Zbivanja

(De)mistifikacija vojne sile

Miroslav Had`i}

Svaki je Srbin mogao, ako je hteo, da se tokom proteklih petnaest godina re{i uvre`enih iluzija o mo}i vojske i srpskoj vojnoj mo}i. Prvi je stradao mit o JNA kao petoj oru`anoj sili sveta. ^ak i da je bio ta~an a nije, jer mu niko u prilog nije izveo valjane dokaze - pokazao se uzaludnim. Jugoslaviju su "ognjem i ma~em" rasturali unutra{nji, a ne spoljni zavojeva~i. Tom su prilikom granatama opovrgnute klju~ne (samo)odrednice dotada{nje vojske. Istog trenutka kad su Kadijevi} i njegovi podanici pristali uz Milo{evi}a ona je prestala biti jugoslovenskom. Uzev{i na ni{an svoje hranitelje ova se vojska iz narodne namah premetnula u agresorsku. U tom je momentu prestala da bude Armija, te je do svog nestanka delovala kao trodelna paravojska srpstvju{~ih ratnih elita.
Srljaju}i deset godina iz poraza u poraz ove su formacije, u me|uvremenu prika~ene uz zapadne srpske paradr`ave i privremenu isto~nu, razorile i srpsku samoobmanu o lako}i dostizanja dr`avnih i nacionalnih ciljeva silom. Istini za volju, ovi su porazi povratno u~vrstili centralni, a cementirani, mit o Srbima kao nedu`noj `rtvi zavere drugih. Uprkos tome, Srbi }e jednom - svako za sebe i svi zajedno - morati sebi da objasne kako i zbog ~ega su se na pragu XXI veka ponovo na{li na koti 1804. I kada na rabo{ drugih upi{u koliko god ho}e krivice ili koliko im trenutno treba, osta}e im jo{ uvek dovoljno da se zabrinu nad sopstvenim doprinosom svom propadanju. Budu}i da ratovati vi{e ne mogu, ali i ne smeju, Srbima se nevoljno zgodila prilika da jo{ jednom razmotre ulogu vojske u `ivotu svom.
U~estala ratovanja za oslobo|enje, ujedinjenje i/ili razjedinjenje uvela su i trajno smestila vojsku u `ivotni centar naroda srpskog. Srpske su ratove i vojsku uvek pratile - prethodile im ili im zahodile - razne vere i ideologije. Pri tom je neretko vera postajala ideologijom, dok se ideologija napajala neupitnom verom. Smenjivala su se vrhovna bo`anstva, simboli i sadr`aji vera, ali su oficiri uvek nekom temenali. S istim su `arom nosili i ikone i {tafete, kao {to su i jednako ~uvali Brione i Beli dvor, odnosno svoje mesto na njima. O du{i su vojni~koj brigu na smenu vodili popovi i komesari, da bi ona danas stigla u nadle`nosti njihovih mutanata - komesarskih popova i popovskih komesara.
Svaka je crkva, bila ona pravoslavna ili komunisti~ka, preko vojske sticala ovozemaljske mo}i dok je puku svom prepu{tala blagodeti zagrobnog u`ivanja. Interesno se uvezav{i vojska i crkva su na vlast dovodile i sa nje smenjivale gospodare po meri svojoj. Nema, odatle, velike razlike izme|u vojske Kraljevine Srbije, ~iji su crnorukci nakon kraljeubistva 1903. godine ustoli~ili novu dinastiju, i vojske Kraljevine Jugoslavije koja je bila zalog diktature kralja Aleksandra. Po istom je modelu komunisti~ka vojska {titila, za `ivota a i posle smrti, Josipa Broza da bi nakon u~e{}a u "dr`avoubistvu" 1991. godine sebi Milo{evi}a izabrala za vo|u. Njihovi su, pak, naslednici iz Vojske Jugoslavije tek pod pritiskom gra|ana i svojih pot~injenih 5. oktobra 2000. godine odustali od oru`ane odbrane istro{enog kumira.
U poslednja dva veka Srbi su i slavili i blatili svoje vojskovo|e. Lako su se odricali dokazanih, ali su jo{ lak{e padali u zagrljaj izmi{ljenim, namenski proizvedenim, komandantima. Ovim drugima nikad nisu izra~unali koliko su, svojih i tu|ih, `ivota ko{tale njihove zvezdice i lente. Svoje davne pobede i skora{nje poraze Srbi su uglavnom pripisivali vojsci i njenim komandantima. Jedinstveno "Mi" u pobedi premetalo se pri porazu u gadljivo "Oni". Zavedeni guslama svojih politi~kih vo|a i ideologa - jedinih dobitnika i u pobedi i u porazu - Srbi su propustili da utvrde da su vojska i njeni stvarni/la`ni heroji uvek bili njihov sopstveni proizvod, te time i prava mera srpskog dru{tva (dr`ave).
Politi~ka mo} vojske na ovim prostorima direktno ishodi iz autoritarne prirode civilno-vojnog nasle|a Kraljevine Srbije i sve tri Jugoslavije. Ovo je, pak, nasle|e samo bilo i ostalo supstrat i derivat civilizacijske (ne)razvijenosti srpskog/jugoslovenskog dru{tva.
Izme|u dr`ave Srbije i kasnijih Jugoslavija o~uvan je kontinuitet u mnogim ta~kama, a posebno u vojnoj i odbrambenoj sferi. Pored ostalog i zato {to je civilno-vojno nasle|e Srbije, uz prilago|avanja uzrokovana stvaranjem nove i ve}e dr`ave, te pristizanjem u nju novih nacija, u celini bilo uneto u prvu Jugoslaviju. Potom je ovo nasle|e uz komunisti~ke modifikacije, a uprkos ratnom slomu kraljevske vojske (1941), preneto i u drugu Jugoslaviju. Zatim su tvorci tre}e Jugoslavije iz SFRJ i JNA sebi izlu~ili dr`avu i vojsku, da bi tom prilikom preuzeli i prethodno nasle|e. Kru`no se vra}anje istog dovr{ava htenjem Vojske Jugoslavije da svoj identitet i legitimitet zasnuje na jednom delu nasle|a XIX-to vekovne Srbije.
Srpski, vojno dr`avni, krug Jugoslavijom zatvara se nakon 80 godina paradoksom. Srbija, a sa njom i Crna Gora, u Jugoslaviju su unele i dr`avu i vojsku. Iz nje su iza{le i bez jednog i bez drugog. Privremeni boravak u pseudo-Jugoslaviji im je tekao pod budnom paskom preimenovanih ostataka JNA. U oro~enu dr`avnu zajednicu i Srbija i Crna Gora ulaze pod pratnjom iste vojske, koju ~eka jo{ jedno preimenovanje.
Nema dokaza da }e ova vojska za tu prigodu biti i reformisana. Da sada{nji vlastodr{ci ~ak to i ho}e da urade nije sigurno da }e nova zajednica trajati dovoljno dugo da bi vojska bila reformisana. Svedok tome su brojne "rupe" u Ustavnoj povelji, zbog kojih tvrdnja kako }e nova zajednica "Srbija i Crna Gora ima(ti) vojsku koja je pod demokratskom i civilnom kontrolom" (~lan 18, Ustavna povelja, Danas, 9. decembar 2002, str. 5) lako mo`e da (p)ostane prazna deklaracija. Trenutne vlastodr{ce to, me|utim, nije spre~ilo da i pre usvajanja Povelje lansiraju svoje kandidate za ministra odbrane, ne bi li preko njih stekli politi~ku kontrolu nad vojskom. Gra|anima Srbije, stoga, dokle god izborima i politi~kim pritiscima ne iznude demokratsko preustrojstvo svoje dr`ave, jedino preostaje da se nadaju da }e se oficiri slo`no odupreti svakom eventualnom poku{aju zloupotrebe vojske.

Zbivanja: Strategija preobra`aja dru{tva

Zbivanja: O korupciji - dominiraju}oj ili marginalnoj pojavi