[ta ~itate

Rasplitanje klupka zlo~ina

Moramo ostvariti dru{tveni konsenzus oko dve ta~ke: prvo, da li je ono {to su Srbi radili drugima u ratnim sukobima zlo~in i, drugo, da li se u ovoj dr`avi zlo~in ka`njava

Kada sam, po~etkom devedesetih, bila puna gneva na svoje bosanske sunarodnike - poglavice rata - koji su svoje srpstvo koristili kao povod za najsramnije, i najzverskije, pona{anje prema onima koji nisu Srbi, ose}ala sam gnu{anje i potpunu bespomo}nost. Ali, budu}i da sam - i to bez stida izjavljujem - ube|eni `enski {ovinista, uvek sam se di~ila ~injenicom da `ene u tim, kao ni u drugim sramnim ratovima nisu u~estvovale, nisu ~inile zlo~ine ve} su isklju~ivo bile njihovi objekti.
Zato sam bila dvostruko gnevnija na Biljanu Plav{i}, koja je onaj izuzetak koji, kako ka`u, potvr|uje pravilo: ne samo {to je Srpkinja, ve}, u mojim o~ima, mnogo bitnije - {to je `ena. Nisam mogla da shvatim kako jedna obrazovana, pametna, lepa, samosvesna `ena mo`e da u~estvuje, da podr`ava politiku koja je zverstva, koncentracione logore, progone, ubistva, mu~enja, silovanja pravdala bilo kakvim ciljevima, a pogotovo "uzvi{enim nacionalnim ciljevima srpskog naroda".
Bila sam zgro`ena agresivnom nacionalisti~kom retorikom "~eli~ne ledi" i "srpske carice" koja je, kao profesor univerziteta, tada govorila da su muslimani "genetski defektni" i da, ~ak, "ako treba, mo`e da izgine {est miliona Srba, i opet }e ih ostati {est miliona".
Bila sam sabla`njena javnim, televizijskim poljupcem kojim je pozdravila Arkana, "pravog Srbina", po njegovom "osloba|anju" Bijeljine od njenih nesrpskih stanovnika. Se}am se Biljane Plav{i}, stasite, uspravne, i kako se pred strojem saginje i ljubi srpsku zastavu, a uz nju minijaturni general Tali} be{e (i on je u Hagu). Se}am je se i u rovovima, i na smotri trupa. I na mitinzima. I za konferencijskim stolovima. Pamtim i kada je, i to su kamere zabele`ile, odbila da se rukuje sa Milo{evi}em; tada je bila ekstremnija i od njega.
I, {ta se sada zbiva?

Priznanje

Ipak, Biljana se promenila. Za razliku od svojih saboraca - Karad`i}a, Kraji{nika, Mladi}a, a pogotovo Milo{evi}a - uvidela je, mada prekasno, kuda vodi takva politika. Nije je degutiralo klanje i proterivanje ve} ne{to prate}e, prozai~no - plja~ka. Ona dr`ava, radi koje su sproveli etni~ko ~i{}enje postala je dr`ava lopova i zlikovaca. Distancirala se Biljana od njih, poku{ala da sprovede Dejtonski sporazum. U to vreme, moram biti fer, to je bilo hrabro, za to se mogla izgubiti glava.
I danas je jedina. Jedina koja ima petlju da prizna zlo~in i da prihvati odgovornost. A njeni pajta{i, "rasne" mu{kar~ine, skrivaju se ko zna gde.
[ta je u sudnici rekla Biljana Plav{i}:

Do{la sam da se suo~im s ovim optu`bama i da po{tedim moj narod, jer bi bilo jasno da bi oni platili cenu bilo ~ijeg nedolaska...
Iako sam vi{e puta bila upoznata sa navodima o surovim i neljudskim postupcima protiv nesrba, odbila sam da se s tim suo~im ili ~ak i da proverim. U stvari, ja sam se u potpunosti predala govorenju o nevinim srpskim `rtvama ovoga rata...
U ovoj opsesiji, da vi{e nikada ne postanemo `rtve, dopustili smo sebi da postanemo po~inioci.
Ja prihvatam odgovornost za svoj udeo u tome. Ova odgovornost je moja i samo moja. Ona se ne prote`e na druge lidere i njihovo pravo da se brane. Ona se zasigurno ne prote`e na na{ srpski narod, koji je ve} platio visoku cenu za postupke na{eg rukovodstva. Saznanje da sam odgovorna za takve ljudske patnje i za kaljanje ugleda mog naroda, uvijek }e ostati deo mene.
Ovo }e, ja se nadam, pomo}i muslimanskim, hrvatskim i srpskim nevinim `rtvama da ne postanu opsednuti gor~inom koja ~esto postaje mr`nja i koja je, na kraju, samouni{tavaju}a. [to se ti~e mog naroda, rekla sam danas ne{to ovde o njegovom ugledu. Mislim da je stoga bitno da pojasnim o ~emu govorim.
Neki su me upozoravali da ovo nije ni vrijeme, ni mjesto da se ka`e ova istina, da bi trebalo sa~ekati dok ostali tako|e prihvate odgovornost za njihova djela (istakla V. R.). Ali, ja vjerujem da ne postoji mjesto ni vrijeme na kojem je neprikladno re}i istinu. Ja vjerujem da mi moramo da uredimo na{u ku}u. Ostali }e morati da preispitaju sebe i svoje postupke. Mi moramo da `ivimo u ovom svijetu, a ne u pe}ini. Ali, dokle god zadr`imo na{ identitet i na{ karakter - nemamo se ~ega bojati.

OK, ukapirala je, kao, {ta je njena ekipa krvnika radila. "Samo" je zaboravila da upotrebi nekoliko "sitnih izraza" kao {to su: kajem se, kriva sam, i nikako da navede poimence kasapine, datume i bilo {ta {to bi puku dalo celovitu sliku zlo~ina. Sve je "carica" (Arkanova i srpska) lepo umila u svom iskazu. Kao osvetljava zlo~in a imena zlo~inaca nema.

*

"[to se nije ubila, nego aktivno u~estvovala u svemu tome? ^emu flertovanje sa Arkanom i ostalim 'patriotama'? Ogor~ena sam! Ne `elim da imam ikakve veze sa tim odvratnim ratom u kojem je gospo|a bila jako aktivna i branila MOJE interese? Sa kojim pravom?... nekoliko miliona ljudi s ove strane Drine je oja|eno, da ne pominjem ljude u Bosni... Zaista sramota...

*

Ne sla`em se sa Biljanom. Nije da smo ratovali samo zbog se}anja na Drugi svetski rat nego zato {to ih znamo kakvi su i danas. Pogledajte {ta rade sa Srbima u Sarajevu. Tako bi bilo u cijeloj Bosni da se nismo tome suprotstavili, oni to sad dokazuju, ali polako i tiho, a mi to nismo znali tako. Tu su nas pobedili a mi }emo sami sebe da ponizimo i kaznimo, da im olak{amo posao."

*

"Kona~no smo i to do~ekali, da neko prizna istinu o zlo~inima Srba na teritorijama Bosne i Hrvatske. I ~ak poku{a i da objasni svoje motive, pravdaju}i ih suludom opsesivno{}u. Nema tu, naravno, opravdanja ni oprosta. Da li smo kolektivno krivi, postavlja se pitanje. Mislim da jesmo jer smo sami izabrali lidere koji su nas vodili u zlo~ine i ~inili ih u na{e ime. I na kraju {ta se de{ava - Milo{evi} gubi vlast ne zato {to je bio zlo~inac protiv ~ove~nosti ve} zbog toga {to nije osvojio obe}ane teritorije. Kada se svako individualno suo~i sa tom istinom tada }e do}i do pomaka.
Da li je slu~ajno {to je to izrekla osoba `enskog pola? Mislim da nije, to, naprotiv, mnogo govori o balkanskom/dinarskom mentalitetu kome su ratovi i primitivizam deo neophodnog folklora. Ostali (mu{ki) zlo~inci nisu imali ~ak ni ovoliko moralnosti, ako se kod ovih ljudi mo`e uop{te o tome govoriti. @elim im svima ono {to su i zaslu`ili."

(Reagovanja na su|enje Biljani Plav{i}, Internet, sajt B 92)

Istinita predstava

Ha{ko su|enje Biljani Plav{i} bilo je nalik na teatar verite. Potresna, istinita predstava.
Za razliku od svedoka u drugim sudnicama, svedoci ovde su bili sa`eti, jasni, dirljivi. Tri svedoka optu`be koji su govorili o zlo~inima; ~etiri svedoka odbrane - o njenom politi~kom delovanju, posebno posle Dejtona. Osmi svedok, Aleks Borejn, govorio je o pomirenju. Deveti svedok, nobelovac, knji`evnik, humanista, logora{ Eli Vizel govorio je u ime `rtava.
Prethodno su se dve `ene, Karla i Biljana, dogovorile precizno o tome {ta je to {to ona priznaje. Sa~injen je i potpisan dokument koji je obelodanjen prvog dana su|enja.
U njemu Plav{i} tereti Slobodana Milo{evi}a za plan o "nasilnom etni~kom razdvajanju stanovni{tva u BiH"; ona tvrdi da je "primarni cilj" SDS-a i lidera Srba u Bosni bio da svi Srbi iz biv{e Jugoslavije ostanu u jednoj dr`avi, a ostvarenje tog cilja bilo je putem "razdvajanja etni~kih zajednica" - milom ili silom. Po~ev od oktobra 1991. srpski lideri - Plav{i} imenuje Milo{evi}a, Kraji{nika, Karad`i}a i Mladi}a - smislili su plan za trajno pomeranje stanovni{tva uz upotrebu sile. Biljana Plav{i} priznaje da je i ona tako shvatala plan, mada nije u njemu igrala zna~ajniju ulogu, ve} ga je samo podr`avala.
Pripreme za ostvarivanje "etni~kog razgrani~avanja" podrazumevale su i naoru`avanje Srba u Bosni, na ~emu su anga`ovani JNA, srpski MUP i paravojne formacije. Njih Plav{i} tereti i za brojne zlo~ine navedene u ta~ki 3 njene optu`nice.
Biljana Plav{i} je izjavila da su Karad`i} i Kraji{nik tesno sara|ivali sa Milo{evi}em, ~esto putovali u Beograd na konsultacije, da je Beograd finansijski i logisti~ki pomagao VRS. Ona je u to vreme izjavljivala da Srbima pripada znatan deo teritorije u BiH i da to opravdava upotrebu sile. Sau~estvovala je i u prikrivanju zlo~ina.
Karla del Ponte smatra da je Plav{i}, priznaju}i krivicu po ta~ki 3 ha{ke optu`nice, fakti~ki priznala i ~injenicu "etni~kog ~i{}enja" u Bosni i Hercegovini. Isti~u}i da je ovo priznanje od ogromnog zna~aja, glavni tu`ilac Karla del Ponte ipak je rekla da sudsko ve}e u odlu~ivanju o visini kazne primaran zna~aj treba da dâ te`ini po~injenih zlo~ina.

"Da li su to Muslimani ili Hrvati bili civilizovaniji i ~inili manje zlo~ine od Srba? Istorijski gledano, te{ko da bi se to moglo ustvrditi. Tako, stalno se pojavljuje te`nja da se sve zlo ovoga glupog rata pripi{e samo jednoj strani. To je ono sa ~ime se ja ne sla`em i to {to mi smeta, ma ko da sam. Bo`e, pravde i osude za sve!"

*

"Spustite se ljudi malo iz tog 'nebeskog prebivali{ta' i pogledajte {ta je realnost. To {to je priznala krivicu ne zna~i da treba da joj se divimo. Gospo|a Plav{i} je inteligentna `ena koja je znala {ta radi, tj. svesno je podr`avala zlo~ine. Prema tome, ne `alim je nimalo."

(Reagovanja na su|enje Biljani Plav{i}, Internet, sajt B 92)

Svedoci optu`be, Mirsad Toka~a, Adil Draganovi}, Teofika Ibrahimefendi}, svi iz Bosne - pa na neki na~in i Eli Vizel - i sami `rtve ili direktno u kontaktu sa `rtvama progona za koje je Plav{i}eva optu`ena - govorili su o periodu 1991/1992. kada je sprovedeno naj`e{}e "etni~ko ~i{}enje".
Mirsad Toka~a, ~lan dr`avne Komisije BiH za prikupljanje dokaza o ratnim zlo~inima, procenio je da je samo tokom 1992. u Bosni ubijeno najmanje 50 000 ljudi. Govorio je o 810 sela (u 37 op{tina gde su Srbi vr{ili "etni~ko ~i{}enje") koja su jednostavno zbrisana sa lica zemlje, i o tome kako je bila potrebna organizovana kampanja terora i nasilja da bi se ti ljudi, veoma vezani za svoje ku}e, pokrenuli.
Adil Draganovi} sudija iz Sanskog Mosta i predsednik Udru`enja logora{a iz BiH svedo~io je da je u Bosni 1992. bilo 408 logora i da je bar 10 000 ljudi tokom rata pro{lo torturu koncentracionih logora. I sam je bio zato~en u logoru Manja~a gde su, pored svakodnevnog "ispitivanja" i zlostavljanja, logora{i sistematski izgladnjivani: na 2500 ljudi delilo se dnevno samo 90 vekni hleba.
Teofika Ibrahimefendi}, psihoterapeut iz Tuzle, rodnog grada Biljane Plav{i}, govorila je o ratnim traumama `rtava koje su se sa po~etkom "dejstava" slile u taj grad. Pri~ala je o tome {ta je to rat i kako ~ovek reaguje kada je u du`em periodu izlo`en fizi~kom uni{tenju i potpuno bespomo}an. Traume su trajne i od njih i danas pati veliki deo stanovni{tva Bosne, a najvi{e mladi ljudi koji su tada bili deca.

Krivica

Po zavr{etku iskaza svedoka, u zavr{nom govoru, tu`ilac Alan Tiger dao je iscrpnu pravnu analizu slu~aja, opisuju}i zlo~ine navedene u optu`nici, krivi~nu odgovornost optu`ene i ote`avaju}e i olak{avaju}e okolnosti:

Od osnivanja Tribunala 1993. godine Savet bezbednosti odlu~io je da masovna kr{enja ljudskih prava u biv{oj Jugoslaviji a naro~ito u Bosni i Hercegovini zahtevaju da se uspostavi me|unarodni sud koji bi postigao slede}a dva cilja: da se oni koji su bili najodgovorniji izvedu pred lice pravde i da se doprinese ponovnom uspostavljanju i odr`avanju mira; ova dva cilja spojila su se u ovom istorijskom postupku.
Jedan visoki rukovodilac priznao je svoju odgovornost za zlo~in protiv ~ove~nosti i istovremeno dao izjavu u kojoj izra`ava kajanje i nadu da }e to doneti bar neku utehu `rtvama.
Mi smo ovde ~uli svedoke koji razumeju po~injene zlo~ine i njihove posledice; ~uli smo ljude koji su sara|ivali s optu`enom kasnije, ~uli smo one koji su svoj `ivot posvetili tra`enju pravde za `rtve zlodela i ~uli smo izjavu same gospo|e Plav{i}. Sada ostaje da sud proceni sve okolnosti koje imaju ote`avaju}u i olak{avaju}u te`inu.
Ja }u se osvrnuti na tri glavna faktora na koja se odnosi ova rasprava: prvi je obim i priroda zlo~ina, drugi je uloga g|e Plav{i} i tre}i je njeno pona{anje posle zavr{etka rata. Glavni cilj presude je ostvarivanje pravde zasnovao na odmazdi kao faktoru odvra}aja.
^asni sude: da bi se osiguralo da presuda odra`ava razmere i prirodu zlo~ina, neophodno je da sagledamo `rtve kao pojedince a ne kao jednu veliku i neizdiferenciranu grupu; neophodno je da se podsetimo na pojedina~ne trenutke bola i straha; `rtve zaslu`uju pravdu pojedina~no; svaka od njihovih suza, kao {to je rekao profesor Vizel, deo je ove optu`nice.
Za sve one koji moraju da znaju i `ele da znaju istinu, priznavanje postojanja `rtava svih zlo~ina je va`no, naro~ito za one u Bosni i drugde koji su bili podvrgnuti revizionisti~koj verziji istorije ali ipak su se usudili da budu otvoreni za prihvatanje istine - mi svima njima dugujemo obja{njenje zlo~ina koje je priznala g|a Plav{i}.
Taj zlo~in je zlo~in progona: zlo~in protiv ~ove~nosti. Zlo~in je bio metod jedne sistematske kampanje progona vo|ene da bi se razdvojili Muslimani i Hrvati od bosanskih Srba na teritorijama koje su potonji smatrali svojim. Ova kampanja vo|ena je u 37 op{tina {irom Bosne i Hercegovine. Pre progona tu je `ivelo preko 70 hiljada bosanskih Muslimana i Hrvata.
U Fo~i je 1991. `ivelo 15 000 Muslimana i Hrvata; ~inili su 51% stanovni{tva. Godine 1997. od tih 15 000 ostalo je samo 434. Ostali su bili proterani ili ubijeni 1992. godine. Pedeset tri hiljade stanovnika nesrpskog porekla `ivelo je u Prijedoru 1992. godine. Godine 1997. bilo ih je samo 4000. U Zvorniku ih je 1991. bilo 31 000, a 1997. manje od hiljadu. U Bratuncu je 1991. bilo 16 000 nesrba, a 1997. {a~ica, svega nekoliko stotina. U svim ovim op{tinama ve}ina Muslimana i Hrvata je pobijena, proterana ili je pobegla u strahu te, 1992, godine.
Kada ove op{tine pogledamo jo{ detaljnije mo`emo videti efikasnost i svirepost kampanje progona. Prijedor, na primer: u Kozarcu je 1991. `ivelo 7500 Muslimana; posle 1992. ostalo ih je - devetnaestoro. Preko 4000 Muslimana je `ivelo u Kami~arima '91. godine; posle kampanje progona ostalo ih je - troje. Na stotine sela u ovih 37 op{tina bilo je sravnjeno sa zemljom.
Sela gde su Muslimani i Hrvati `iveli stole}ima, gde su imali duboke korene, po{tovali svoje tradicije, obi~aje, kulturu, imali spomenike i groblja, tih sela vi{e nema. Svaki od stanovnika ovih uni{tenih naselja `rtva je zlo~ina protiv ~ove~nosti. Svaka `rtva ima pravo na pravdu.
Ali, kampanja progona u~inila je i vi{e od uni{tenja ovih zajednica: od stotina hiljada ljudi napravila je raseljena lica. Cilj proterivanja Muslimana i Hrvata iz ku}a gde su `iveli generacijama zahtevao je mo}ne metode terora. Ove metode, kao {to je optu`ena priznala, uklju~ivale su slede}e: diskriminaciju i gubitak ljudskih prava, vojne napade na gradove i sela, zato~avanje u brutalnim logorima i centrima za zatvaranje, uni{tenje kulturnih spomenika, mu~enje, nehuman tretman, poni`enja, silovanja, ubijanja i masovna pogubljenja.

hiljadu; u Zvorniku tako|e. Treba samo nekoliko sekundi da se izrecituju ovi statisti~ki podaci; ali oni govore o uga{enim `ivotima majki i o~eva, sinova i k}eri, u~itelja, seljaka, doktora, pojedinaca koji su svi imali svoje jedinstvene osobine, ciljeve i snove. Lice Bosne i celog ~ove~anstva bilo bi druga~ije da je tim ljudima dozvoljeno da `ive. Donose}i svoju presudu, raspravno ve}e mora da se seti svakog od njih; ako su ovi doga|aji bili 1992. godine, njihove destruktivne posledice `ive i danas, one se odra`avaju ne samo u slomljenim i skra}enim `ivotima pre`ivelih logora{a ve} i u pomu}enim `ivotima udovica i siro~adi, obele`enih `rtava silovanja, dece koja su depresivna, prepla{ena i povu~ena. Svaka od ovih `rtava, po re~ima dr Borejna, upu}uje vapaj koji treba da se ~uje.
Procenjuju}i te`inu zlo~ina, ve}e treba da razmotri ne samo prirodu zlo~ina, ve} i prirodu i obim ume{anosti optu`ene. Stoga prelazim na razmatranje uloge g|e Plav{i} u zlo~inu protiv ~ove~nosti.
Kao {to nas je na`alost nau~ila istorija, zlo~ine ovog obima i razmere ne mo`e da izvr{i samo jedna osoba, pa ~ak ni manja grupa. G|a Plav{i} je rekla da je po~inila ovaj zlo~in zajedno sa drugima. Svaki od po~inilaca imao je svoju ulogu, ali svi su zavisili jedan od drugog da bi pokretali ma{inu etni~kog ~i{}enja; da bi bolje razumeli ulogu gospo|e Plav{i}, moramo da razumemo mehanizme delovanja i ciljeve njihovog zlo~ina~kog poduhvata.
Kao {to je g|a Plav{i} objasnila u ~injeni~noj osnovi koju je podnela sudu, ona je pristupila SDS-u 1990. i bila izabrana za jednog od dva srpska predstavnika u Predsedni{tvu. Srpska demokratska stranka se zalagala za koncept "Svi Srbi u jednoj dr`avi" - politi~ki koncept koji naravno nije nezakonit - ali jedan od na~ina da se to postigne bio je razdvajanje naroda Bosne i Hercegovine i formiranje srpskog dela koji bi onda mogao da se pove`e sa Srbijom. Ovo je moglo da se ostvari na dva na~ina: putem mirnog i zakonitog sporazuma i putem sile.
U oktobru 1991. godine, kao {to je g|a Plav{i} objasnila, ona i drugi klju~ni rukovodioci odlu~ili su da, ukoliko ne bude drugog na~ina, ovo etni~ko razdvajanje ostvare silom. Ona nam je rekla da su bili spremni da urade sve {to bude bilo neophodno.
Kao {to je ona tako|e priznala, znali su i {ta zna~i takva sila: diskriminatorna kampanja koja je obuhvatala napade na gradove i zajednice sa nesrpskim stanovni{tvom, ubijanja i nehuman tretman. Tada je Radovan Karad`i} upozorio Muslimane da }e biti eliminisani ukoliko nastave da tra`e suverenu i nezavisnu Bosnu i ne pristanu na srpske zahteve.
^lanovi ovog zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata po~eli su oktobra '91. godine ubrzano da pripremaju nasilno razdvajanje Bosne. Tokom narednih meseci naoru`ali su srpsko stanovni{tvo, uspostavili srpsku vojsku i policiju, i podelili pismena uputstva funkcionerima SDS-a na ni`em nivou da formiraju krizne {tabove, da proglase srpske op{tine i da mobili{u bosanske Srbe u policiju i teritorijalnu odbranu.

Rukovodstvo bosanskih Srba znalo je da raspola`e snagama vojno mnogo mo}nijim od onih kojima su raspolagali nesrbi. Vojska bosanskih Srba finansirana je i podr`avana od strane Beograda, policija i civilne snage sara|ivale su sa Jugoslovenskom narodnom armijom, Ministarstvom unutra{njih poslova Srbije i paravojnim jedinicama iz BiH i van nje. Zajedno su predstavljali nadmo}nu silu koja je sprovodila etni~ko razdvajanje silom, zlo~inima, razaranjem i smr}u.
G|a Plav{i} nikog nije ni zlostavljala, ni ubila, nije spalila nijednu ku}u. Ali ona je jedna od lu~ono{a onih koji su to ~inili. Ona ih je inspirisala da se poslu`e zlo~ina~kim metodama kako bi ostvarili njenu viziju etni~ki razdvojene Bosne. Bila je jedan od vo|a koji je taj cilj usvojila i podr`avala. To podr`avanje iskazano je njenom ulogom kopredsednika, kao i ~lana Predsedni{tva. Postala je poznata kao jedan od najbeskompromisnijih, tvrdolinijskih antimuslimanskih vo|a bosanskih Srba. Tvrdila je da oni imaju pravo na zemlju na kojoj su `iveli nesrbi i podsticala ih tvrdnjama da su im Muslimani i Hrvati neprijatelji koji im prete genocidom.
U jezgru vo|a zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata bilo je drugih sa ve}im uticajem i kontrolom od nje; za razliku od njih, optu`ena nije u~estvovala sa Slobodanom Milo{evi}em i drugima u stvaranju i razradi plana nasilnog etni~kog razdvajanja i imala je manje zna~ajnu ulogu u njegovom sprovo|enju.
Osim ozbiljnosti zlo~ina i uloge optu`ene, raspravno ve}e pri odre|ivanju kazne mora uzeti u obzir i olak{avaju}e kao i ote`avaju}e ~inioce. Vr{enje zlo~ina sa pozicije vlasti smatra se ote`avaju}im faktorom. Sudska praksa je utvrdila da onaj ko zloupotrebljava ili na krivi na~in vr{i vlast zaslu`uje te`u kaznu od onog ko radi na svoju ruku. Ona je bila nadre|ena onim ljudima kod kojih su utvr|ene takve ote`avaju}e okolnosti. Mi smatramo da je rukovode}a uloga gospo|e Plav{i} ote`avaju}a okolnost.
Vr{enje nasilja nad ranjivim i nejakim osobama tako|e je ote`avaju}a okolnost. Ko su bile `rtve zlo~ina protiv ~ove~nosti? Ljudi li{eni svake pravne za{tite, oni koji su li~ili na kosture, polumrtvi ljudi u logorima, `ene bez ikakve za{tite u selima, koje su stalno silovane, stariji ljudi, preslabi da pobegnu. Deca ~iji je jedini zlo~in bio taj {to su bili Muslimani i `iveli na zemlji koju je hteo neko drugi. Mi smatramo da je ranjivost `rtava ote`avaju}a okolnost.
Sudska praksa Me|unarodnog suda utvrdila je da su poni`avanje i degradacija `rtava kao i sadisti~ka dela kojima su mogli biti izlo`eni - ote`avaju}a okolnost. Poni`avaju}i i sadisti~ki doga|aji u svakom logoru svakoga dana kao i silovanja u bilo kom gradu gde su se ljudi slu`ili seksualnim ~inom da ponize `ene i njihove porodice u jednom konzervativnom, tradicionalnom dru{tvu, da bi se u `rtvama ugu{ilo svako samopo{tovanje. Mi smatramo da je poni`avanje i degradacija `rtava ote`avaju}a okolnost.
Pretresno ve}e treba tako|e da razmotri i obim i prirodu zlo~ina kao ote`avaju}u okolnost. Takvi ote`avaju}i faktori su raspon i planiranje krivi~nih dela, broj `rtava, a zatim vremenski period u kojem su po~injeni zlo~ini, nasilna, rasprostranjena i sistematska priroda zlo~ina. Kao {to smo ~uli, raspon i priroda ove kampanje progona kao i pokolji bili su takve vrste da podse}aju na Drugi svetski rat i od tada nisu vi|eni u Evropi. Tu`ila{tvo smatra da obim i priroda zlo~ina tako|e predstavljaju ote`avaju}u okolnost.
[to se ti~e olak{avaju}ih faktora o kojima }u sada govoriti, napominjem da oni ne negiraju niti umanjuju te`inu zlo~ina. Starost optu`ene jeste faktor koji ve}e treba da uzme u obzir, ali tu`ila{tvo se ne sla`e sa principom da starost optu`ene treba zna~ajno da uti~e na odmeravanje kazne, odnosno da kazna treba da bude manja od godina koliko se o~ekuje da }e optu`ena `iveti; {tavi{e, smatra se da izre~ena kazna treba da odra`ava te`inu zlo~ina a da starost osobe tu te`inu ne umanjuje.
Na osnovu sudske prakse ovog suda pona{anje nakon ~injenja zlo~ina mo`e se uzeti kao olak{avaju}a okolnost; shodno tome, pona{anje g|e Plav{i} nakon '95. godine jedna je od klju~nih tema ove rasprave; tu`ila{tvo prihvata da je njena uloga u primeni Dejtonskog sporazuma faktor koji treba uva`iti; drugi olak{avaju}i faktor je to {to se optu`ena, nakon {to je ~ula da je protiv nje podignuta optu`nica, sama predala u nadle`nost ovog suda; to treba sagledati u svetlu pona{anja ostalih optu`enih koji su i dalje begunci od me|unarodne pravde; ve}e tako|e treba da uva`i ~injenicu da se ona izjasnila krivom i da je prihvatila da su zlo~ini po~injeni. To je tako|e suprotno pona{anju drugih optu`enih koji poku{avaju da se sakriju iza istorijskih patnji srpskog naroda ili pak poku{avaju da skrenu pa`nju sa vlastitih zlo~ina la`no tvrde}i da su navodi protiv njih u stvari optu`be protiv srpskog naroda u celini. Kajanje koja je ona ispoljila i istinsko prihvatanje ~injenica vezanih za zlo~ine predstavljaju korak napred u procesu pomirenja.
^asni sude, pored rezimiranja dokaza, na tu`ila{tvu je, kao {to je pretresno ve}e izri~ito tra`ilo, da preporu~i kaznu. Mi smo pa`ljivo razmotrili sve faktore u ovom predmetu i potpuno smo svesni da nema te jedinstvene cifre godina zatvora koja istovremeno mo`e da odrazi i te`inu zlo~ina. I prirodu priznanja gospo|e Plav{i}.
Prema tome, pri odmeravanju kazne najva`niji faktor koji treba uzeti u obzir jeste te`ina zlo~ina; ona se ne sastoji samo od prirode i obima dela ve} i od ote`avaju}ih okolnosti prilikom samog ~injenja; drugi va`an faktor jeste faktor odvra}anja; cilj me|unarodne pravde jeste da se osigura da se zlo~ini kao ovaj nikada vi{e ne ponove. Zato ova presuda mora, kao {to re~e profesor Vizel, da se pamti vekovima i to {irom sveta.
Tre}i faktor je, kao {to je to objasnio dr Borejn, da svaki napor da se ostvari pravda, koji ne prihvati ogromne razmene ovog zlo~ina, mo`e ugroziti potencijal promena koje u sebi nose dela gospo|e Plav{i}.

Olak{avaju}e okolnosti

Svedoci odbrane, Milorad Dodik, Medlin Olbrajt, Karl Bilt i Robert Frovik, govorili su o kasnijem periodu, kada je Biljana Plav{i} zakora~ila putem vlastitog preobra`aja, po~ela da se politi~ki bori protiv dru`ine sa Pala, sara|uje sa svetskom zajednicom i da radi na implementaciji Dejtonskog sporazuma. Mada niko ko je svedo~io za odbranu nije poricao navode iz optu`nice, smatrali su da na izricanje kazne treba da uti~e i njeno kasnije pona{anje, kao i ~injenica da je prva, od svih "gospodara" rata, koja je priznala svoju krivicu.
Dodik je rekao da je ona ve} krajem 1992. po~ela da se distancira od rukovodstva SDS, da se potom bavila humanitarnim radom, a da je od 1996. bila jedan od glavnih promotera Dejtonskog sporazuma u RS. Rekao je i da je Plav{i}eva zaslu`na za raspisivanje vanrednih izbora u RS 1997. godine na kojima je SDS izgubila apsolutnu vlast. Na tim izborima na vlast je do{la njegova vlada koja je podr`avala sprovo|enje Dejtona
Drugi svedok odbrane bila je `ena koja je, do dolaska Karle del Ponte u Hag, nosila neslavnu titulu "najomra`enije `ene u Srbiji" - nekada{nji ameri~ki {ef diplomatije Medlin Olbrajt.
Olbrajt je izrazila sna`nu podr{ku Ha{kom tribunalu, u ~ijem je formiranju i sama u~estvovala, i iznela uverenje da u biv{oj Jugoslaviji do pomirenja mo`e do}i isklju~ivo ako i kada "nezavisni pravosudni sistem" kazni odgovorne za ratne zlo~ine. Konstatovala je da su ratni zlo~ini koje su u BiH po~inile srpske snage bili deo plana da se istrebe odre|ene grupe ljudi i da su zlo~ini, proterivanje i ubijanje ljudi samo zato {to su druge nacionalnosti, silovanja i postojanje logora "koji se ne mogu nazvati druga~ije nego koncentracionim" podse}ali na scene iz Drugog svetskog rata.
Posle prvog susreta sa Biljanom Plav{i} u Banjaluci, u prole}e 1997, ka`e ona, bila je "iznena|ena" njenom odlu~no{}u da podr`i Dejtonski sporazum, kao put ka "pravdi i normalnosti", budu}i da ju je pre toga, na osnovu onoga {to je Plav{i}eva govorila i ~inila, smatrala "portparolom odvratne politike" vo|stva bosanskih Srba.
Karl Bilt, naredni svedok odbrane, rekao je da bi, da nije bilo Plav{i}eve, dosada{nji u~inak na sprovo|enju Dejtonskog sporazuma mogao biti postignut samo uz "zna~ajnu upotrebu sile i krvoproli}e".
Ina~e, Bilt je prakti~no vezao svoju politi~ku sudbinu za ove prostore, jer je u raznim svojstvima kao predstavnik me|unarodne zajednice mnogo vremena tokom 90-ih proveo u Bosni; bio je jedan od u~esnika u Dejtonskim mirovnim pregovorima. Veoma je dobar poznavalac ovih prostora i glavnih politi~kih igra~a i evo {ta je on smatrao da je va`no da ka`e:

Razgovarao sam sa mnogim ljudima, ljudima iz svih delova Bosne, koji su mi pri~ali o svojim sudbinama. Bio sam zapanjen koliko puta sam nai{ao na istu stvar: gde god se ne{to desilo ~etrdesetih godina, ako je do{lo do nekih zverstava, brutalnosti, etni~kih ubistava, etni~kog ~i{}enja, sve to se sada ponavljalo na istom tom mestu, iz ~ega se name}e zaklju~ak da, ako se ne ostvari sveobuhvatan proces pomirenja, uvek postoji rizik da se ti u`asi ponove.
Mislim da je veliki propust Titove Jugoslavije {to iz politi~kih razloga njegovog re`ima ili velikih sila nikada nije do{lo do tog procesa; sa nekim izuzecima on je povukao liniju i vi{e se nije smelo govoriti o tome {to se desilo ~etrdesetih godina. Istine, koje su nekad vi{e a nekad manje precizne, prenosile su se sa kolena na koleno a da nikada nije dozvoljeno da se to raspravi u javnosti. A zatim, kada su vrata otvorena, podignut poklopac, onda su sve te stvari grunule napolje, podstakle nacionaliste odnosno ekstremne nacionaliste po~etkom devedesetih i razbuktale etni~ke strasti. U godinama koje sam proveo `ive}i u Bosni shvatio sam koliko je va`no da se zna o toj istoriji, a isto tako da se budu}nost u~i iz te istorije. Zna~aj procesa pomirenja je ba{ u tome da se spre~i da jedna ili dve generacije od danas ponovo pro|u kroz istu stvar.

"[to se Biljane Plav{i} ti~e", ka`e Karl Bilt, "ona je branila ustav u RS i mi smo je {titili. Bez nje bi bilo mnogo druga~ije, mnogo opasnije i, gotovo sigurno, mnogo nasilnije". Plav{i}eva je i ranije imala druga~iji pristup od ostalih lidera Srpske demokratske stranke i zalagala se za zaustavljanje talasa izbeglica i o~uvanje mogu}nosti vi{enacionalnog `ivota u Sarajevu.
Bilt je rekao da je Plav{i}eva, nakon {to je u leto 1996. Radovan Karad`i} bio primoran da na nju prenese ovla{}enja predsednika RS, odigrala zna~ajnu ulogu u omogu}avanju prvih povrataka izbeglica i reformi policije RS. To je izazvalo sukobe Plav{i}eve s Palama, koji su se svakodnevno poja~avali i u septembru 1997. zamalo doveli do gra|anskog rata u RS.
"Tada je ona li~no bila u opasnosti, a mi smo {titili ne nu`no nju ve} ustav RS i njen polo`aj... Postojale su ozbiljne fizi~ke pretnje s Pala, `eleli su da je se re{e. Ose}ali su da je puno sprovo|enje Dejtonskog sporazuma opasnost za njih i bili su u pravu, dok je za ostale Srbe to bilo korisno", rekao je {vedski diplomata.
U junu 1997. ljudi bliski Karad`i}u u saradnji s vlastima Srbije nameravali su da, nakon {to je ona smenila ministra policije Dragana Kijca, Biljanu Plav{i} silom uklone sa politi~ke scene.
Pri povratku iz posete Londonu bila je uhap{ena na aerodromu u Beogradu. Me|unarodne snage su, po re~ima Karla Bilta, bile br`e od "policije sa Pala" i na granici sa Jugoslavijom su preuzele Plav{i}evu od srpske policije i sprovele je do Banjaluke. Bilt je rekao i da je, nedugo potom, spre~en i napad specijalnih jedinica koje su sa Pala poslate u Banjaluku da uhapse Plav{i}evu. Potvrdio je i da je Plav{i}eva smenila generala Ratka Mladi}a sa polo`aja na~elnika Glavnog {taba Vojske RS. Tada se on pobunio i blokirao neke saobra}ajnice oko Han Pijeska.

"Dve velike sarajevske multinacionalne porodice kojima smo pripadali supruga, na{a djeca i ja gotovo da su nestale sa lica zemlje. Identitet poginulih, nestalih, raseljenih i nesre}nih ne mo`e se utvrditi jer, ~ini mi se, ne postoji. On je uni{ten nestankom i rasijanjem na{ih familija i nepovratno izgubljen kao na{a izgubljena pro{lost i domovina. Pre`ivjeli se ve} deset godina lome po svijetu da stvore nove profesije, prijatelje i kakav takav du{evni mir. U Australiji vidim i ~ujem izbjeglice sa Balkana; pripadnike svih vjera i nacija. Poznajem njihov `ivot jer sam dio njih i po{tujem njihova (na{a) nastojanja da o~uvaju svoje dostojanstvo; do kraja mi je poznata dubina njihove patnje i neprilago|enosti.
Zbog svega ovoga smatram aplaudiranje hrabrosti i veli~ini gospo|e Plav{i} u najmanju ruku neumjesnim. 'Zanesenost' u poslu kojim se bavila je naivan poku{aj opravdanja za po~injene zlo~ine. O kakvoj (njenoj) hrabrosti i spasu naroda se sada govori, poslije nepovratno nanesene boli srpskom i drugim narodima. Ne ~ini li se bilo kome pomalo bolesnim to lamentiranje nad vlastitim mu~iteljima ili je to prikriveno nacionalisti~ko navija~ko raspolo`enje?"

(Reagovanje na su|enje Biljani Plav{i}, Internet, sajt B 92)

O istoj temi govorio je i Robert Frovik, prvi {ef misije OEBS u BiH. "Kada je Plav{i}eva postala predsednica RS ve} je bilo naznaka da `eli da prihvati Dejton. To je probudilo nadu za brzi napredak, jer su do tada najve}i otpor pru`ali Pale i Hrvati u Hercegovini", rekao je svedok.
Frovik je rekao da je "bio impresioniran" inauguralnim govorom u kojem je Plav{i}eva rekla da je Dejtonski sporazum "kompromis koji nije zadovoljio sve zahteve Srba, ali ga treba prihvatiti zato {to je priznao RS i dao {ansu za mir i stabilnost".
"Plav{i}eva je bila arhitekta vi{enacionalne vladaju}e koalicije i transfera vlasti s Pala u Banjaluku", naglasio je Frovik, preciziraju}i da je tu koaliciju podr`alo 18 poslanika Muslimana i Hrvata. Time su bila otvorena vrata za prvu finansijsku pomo} me|unarodne zajednice Republici Srpskoj, koja je upu}ena krajem te godine.

Mogu}nost pomirenja

"Ne mo`e se preceniti va`nost priznanja", smatra Aleks Borejn, jedan od arhitekata pomirenja u Ju`noj Africi, i nada se da }e "postupak Biljane Plav{i} podsta}i druge funkcionere da priznaju zlo~ine, da priznaju Tribunal i da prihvate kaznu... To je ono {to nedostaje na podru~ju biv{e Jugoslavije gde, ~ini se, postoji tvrdoglav otpor i poricanje onoga {to se dogodilo". Borejn je pozvan da objasni va`nost koju priznanje krivice i suo~avanja s istinom ima za proces pomirenja. "Prihvatanje odgovornosti ima uticaja na po~inioce zlo~ina, na `rtve i na dru{tvo u celini", ka`e on. "Plav{i}eva je poslala poruku o istinski zlo~ina~kom karakteru doga|aja u BiH, pozvala je druge vo|e da preispitaju svoje pona{anje i pokazala `rtvama da neko priznaje njihove patnje."
Borejn je, ipak, dodao da priznanje krivice, samo za sebe, nije dovoljno - naro~ito u slu~aju rata u biv{oj Jugoslaviji - jer zlo~inci treba da budu i osu|eni. Svojim priznanjem Biljana Plav{i} je, na neki na~in, "sebi dala novu {ansu, ali jo{ je va`nije da stanovnici biv{e Jugoslavije dobiju novu {ansu da krenu prema tolerantnoj budu}nosti". A do toga ne}e do}i - budu}e generacije }e trpeti posledice - "ako se lideri i gra|ani biv{e Jugoslavije ne suo~e s demonima pro{losti", zaklju~io je Borejn.
Borejn je upozorio da "pomirenje nije mogu}e sve dok `rtve ose}aju da njihov bol nije priznat, i unutar sudskog sistema i van njega".

Prizivanje pravde

O `rtvama i pravdi najpotresnije je govorio Eli Vizel. Poslednji svedok tu`ila{tva i ujedno prvi svedok odbrane svedo~io je iz Pariza putem video-linka. Eli Vizel je i sam, svojevremeno, osetio u`ase konc-logora; bio je logora{ u Au{vicu gde je izgubio celu svoju porodicu. Evo njegovih re~i u celosti:

Da razumemo patnju `rtava i nateramo druge da je razumeju, to za mene predstavlja ne samo moralnu obavezu ve} i najefektivniji na~in da se slu`i interesima pravde. Ja shvatam da se rat na Balkanu zavr{io ali istorija nije. Bol rata nastavlja da pritiska porodice `rtava, a na izvestan na~in i na{u kolektivnu svest, i tera nas da iz toga izvu~emo pouke za budu}nost.
Rat na Balkanu bio je posebno te`ak teret za `rtve i njihove porodice, za siro~i}e, bez obzira da li su to deca ili odrasli, svet vi{e nikada ne}e biti isti. @ena koja je silovana obele`ena je za ~itav `ivot, mi to znamo. Njihovi snovi postali su ko{mari, za njih pro{lost nastavlja da `ivi i u budu}nosti. Oni koji su odgovorni za ove zlo~ine protiv ~ove~nosti odgovorni su i za ovo.
Koja je prava definicija zlo~ina protiv ~ove~nosti? Jednostavno govore}i, to je zlo~in koji je po~injen protiv ~ove~nosti druge osobe, ali isto tako zlo~in koji je po~injen protiv sopstvene li~nosti. Osoba koja izgladnjuje i siluje bespomo}ne `ene oduzima njihovu ~ove~nost isto kao i svoju. Vr{e}i ove zlo~ine kriminalac sebe odvaja od dru{tva koje sebe smatra moralnim i civilizovanim. Pravno gledano, zlo~in protiv ~ove~nosti je najgora vrsta zloupotrebe vlasti. To je zvani~no, pravno tuma~enje vlasti ili sistema osnovanih zato da bi poni`avali, deportovali, progonili, zato~avali i ubijali nevine i bespomo}ne civile.
Pregledaju}i optu`nicu setio sam se kako sam posetio zemlju optu`ene, obuzetu ratom, krajem 1992. godine. Tada sam se sreo sa nekoliko srpskih vo|a, od kojih su dvojica optu`eni pred ovim sudom za zlo~ine protiv ~ove~nosti, Slobodan Milo{evi} i Radovan Karad`i}.
U Sarajevu i Banjaluci proveo sam sve vreme slu{aju}i pre`ivele kako govore o patnji koju su im nanele srpske vo|e. Oni ~esto nisu bili u stanju da zavr{e svoje pri~e. Za one koji su videli kako su ti ljudi patili bilo je jasno da su njihove suze tako|e deo optu`nice.
Zna~aj ovog su|enja je priznat svuda. Istina o `rtvama zlo~ina veoma je va`an deo ka`njavanja po~inilaca. Oni koji su odgovorni za zlo~ine protiv ~ove~nosti ra~unaju na to da mogu da koriste svoju zlu vlast da maskiraju i izvr}u istinu, ako ne i da je zakopaju zanavek. Oni ra~unaju na la`i i na zaborav. Ovde, pred ovim sudom, me|unarodna pravda mora na sebe da preuzme odgovornost, da odr`i `ivim uspomene ovih ljudi. Za `rtve i za pre`ivele ovo je najve}i prioritet.

save{}u? Kako se nadala da }e ostati ljudsko bi}e dok je bila u savezu sa ljudima koji su jednostavno bili ljudi bez stida?
Ja ne znam kako }e gospo|a Plav{i} sada nastupiti ili kako ona smatra da mo`e da objasni svoje postupke; ja samo znam da ni{ta ne mo`e da opravda ili da poslu`i kao izvinjenje za zlo~in protiv ~ove~nosti.
Rekav{i to, ~injenica je da je ona jedini optu`eni koji se u svojoj zemlji kretao u najvi{im krugovima vlasti, a koji se dobrovoljno izjasnio kao kriv i priznao svoju ulogu u nedelima navedenim u ovoj optu`nici. To je ne{to {to treba da poslu`i kao primer jer do sada drugi optu`eni uglavnom su odabrali da odbace optu`be i da nastave da plasiraju svoju verziju za koju mi znamo da nije istinita.
^itaju}i i analiziraju}i optu`nicu protiv gospo|e Plav{i}, po~eo sam da se pitam o tome kakva je to li~nost. Ona nije li~no u~estvovala u progonima, u mu~enju, u ubistvu nevinih ljudskih bi}a, ve} je zloupotrebljavala svoju funkciju na vlasti da bi podr`avala i podsticala ove zlo~ine. Kako je `ena kao {to je ona, intelektualac sa renomeom, neko bez sumnje nadaren, inteligentan, kako je mogao da }uti kada se vr{ilo toliko nasilja, toliko poni`enja, toliko zlo~ina, kada je toliko krvi bilo proliveno, kada su ljudi bili ubijani po kratkom postupku i to sve od ljudi koji su slu`ili vlasti u kojoj je ona bila? Kako je ona mogla da ostane ljudsko bi}e kada su izdavani svi interesi ~ove~anstva?
Gospodine predsedavaju}i, ~asni sude, dozvolite mi da vam ovo ponovim: danas vam se obra}am u ime `rtava, ne zato da bih se osvetio za njih, osveta nikada nije bila moj motiv niti moja inspiracija, ja jednostavno ne verujem u osvetu. Ja ne govorim `ele}i da osvetim ni svoju porodicu, ve} samo da bih osigurao da niko ne}e umreti po drugi put; i zato {to sam ja, kao zreo ~ovek, kao pisac, kao u~itelj, ceo svoj `ivot posvetio tome da se sa~uva uspomena na njih, ali i da se za{tite ostali zato~enici sudbine, ostale `rtve o~aja, deca koja umiru od gladi i oni koji su izba~eni iz svojih ku}a. Drugim re~ima, ja govorim zato da bih za{titio njihova ljudska prava.
Ovde pred vama, gospodine predsedavaju}i, ~asni sude, to ostaje jedini moj motiv - ja ne bih govorio o olak{avaju}im okolnostima u slu~aju gospo|e Plav{i}. Uloga svedoka ovde je da govori glasno i da prizove pravdu, i to bez dono{enja presude - da li }e sve one `rtve koje su podnele u`asne patnje biti stavljene na jednu stranu, a s druge strane treba odlu~iti koliko je to godina zatvora vredno da bi se postigla ravnote`a. Civilizovani svet mo`e da se osloni samo na vas i na va{u savest. Va{a presuda ima}e odjek {irom sveta, re~i izre~ene u ovoj sudnici prou~ava}e se i analizirati, njih }e se se}ati ljudi daleko od ove zemlje i daleko u budu}nosti.
[to se ti~e mene, kao svedoka, ja danas prosto `elim da vam ka`em da }e presuda koju vi donesete biti presuda svim zlo~inima protiv ~ove~nosti, koji su doneli o~aj ljudima {irom sveta. ^asni sude, na vama je da ne izneverite njihove nade.

K epilogu

Glavni tu`ilac Karla del Ponte zatra`ila je za Plav{i}evu kaznu izme|u 15 i 25 godina zatvora. Tra`ila bi do`ivotni zatvor da ona nije priznala - rekla je Del Ponte u zavr{noj re~i, dodav{i ipak da Plav{i}eva odbija da u potpunosti sara|uje s Tu`ila{tvom, {to uklju~uje i svedo~enje u drugim su|enjima.
Odbrana je tra`ila da izre~ena kazna bude osam godina maksimum - prema braniocu Pavi}u, s obzirom na godine optu`ene (72) "svaka kazna du`a od ove mo`e se smatrati do`ivotnim zatvorom".
Odluka suda bi}e obelodanjena po~etkom januara. Dotle, Plav{i}eva ostaje na privremenoj slobodi, u Beogradu.
[ta }e biti epilog, pitam se ne samo ja.
U vi{e navrata sam ~ula pri~u sli~nu onoj koju je Karl Bilt ispri~ao: da se neka`njeni zlo~in, kao kancer, uvek vra}a da progoni potomke zlo~inaca, da uvek bukne na istom mestu a u jo{ gorem obliku.
Tu sam pri~u ~ula i od tu`ilaca za Ruandu, jer je va`ila za konflikt izme|u plemena Tutsi i Hutu, kao i od pomo}nika glavnog tu`ioca Tribunala Grejema Bluita, koji je pre dolaska u Hag bio tu`ilac zadu`en za krivi~no gonjenje nacista u Australiji. Bluit mi je ispri~ao kako su sinovi Srba i Hrvata, onih koji su emigrirali u Australiju posle Drugog svetskog rata, nose}i u sebi ose}anje duboke nepravde jer posle rata u Jugoslaviji nije do{lo do adekvatnog ka`njavanja zlo~inaca, dakle sinovi tih ljudi, koji su ro|eni i odrasli u Australiji, po izbijanju ratova u Jugoslaviji obla~ili su uniforme, dolazili ovamo i vr{ili neke od najgnusnijih zlodela da bi se posle ponovo preobukli, vratili u Australiju i nastavili sa normalnim `ivotom. Oni su imali ose}anje da su izvr{ili pravdu, odnosno da su izmirili stare ra~une.
Ljudi koji ~ine Ha{ki tribunal, naro~ito tu`ila{tvo, ose}aju kao va`nu misiju to da se uspostavi ose}anje "da su ra~uni izmireni", tj. da `rtve osete da je izvr{ena pravda, da se ciklus nasilja prekida, da nema ponavljanja u narednim generacijama.
Ne mo`e se sasvim negirati hrabrost optu`ene i vrednost koju priznanje Biljane Plav{i} ima za suo~avanje s istinom i s eventualnim pomirenjem. Njeno priznanje uzima se i kao dokaz da je u Bosni po~injen {iroko rasprostranjen i masovan ratni zlo~in, i kao implicitno priznanje nadle`nosti Ha{og tribunala - {to do sada nije u~inio nijedan od visoko rangiranih optu`enika.
Me|utim, kod mene postoji odre|ena rezerva; smatram da Tribunal tako reaguje samo zato {to je g|a Plav{i} prva i jedina. Meni njeno priznanje ne zvu~i sasvim iskreno.
"Postali smo po~inioci?" Ne, gospo|o Plav{i}, ispravna re~ je - zlo~inci!
Tekst koji je pro~itala pun je "eufemizama i umivenih re~i", kako re~e jedan od komentatora na internetu. Namenjen je uhu doma}e publike (jer njegove suptilnosti prevod ne mo`e da otkrije) one koja zlo~ine naziva "doga|anjima" a zlo~ince "po~iniocima".
Evo dva citata, primera te polovi~ne konfesije: "^ak i na{i sunarodnici su rekli da smo u ovom ratu izgubili svoju plemenitost", pa jo{: "Saznanje da sam odgovorna za takve ljudske patnje i za kaljanje ugleda mog naroda, uvijek }e ostati deo mene". Zar je to dubina, su{tina i granica njenog pokajanja, izgubljena plemenitost, i `ivot sa takvim saznanjem?
Za mene je g|a Plav{i} oti{la samo onoliko na putu k istini koliko je bilo potrebno da bi zadovoljila tu`ila{tvo i akomodirala se s njima oko optu`nice i visine kazne. To je rekla i u svom govoru: "Ova odgovornost je moja i samo moja. Ona se ne prote`e na druge lidere i njihovo pravo da se brane". To potvr|uje i odbijanjem da svedo~i u ostalim su|enjima, a posebno Slobodanu Milo{evi}u, gde ljubavi odavno nema.
"Ona se (odgovornost) zasigurno ne prote`e na na{ srpski narod, koji je ve} platio visoku cenu za postupke na{eg rukovodstva." A {ta je sa na{im muslimanskim narodom, gospo|o Plav{i}, iz va{e rodne Tuzle, za{to njega niste nijednom spomenuli? Za{to mu se niste izvinili? "... uvijek }e ostati deo mene" je, bojim se, sasvim nedovoljno.

odjeknuo je kao bomba; me|utim, ispostavilo se da je to ipak bila samo petarda. Tog dana svi su naslovi bili o tome, ve} sutradan to su bile bajate vesti.
Budu}i sa ovih prostora, kao skeptik, bojim se da postoji velika {ansa da sve ono {to se videlo i ~ulo na su|enju Biljani Plav{i} ostane bez ikakvog efekta na ostale politi~are, njene sau~esnike, i na javnost u Republici Srpskoj i Jugoslaviji.
Ve} etablirani u doma}oj javnosti, ovda{nji "ha{ki eksperti" i kreatori javnog mnenja presudili su celom doga|aju na ve} ustaljen, lapidaran na~in, ne propu{taju}i zlobno da primete srda~nost kojom su Karla del Ponte i ambasador Frovik pozdravili Plav{i}ku (neobave{tenom narodu nije obja{njeno da ta srda~nost verovatno po~iva na vi{egodi{njoj politi~koj saradnji u implementaciji Dejtonskog sporazuma, a ne na seirenju {to je gospo|a postala "izdajnik") i lamentiraju}i nad sudbinom njenog kooptu`enog Mom~ila Kraji{nika. Po njima, on nije imao priliku da se dobrovoljno preda (jer su ga, za razliku od nje kojoj su do{apnuli da je podignuta optu`nica i dogovorili se oko datuma predaje, njega podmuklo uhapsili u roditeljskoj ku}i na spavanju i izveli i snimili kamerama u prugastoj pid`ami). I sada ne}e da ga puste da ~eka su|enje kod ku}e ve} ga, evo ve} {esti put, odbijaju.
Poluistina je mo}no, ubojito sredstvo: u doma}im medijima se, na primer, namerno zamagljuje su{tinska razlika izme|u Plav{i}ke i Kraji{nika, koje je spajala jedino zajedni~ka optu`nica. Tako se i razlika u pona{anju Tribunala namerno tuma~i kao nekakva pristrasnost na strani Biljane Plav{i} a ne kao rezultat njenog svojevremenog raskida sa Palama i dru`inom koja je i posle Dejtona ostala dosledna politici mr`nje, rata, nesaradnje sa me|unarodnom zajednicom, a posebno koja se na patriotizmu sramotno obogatila a na ra~un nesre}e naroda; dru`ine koja bi, i dan-danas, radi sopstvenih interesa da taj isti narod zadr`i u bedi i izolaciji, dru`ine ~iji je Kraji{nik jedan od najistaknutijih, najzadrtijih i najbogatijih ~lanova.
[to se Biljaninog priznanja ti~e, ~injenice koje su iznete nisu {okirale nikoga. Za{to? Pobogu, zato {to smo sve to ve} znali. Ni{ta ona novo ovom narodu nije saop{tila {to se nije {u{kalo ve} tada, te 1991. i 1992. godine, {to nije znao svako ko nije hteo da zna.
Ono {to se nije promenilo, a {to je alfa i omega svega, to je da ti zlo~ini nisu ostavili nikakav utisak, ni onda ni sada. Na veliko razo~arenje Tribunala, verujem, na{a javnost je samo - slegla ramenima.
Ono {to ovde treba da se odlu~i, onaj Rubikon koji treba pre}i jednostavno je slede}i: moramo ostvariti dru{tveni konsenzus oko dve ta~ke: prvo, da li je ono {to su Srbi radili drugima u ratnim sukobima zlo~in i, drugo, da li se u ovoj dr`avi zlo~in ka`njava. To automatski odre|uje i to da li }emo se pridru`iti civilizovanom svetu ili }emo, kao do sada, `iveti u plemenskoj zajednici, u dr`avnom vakuumu, u "prirodnom stanju".
Bojim se da na{a celokupna budu}nost zavisi od ove odluke.

Vera Rankovi}

Dr`ava: Kako do novog ustava (dr`ave)

[ta ~itate: O na~inu dono{enja ustava Srbije