Dogadjanja

U iscekivanju

Autoritarni sistemi sa liderom na celu ne korespondiraju sa sistemima koji su bazicno razliciti, jer ne poseduju potencijale za promene

Srbija ponovo nije dobila predsednika. Njeni stanovnici nisu bili dovoljno motivisani niti zainteresovani da sebi izaberu "prvog coveka". Ceka se neki novi krug, novo usaglasavanje, novo predstavljanje starih kandidata i novo rasipanje novca.
I dalje je sve neizvesno. I nejasno. Sve je jos uvek u fazi skiciranja.
Skica u slikarskom recniku oznacava naznacenu osnovu buduceg dela. Ucesnici skiciranja nase stvarnosti visemesecnim naznakama postavljaju temelje novog drzavnog sistema u kojem bi trebalo da se sacine socijalno funkcionalni obrasci koji ce sinhronizovanim delovanjem da omoguce da svi podsistemi imaju zajednicke usvojene vrednosti koje ce im omoguciti da se medjusobno dopunjavaju, rastu i razvijaju u skladnom kretanju centripetalnim putanjama. Na tim putanjama, gradjanin, kao osnovni sistem, nasao bi svoje mesto prema sopstvenim elementarnim vrednostima koje bi mu omogucavale da zadovolji licne potrebe.
Jedna od osnovnih psiholoskih potreba licnosti je potreba da sebi objasni sta se u njegovom okruzenju dogadja, i zbog cega dogadjanja imaju manifestni sled i sadrzaj. Ovakva potreba ima za cilj da licnost oslobodi neizvesnosti, nerazumevanja, neznanja i osecanja neprijatnosti. Prefiks "ne", u recima koje generalno oznacavaju neravnotezu u bazicnim elementima licnosti, semanticki ima negativnu konotaciju, a vezano za licnost negativna osecanja u cijoj osnovi lezi egzistencijalni strah od unistenja.
Socijalni obrasci, po kojima su svoju individuaciju sticali ljudi nastanjeni na geografsko-politickoj odrednici oznacenoj kao Srbija, sadrzali su matricu u kojoj je mesto za samospoznaju zanemarljivo. Stereotipne sheme koje se ponavljaju u procesu socijalizacije imaju za cilj da licnost ukalupe i usmere je da se ponasa po predvidivim obrascima. Zadate sheme predstavljene kao aksiomi ne omogucavaju licnosti spontanost i kreativnost. Lisena prava na sopstveni diskurs licnost ne "ocitava" sopstveni genetski zapis, vec usvaja obrasce iz okruzenja uz teznju da se "svrsta" uz neku ideju ili da se podredi uticaju druge licnosti. Prihvatanjem autoriteta drugog i ugradjivanjem njegovog sistema vrednosti u sopstvenu matricu, formira se licnost poslusna prema onima koji su u ideoloskoj hijerarhiji iznad njega i nemilosrdna prema onima koji su ispod. Takva licnost funkcionise vektorski, naizgled ima jasan pravac i vrednosti za koje se deklarise. Sve izvan tog pravca joj je nepoznato, maglovito, nejasno i potencijalno opasno. Primarna osujecenost u procesu socijalizacije lisava je mogucnosti i zelje da nepoznato upozna, zbog cega "nepoznato" postaje izvor nelagodnosti, neprijatnosti i dodatnog angazovanja misaonog procesa da se pojava smesti u poznati okvir. Posto ne postoje prepoznatljivi obrasci za novu pojavu, jer je kod licnosti smanjena mentalna kreativnost, ona biva dozivljena kao strana, smetajuca i ugrozavajuca. Dozivljaj ugrozenosti uslovljava da se licnost distancira od nepoznatog, ogradjuje se i okruzuje istomisljenicima i podize oko svog individualnog sistema bedem od sumnji, predrasuda, dogmi i crno-belo polarizovanog misljenja.
Celnu funkciju u socijalnoj grupi organizovanoj po principima autoritarnosti obicno zauzima vodja cije su mentalne karakteristike kompatibilne sa mentalnim karakteristikama sledbenika. Vodja je neprikosnoven u odlucivanju, ne dogovara se i ne pregovara. Zahteva poslusnost i postovanje obojeno strahom i divljenjem. Ovako organizovani sistemi pruzaju osecanje zasticenosti i vaznosti svojim clanovima, i to je kljucna uloga njihovog postojanja, jer u komunikacijama sa sistemima slicnog diskursa zajednicke komunikacije mogu da se postignu samo oko zajednickog cilja. Kada se cilj ostvari ili propadne komunikacije se prekidaju. U slucaju da ovakvi sistemi treba da ostvare interakcije sa sistemima permeabilnih granica, ciji je zadatak neprestani rast i otvaranje s ciljem da se u medjusobnim interakcijama otkrije sto veci broj dodirnih elemenata koji bi predstavljali gradivne cinioce za razvoj, autoritarni sistemi sa liderom na celu ne korespondiraju sa sistemima koji su bazicno razliciti, jer ne poseduju potencijale za promene. Zbog toga oni zatvaraju svoje granice, okrecu se ka sebi, njihov smer kretanja se suzava, energija se trosi na odrzavanje unutrasnjih podsistema i za ocuvanje pozicija. Sistemi koji ne rastu u interakcijama sa drugim sistemima gube kohezivnu silu koja vezuje podsisteme i raspadaju se.
Politicke stranke u Srbiji organizovane su po liderskim principima. Zbog takve organizacije usledio je njihov neminovni raspad posle ostvarivanja zajednickog cilja - rusenja sa vlasti prethodnog despotskog rezima. Nisu realizovali drugi zajednicki cilj - postavljanje temelja novom drzavnom sistemu, jer njihova vertikalna ustrojstva nisu omogucavala horizontalnu komunikaciju. Izostanak interakcija sa takve ravni onemogucio je razvijanje mnogim podsistemima koji imaju drugaciju unutrasnju strukturu. Njihov rast je usporen i osporen, zbog cega su njihovi clanovi poceli da se ponasaju cirkularno. Opterecujuci emotivni dozivljaji koji su se u protekloj deceniji krvavih destrukcija, kao maligni virus, naselili u mnoge licnosti, pocinju da se bude i njihov morbidni sadrzaj lomi fragilnu ljusku sacinjenu od vere u novo vreme. Novo vreme bez novih obrazaca ponasanja, koji bi se ucili u atmosferi tolerantnosti i mukotrpne repeticije, ne moze da nastane kao sto po prirodnim zakonima osvane novi dan. Spremnost ljudi koji shvataju zakonomernosti u socijalnim sistemima da se uhvate u kostac sa ovim krucijalnim problemom za sada je ostala nerealizovana.
U nacionalnom teatru na sastanku na kojem je trebalo da bude posejano seme tolerancije, bahati, vremenski dezorijentisani, uplaseni od svega sto nije obelezeno sa cetiri ocila, grbom sa orlovima i krstom, mladi ljudi koji su sebe predstavili kao "cvece srpske omladine" pokazali su ogoljenu anahronu sliku vrednosnog sistema jedne grupe gradjana koja reci koje ne prepoznaje u svom vokabularu magijskim misljenjem pretvara u opasno oruzje. Spremnost da verbalne nesporazume resavaju oruzjem govori o nespremnosti takvih licnosti da menjaju sopstvene vrednosne sisteme. Bez te sustinske promene stanovnici Srbije ce jos dugo ratovati sa sopstvenim zabludama, floskulama o casti, dostojanstvu i nacionalnoj pripadnosti. U tim besmislenim batrganjima kroz virtuelnu "slavnu proslost" sadasnjost ce nam biti ispunjena porodicnim fotografijama na kojima zena fotografise brata koji drzi noz na vratu njenog sina. Za uspomenu, kao porodicna sala. Sliku Srbije sa nozevima, oruzjem koje se izvozi u zabranjene zone sveta, sa predsednickim kandidatima koji odapinju verbalne strele prema svemu sto nije poniklo iz ovog mrznjom otrovanog tla, ne prihvataju drugi drzavni sistemi. Jos uvek od nas ocekuju drugacije poruke. Mi jos uvek poruke i pozive ne razumemo.

Dragica Stanojlovic

Dogadjanja: Estetizacija mizerije «

» Dogadjanja: Istina o zrtvama fasizma