Dogadjanja

Najzad usaglaseni stavovi u Ustavnoj komisiji o konacnom obliku Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore

Ustavna povelja ili krpez/trpez

Od 14. marta ove godine, kada je potpisan Beogradski sporazum koji je sadrzavao polazne osnove za preuredjenje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, pa do 6. decembra trajala je vise-manje jalova diskusija i nadgornjavanje najznacajnijih politickih stranaka dveju republika.
Kamen spoticanja je mesecima bio nacin izbora poslanika za parlament buduce zajednicke drzave. Neposrednost izbora je oznacavala cvrsci oblik povezivanja i licila je na klasicnu federaciju jer bi poslanici parlamenta zajednicke drzave direktno bili odgovorni biracima tj. gradjanima, a ne svojim republickim parlamentima, sto je zvanicna Crna Gora energicno odbijala poucena istorijskim iskustvom pokusaja "starijeg brata" da politicki zagospodari Crnom Gorom i od nje napravi najobicniji okrug. S druge strane, neumrli Garasanin i njegovo "Nacertanije" ("Velika Srbija sa izlazom na more") progovarali su kroz usta novih srbijanskih "demokrata" koji su zaklanjajuci se iza modernih evropskih integrativnih koncepcija pokusali da, uz pomoc svojih - a donedavno Milosevicevih - vazala, Crnoj Gori nametnu neposredne izbore kao toboze jedino demokratsko resenje. Naposletku je pronadjen kompromis: izbori za zajednicki parlament ce biti posredni sto znaci da ce poslanike odredjivati parlamenti drzava-clanica i sadasnji savezni parlament. Medjutim, nakon dve godine od usvajanja Ustavne povelje pa nadalje, poslanici ce se birati neposredno tako sto ce svaka drzava-clanica raspisati izbore za zajednicki parlament.
Drugo sporno pitanje bilo je pitanje nadleznosti sudova. Beogradski sporazum je u tom pogledu bio jasan da jasniji ne moze biti: "Sud ima ustavnosudsku i upravnosudsku funkciju i bavi se pitanjem ujednacavanja sudske prakse. Upravnosudska funkcija vrsi se u odnosu na upravna akta ministarstva Saveta ministara. Sud nema instancionu nadleznost i ima jednak broj sudija iz svake drzave-clanice".
Ipak, dogovorom dveju strana Sud drzavne zajednice Srbije i Crne Gore dobio je instancionu nadleznost jer se u predlogu Ustavne povelje koja bi u takvom obliku mogla biti usvojena u sva tri sadasnja parlamenta, u clanu 19, alineja 4 kaze: "Sud je nadlezan da resava:
- sporove izmedju institucija Srbije i Crne Gore po pitanjima njihove nadleznosti iz Ustavne povelje;
- sporove izmedju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i jedne ili obe drzave clanice, ili izmedju obe drzave clanice po pitanjima iz njihove nadleznosti;
- zalbe gradjana kada nisu predvidjena druga pravna sredstva ukoliko im je neka institucija Srbije i Crne Gore ugrozila prava i slobode koje im garantuje Ustavna povelja;
- uskladjenost ustava drzava-clanica s Ustavnom poveljom;
- uskladjenost zakona drzava-clanica sa zakonom drzavne zajednice..."
Iz citiranog se jasno vidi instanciona ingerencija Suda drzavne zajednice.

Sve ostale odredbe Ustavne povelje uglavnom odgovaraju duhu Beogradskog sporazuma koji je buducu drzavnu zajednicu i zamislio kao konfederalnu po gotovo svim elementima. U ekonomskom pogledu Beogradski sporazum, s jedne strane, postulira harmonizaciju ekonomskih odnosa dveju drzava-clanica i formiranje zajednickog trzista koje podrazumeva slobodan protok robe, ljudi i kapitala (sto je i uneto u predlog Ustavne povelje), a, s druge strane, ostavlja dva potpuno apartna ekonomska sistema sa razlicitom monetom, poreskim i carinskim stopama o kojima iskljucivo odlucuju drzave clanice! Kako zajednicka drzava nece imati nikakvih ekonomskih ingerencija, a imace ministre za ekonomske odnose sa inostranstvom i za unutrasnju trgovinu, postavlja se pitanje sta ce ta gospoda zapravo raditi u svojim ministarstvima.
Ustavna povelja je nekako skrpljena, SRJ (Srbija i Crna Gora) ce u januaru naredne godine verovatno biti nagradjena prijemom u Savet Evrope, ali izrazavamo bojazan da ce takva tvorevina, u startu obremenjena normativnim kontradikcijama uz poznato istorijsko nasledje i trenutnu politicku konstelaciju snaga, uopste moci da funkcionise.

Zlatoje Martinov

Dogadjanja: Mogucnost novog pocetka «

» Dogadjanja: Estetizacija mizerije