Dogadjanja
Najzad usaglaseni stavovi u Ustavnoj
komisiji o konacnom obliku Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije
i Crne Gore
Ustavna povelja ili krpez/trpez
Od 14. marta ove godine, kada je potpisan Beogradski sporazum koji
je sadrzavao polazne osnove za preuredjenje odnosa izmedju Srbije i
Crne Gore, pa do 6. decembra trajala je vise-manje jalova diskusija
i nadgornjavanje najznacajnijih politickih stranaka dveju republika.
Kamen spoticanja je mesecima bio nacin izbora poslanika za parlament
buduce zajednicke drzave. Neposrednost izbora je oznacavala cvrsci oblik
povezivanja i licila je na klasicnu federaciju jer bi poslanici parlamenta
zajednicke drzave direktno bili odgovorni biracima tj. gradjanima, a
ne svojim republickim parlamentima, sto je zvanicna Crna Gora energicno
odbijala poucena istorijskim iskustvom pokusaja "starijeg brata"
da politicki zagospodari Crnom Gorom i od nje napravi najobicniji okrug.
S druge strane, neumrli Garasanin i njegovo "Nacertanije"
("Velika Srbija sa izlazom na more") progovarali su kroz usta
novih srbijanskih "demokrata" koji su zaklanjajuci se iza
modernih evropskih integrativnih koncepcija pokusali da, uz pomoc svojih
- a donedavno Milosevicevih - vazala, Crnoj Gori nametnu neposredne
izbore kao toboze jedino demokratsko resenje. Naposletku je pronadjen
kompromis: izbori za zajednicki parlament ce biti posredni sto znaci
da ce poslanike odredjivati parlamenti drzava-clanica i sadasnji savezni
parlament. Medjutim, nakon dve godine od usvajanja Ustavne povelje pa
nadalje, poslanici ce se birati neposredno tako sto ce svaka drzava-clanica
raspisati izbore za zajednicki parlament.
Drugo sporno pitanje bilo je pitanje nadleznosti sudova. Beogradski
sporazum je u tom pogledu bio jasan da jasniji ne moze biti: "Sud
ima ustavnosudsku i upravnosudsku funkciju i bavi se pitanjem ujednacavanja
sudske prakse. Upravnosudska funkcija vrsi se u odnosu na upravna akta
ministarstva Saveta ministara. Sud nema instancionu nadleznost i ima
jednak broj sudija iz svake drzave-clanice".
Ipak, dogovorom dveju strana Sud drzavne zajednice Srbije i Crne Gore
dobio je instancionu nadleznost jer se u predlogu Ustavne povelje koja
bi u takvom obliku mogla biti usvojena u sva tri sadasnja parlamenta,
u clanu 19, alineja 4 kaze: "Sud je nadlezan da resava:
- sporove izmedju institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove
nadleznosti iz Ustavne povelje;
- sporove izmedju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i jedne ili obe
drzave clanice, ili izmedju obe drzave clanice po pitanjima iz njihove
nadleznosti;
- zalbe gradjana kada nisu predvidjena druga pravna sredstva ukoliko
im je neka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila prava i slobode koje
im garantuje Ustavna povelja;
- uskladjenost ustava drzava-clanica s Ustavnom poveljom;
- uskladjenost zakona drzava-clanica sa zakonom drzavne zajednice..."
Iz citiranog se jasno vidi instanciona ingerencija Suda drzavne zajednice.
|
Zanimljiv je i clan 22 Ustavne povelje koji prvo izrikom zabranjuje,
a potom dozvoljava retroaktivnost zakona: "Zakoni i drugi akti
organa Srbije i Crne Gore ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, pojedine odredbe zakona, ako to zahteva javni interes utvrdjen
u postupku donosenja zakona, mogu imati povratno dejstvo".
Ovo je u pravnom smislu najslabija tacka Povelje, a ujedno i najretrogradnija.
Demokratske drzave, odnosno njihovo pravo, institut retroaktivnosti ne
poznaju, a americki ustav u jednom svom amandmanu zakone sa povratnim
dejstvom strogo zabranjuje. Retroaktivnost uvek stvara pravnu nesigurnost
za pojedinca.
|
|
Sve ostale odredbe Ustavne povelje uglavnom odgovaraju duhu Beogradskog
sporazuma koji je buducu drzavnu zajednicu i zamislio kao konfederalnu
po gotovo svim elementima. U ekonomskom pogledu Beogradski sporazum,
s jedne strane, postulira harmonizaciju ekonomskih odnosa dveju drzava-clanica
i formiranje zajednickog trzista koje podrazumeva slobodan protok robe,
ljudi i kapitala (sto je i uneto u predlog Ustavne povelje), a, s druge
strane, ostavlja dva potpuno apartna ekonomska sistema sa razlicitom
monetom, poreskim i carinskim stopama o kojima iskljucivo odlucuju drzave
clanice! Kako zajednicka drzava nece imati nikakvih ekonomskih ingerencija,
a imace ministre za ekonomske odnose sa inostranstvom i za unutrasnju
trgovinu, postavlja se pitanje sta ce ta gospoda zapravo raditi u svojim
ministarstvima.
Ustavna povelja je nekako skrpljena, SRJ (Srbija i Crna Gora) ce u januaru
naredne godine verovatno biti nagradjena prijemom u Savet Evrope, ali
izrazavamo bojazan da ce takva tvorevina, u startu obremenjena normativnim
kontradikcijama uz poznato istorijsko nasledje i trenutnu politicku
konstelaciju snaga, uopste moci da funkcionise.
Zlatoje Martinov
Dogadjanja: Mogucnost
novog pocetka «
» Dogadjanja:
Estetizacija
mizerije
|