'umor u glavi

Po{tare ubijaju, zar ne?

Moj po{tar odavno ne nosi po{tarsku uniformu. Odnedavno, ne nosi ni torbu; pare, kad raznosi penzije, potrpa u d`epove. Lupe{ka `gadija u Srbiji masovno napada po{tare i otima im onu bedu od penzionerskih para. Prekju~e su ubili jednog starog po{tara pa }e se penzije, vele, deliti na obezbe|enim mestima. Ali, a`daja koju smo uzgajili tra`i}e svoj obrok. Pri~a }e se nastaviti u stilu one zidne reklame: "koljemo po ku}ama".
Srbija je, u minuloj godini, ostvarila porast proizvodnje od dva-tri procenta. Kriminal je ostvario vi{estruko bolje procente i dostigao pravi "bum". Kao {to re~e jedan od junaka Hjustonove "D`ungle na asfaltu": "Zlo~in je samo izopa~eni oblik ljudskog rada". Po{tare ubijaju, zar ne? I to su na{ih vrednih ruku dela, da nam `ivi, `ivi rad.
Srbija je zemlja zapretanih mrakova. Svakog dana neki novi mrak iza|e iz svoje pe}ine na svetlo dana i ostavi svoj beleg koji se dugo {iri, kao naftna mrlja na moru posle havarije nekog tankera. Strategije gradske i republi~ke vlade samo potpoma`u kuljanju novih mrakova. Gradski i republi~ki "oci" suzbijaju sitnu uli~nu "sivu ekonomiju", a kao rezultat dobijaju crnu ekonomiju, razbojstva, plja~ke i grabe`na ubojstva. To vam je kao sa podzemnim vodama: zapu{i{ jednu rupu, na drugom mestu pokulja jo{ ja~e.
Ministar srpske policije najavljuje kao prioritet svog resora u novoj godini "borbu protiv organizovanog kriminala". Ministar ne shvata su{tinu stvari. U Milo{evi}evim ratovima previ{e je ljudi ispeklo zanat plja~ke. Jedan od protagonista filma "Jarani" (nedavno prikazanog) pri~a da im je kapetan jedinice, pred odlazak na slavonsko rati{te, dao slede}e "pouke": "Mo`ete uzeti po jedno auto, jedan traktor, jedan komad bele tehnike, po jedan 'stub' i televizor; od svega samo po jedan komad... da ostane i za druge". Izme|u onih koji su, ju~e, iz ku}a ne-Srba odnosili sve (od bele tehnike do buri}a za kupus) i onih koji danas pucaju na po{tare sa penzionerskom crkavicom, nema razlike. To je isti, lupe{ki rukopis. Imena "mafija", "gang", "organizovani kriminal" nisu adekvatna. Postoji staro, narodno ime za ovu lupe{ku sortu: pr`ibabe.

Koliko jedno celo ima desetina ili o srpskoj vladi i siroma{tvu

Vlada je naru~ila opse`no ispitivanje prihoda i rashoda srpskih porodica, koje je pokazalo ono {to je ona `elela da poka`e: samo deset posto stanovni{tva `ivi u bedi (a ne - kao {to su zlobnici tvrdili - trideset ili, ~ak, ~etrdeset procenata). Glavni dr`avni ra~unovo|a pohvalio se posle toga: "Plata danas pokriva potro{a~ku korpu, a ne{to i preostane". Gospodin o kome je re~ i koji je ekonomiju studirao na Zapadu zna da svaka pri~a o uspe{nim ljudima ("ameri~ki san") po~iva na onom {to "preostane"; nosa~ gajbica mo`e postati vlasnik velike kompanije. U Srbiji ogromnoj ve}ini ne da ni{ta ne preostane na kraju meseca nego su u permanentnoj buli.
Vlada je bacila pare na pomenuto ispitivanje da bi dobila na{minkanu-nacifranu sliku ekonomske stvarnosti. A stvarnost je mnogo crnja. Ekonomsku realnost svakog gra|anina ove zemlje odre|uje ono {to bih nazvao sistemom desetka. "Desetak" je ime za jedan namet iz turskog vremena, ali u dana{njoj Srbiji postoji mnogo tih desetaka, svaki minimalan izdatak za svakodnevni `ivot tra`i - jedan desetak.
Pokaza}u to na primeru jednog mog prijatelja koji ima (vele solidnu) platu od trista maraka. On `ivi krajnje skromno, nema auto, ne ide u kafanu, ne ide u bioskop i pozori{te, nema porodicu. Evo njegovog mese~nog bilansa. Za gradski prevoz odlazi mu prvi desetak (dve vo`nje dnevno, tramvajem). Na jevtine cigarete ide drugi desetak. Tre}i desetak ode za "komunalije", uz mali, jednosoban stan. ^etvrti - odnosi EPS. Za lekove (sr~ani je bolesnik) ode mu peti desetak. Za jevtino vo}e - {esti desetak. Za dnevne novine i jedan nedeljnik - opet desetak od plate, sedmi po redu. Za doru~ak (burek, bez jogurta) osmi desetak. Moj prijatelj platio je jednu sudsku taksu i jednu kaznu sudiji za prekr{aje {to mu je odnelo preostala dva desetka. Nije mu ostalo ni dinara za ru~ak i ve~eru, ni za hleb, ni za kafu, ni za ~arape, ni za pantalone (cipele je sam zalepio), a stigla mu je opomena da plati porez na stan u kojem `ivi...
Ovu ra~unicu besplatno poklanjam Vladi Srbije. I savetujem joj da uzme plajvajz i napravi malo bolje ra~unice jer jedno celo nikad ne mo`e imati vi{e od deset desetina. Ako oni ne uzmu plajvajz, narod }e uzeti motke.

Miodrag Stanisavljevi}

Hronika: Pretplata i prodaja