ih i "istorijskih" ambicija od "malih lustracija", sva|a sa sudijama i podizanja spomenika ispred Palate pravde. To je, ni manje ni vi{e, upravo pravljenje komisije za izradu novog ustava Srbije, po \in|i}evoj zamisli verovatno. Taj visoki zadatak, koji mu \in|i} poverava, Bati}, naravno, ne}e obavljati iz nekog bud`aka i van svetlosti reflektora, ve} sa potpredsedni~kog mesta u vladi. Ustav }e se, verovatno, raditi u vi{e kolona, verzija i u skladu sa `eljama razli~itih mo}nika.

Biljana, junakinja na{ih dana

Pojava Biljane Plav{i}, nekada{nje predsednice Republike Srpske, pred Ha{kim tribunalom ponovo je uzburkala duhove na raznim stranama. Nije bilo malo onih koji su verbalno priznanje i nagla{eno pokajanje najve}e srpske nacionalisti~ke junakinje s kraja pro{log veka videli kao njen veliki moralni podvig i kao nesumnjiv plus za ~itav srpski narod. Retko ko je (kao Milo{evi}ev advokat Tomanovi}) primetio da postupak gospo|e Plav{i} u velikoj meri pati upravo od eti~ke nekonzistentnosti. Ako je re~ o potezu iz pokajni~kih pobuda i nekakvom samoosve{}ivanju o odgovornosti za po~injene zlo~ine, za{to ona krivicu za odre|enu ta~ku optu`nice nije priznala ve} prvi put? Rekla je, sada, da joj je trebalo vremena da to shvati! Za{to je to ba{ bio onaj period u kojem se, obi~no, sklapaju nagodbe sa sudom: izme|u ~itanja optu`nice, konsultovanja vrhunskih advokata, kontaktiranja sa Tu`ila{tvom i promene iskaza o krivici?
Naravno, svako ko je i na ovakav na~in spreman da javno izgovori re~i priznanja i pokore, da pred ~itavim svetom ka`e da je kriv on a ne oni u ~ije je ime donosio odluke, zavre|uje pravo da mu javnost poveruje da se pokajao. Da nije znao {ta radi i kakve su posledice njegovih poteza u to je poverovati mnogo te`e. [ta se dogodilo sa i oko Biljane Plav{i} sada je, u najve}oj meri, stvar odmeravanja i suda istorije.

Hag, odneo ga vrag

I dok sama Biljana Plav{i}, Tu`ila{tvo, doma}a i svetska javnost o~ekuju presudu, pa se bave i raznoraznim naga|anjima (odbrana tra`i maksimalnih osam, a Tu`ila{tvo izme|u 15 i 25 godina), SRJ se ponovo, ovoga puta zaista ozbiljno, zavadila sa Ha{kim tribunalom. Na iznena|enje mnogih koji su ministra Svilanovi}a smatrali za nekog ko je uspe{no ovladao diplomatskim re~nikom i manirima, ministar je prili~no nediplomati~no reagovao na zahteve Tribunala za pristup arhivama koje se nalaze u SRJ, prete}i i potpunim prekidom saradnje. Te{ko je, zaista, razumeti razloge zbog kojih je ministar odbio dogovoreni razgovor sa Karlom del Ponte, sem ako tajna nije u pometnji koja je zahvatila politi~ki vrh DOS-a pred konstituisanje dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore i njenih institucija, ~emu bi trebalo da prethodi "deljenje resora" izme|u dve republike. Ko je, onda, ovde zaista zainteresovan za utvr|ivanje krivice za zlo~ine i primereno ka`njavanje po~inilaca?
Dan-dva nakon ovog velikog iznena|enja koje nam je ministar spoljnih poslova priredio pojavila se njegova ve} mnogo puta ponavljana maksima o nu`nosti saradnje sa Tribunalom! [ta je ministar zaista hteo da ka`e ili postigne? Sigurno je da, ovog puta, nije postigao mnogo. Posebno ne ono {to je obe}avao, bar kada je re~ o saradnji oko pitanja zlo~ina i po~inilaca. A to je, rekao je to i sam ministar, pitanje svih pitanja i zelena karta za pristup Evropi, kao civilizaciji.

Gde se skriva narodna volja?

Veliku pra{inu na politi~koj sceni ali i u {iroj javnosti podiglo je usvajanje bud`eta za slede}u godinu u Skup{tini Srbije. Jasno se videlo da \in|i}ev DOS ima sve tanju ve}inu i da te{ko sastavlja ~ak i kvorum, koji su obezbedila ~etiri poslanika NS i jedan DSS, kao i poslani~ka kolegijalnost otcepljenog dela SPS Branislava Ivkovi}a; oni su spasli bud`etski program ministra \eli}a.
Potom se podigla velika bura. Nelojalni poslanici su izbacivani iz svojih stranaka, optu`ivani da su primili mito, da su potkupljivani po hodnicima Skup{tine... Da li su? Ko zna?
Ovde se ponovo javlja kako problem starih navika me|u politi~arima koji ne}e da menjaju svoje uverenje da su neprikosnoveni vlasnici glasova svih gra|ana koji su glasali za "njihove", tako i mnogo jednostavniji i re{iviji problem neadekvatnosti i anahronosti Zakona o izboru poslanika. To pitanje je pre nekoliko meseci bilo veoma aktuelno kada se vodila kampanja da se DSS oduzme 45 mandata u Skup{tini Srbije, da bi se mandati ponovo vratili, iako je ~itava procedura oduzimanja mandata bila nesumnjivo po postoje}im zakonima, ali je, u stvari, bila nelegitimna, a pokazala se i politi~ki nekorisnom. Mi{ljenje OEBS-a i drugih evropskih i me|unarodnih organizacija da su ove odluke donete po jednom sasvim anahronom zakonu nisu mnogo uzimane u obzir. Sada }e se, verovatno, postavljati neka sli~na pitanja i reagovati, verovatno, u skladu sa lo{om praksom i lo{im zakonom. U zakonodavstvima ve}ine demokratskih zemalja, kada se radi o raspolaganju poslani~kim mandatima mandat je, pre svega, na raspolaganju kandidatu koji ga je osvojio, tj. koji je, kao pojedinac, dobio poverenje bira~a. Tako da je uticaj partije ili koalicije stranaka ~iji je kandidat mandat osvojio, ograni~en. Mandat, po pravilu, ne mo`e biti oduzet onome kome su gra|ani ukazali poverenje, tako da je i odgovornost izabranog poslanika prvenstveno ona prema bira~ima. Time je potvr|en suverenitet i vrednost samih bira~a, njihovih glasova. Kod nas jo{ uvek nije tako i sasvim se olako pribegava ovakvoj vrsti legalizma.

@ivot ima cenu - jeftin je

Konfuziji oko izbora, institucija, ustava i raznih drugih procedura neizbe`nih za kakvo-takvo funkcionisanje dr`ave, u poslednjih nekoliko dana doprinose i neke, po `ivot pojedinca, svakog gra|anina pa i politi~ara, opasne stvari, pojave, doga|aji.
Odjednom, mogla nas je uhvatiti prava paranoja: teroristi~ki napad na prostor koji je u Zemun polju obuhvatala firma za asfaltiranje Difens (vlasnici iz sur~inske porodice Buha), ubistvo po{tara u Zemunu dok je penzionerima nosio penzije, dan kasnije - prepad i plja~ka po{te u Pan~evu kada je te{ko povre|ena slu`benica po{te, brutalno onemogu}avanje Bo`i}ne mise vernika Anglikanske crkve u Beogradu, izbacivanje iz supermarketa Kubanke za koju su izbaciva~i mislili da je Romkinja, premla}ivanje Beogra|anina koji je centrom grada i{ao sa suprugom Kana|ankom crne puti... Mnogo, i previ{e...
Ali, ono {to je, ~ini se, bilo nekako najstra{nije je komentar premijera \in|i}a da su neki od ovih doga|aja samo pokazali kako smo "previ{e tolerantni" i da }e nas opet neki te{ko ili lo{e razumeti. Premijer je ovaj cini~an komentar dao povodom incidenta sa anglikancima ispred Patrijar{ije kojem je prisustvovao i britanski ambasador Kroford, ali kakav bi njegov komentar tek trebalo da bude na ~itav ovaj grozan bilans.

Nekako usred tih doga|aja ministar Mihajlovi} je dao jo{ jednu "duhovitu" izjavu da se na{i gra|ani ne boje toliko kriminalaca koliko po`ara. Ako je to i ta~no od kakvog je zna~aja za ministra policije pred kojim je na stotine nere{enih slu~ajeva ubistava?
Ne, nismo "mi" tolerantni ve} }emo, i kao gra|ani i kao vlast, uskoro postati (ako to ve} nismo jasno pokazali) sau~esnici u zlo~inu jer mislimo da smo "tolerantni", a da su neki samo "frustrirani". Jasno stavljanje do znanja da zlo~ini nisu ka`njivi ({to je, sve je o~iglednije, pokazao i novi re`im, bilo da se radi o "frustriranima" ili o mafiji o kojoj se i dalje "otkriva" da ne prestaje da sara|uje sa nekim delovima policije), moglo bi nas dovesti u situaciju da `ivimo u zemlji u kojoj }e svaki odlazak u prodavnicu predstavljati izvestan rizik. A tek ako ste malo tamnoputi ili volite da se previ{e leti izle`avate na Adi, idete redovno u solarijum, radite za stranu firmu, banku ili nevladinu organizaciju, radujete se Bo`i}u 24. decembra ili uop{te ne slavite Bo`i} i hri{}anske praznike, imate veoma malo ili veoma mnogo para, politi~ke stavove, razmi{ljate ili, ~ak, volite `ivot? Ko zna {ta vam se sve mo`e desiti?
Ali, kao da niko ne `eli da se previ{e osvr}e unazad, jer sve }e biti bolje... Kao i uvek, u Novoj godini. Ko zna kojoj "nadi" po redu.

Nastasja Radovi}

Zbivanja: Srbija u godini ustava

Doga|anja: Dr`ava u likvidaciji