Sta citate

Razvoj kao sloboda*

Zivimo u svetu takvog izobilja bez presedana kakvo je tesko bilo i zamisliti vek ili dva ranije. Do znacajnih izmena doslo je i van ekonomske sfere. Dvadeseti vek je stvorio demokratsko i participativno upravljanje kao preovladjujuci model politicke organizacije. Koncepti ljudskih prava i politicke slobode su danas u velikoj meri deo preovladjujuce retorike. Ljudi u proseku zive mnogo duze nego ikada ranije. Isto tako, razliciti regioni sveta su sada mnogo blize povezani nego ikada ranije. Ovo nije samo slucaj u oblasti razmene, trgovine i komunikacije, vec i u odnosu ideja i ideala.
Pa ipak, zivimo takodje u svetu znatnih nemastina, siromastva i ugnjetavanja. Postoje mnogi novi kao i stari problemi kao sto su neiskorenjivanje siromastva i neispunjenje osnovnih potreba, pojava gladi i siroko rasprostranjenog umiranja od gladi, krsenje osnovnih politickih sloboda i bazicnih prava, siroko zanemarivanje interesa i delovanja zena, i pojacavanje pretnji zivotnoj sredini i odrzivosti nasih ekonomija i drustvenog zivota. Mnoge od ovih oskudica mogu se primetiti, na jedan ili drugi nacin, kako u bogatim tako i u siromasnim drzavama.

Prevazilazenje ovih problema jeste kljucni deo ostvarivanja razvoja. Moramo priznati, tvrdi se u ovoj knjizi, postojanje znacaja sloboda razlicitih vrsta u nalazenju odgovora na ove nedace. Naime, u krajnjem slucaju, pojedinacno delovanje je kljucno za resavanje ovih nevolja. S druge strane, sloboda aktivnosti koju svako pojedinacno ima neminovno je odredjena i ogranicena socijalnim, politickim i ekonomskim mogucnostima koje su nam dostupne. Postoji duboka uskladjenost izmedju pojedinacnog delovanja i socijalnog dogovora. Veoma je bitno dati istovremeno priznanje centralnog mesta sloboda pojedinaca i snage socijalnog uticaja na domet i prostor individualnih sloboda. Kao odgovor na ove probleme sa kojima se suocavamo, slobode pojedinca moramo posmatrati kao socijalnu obavezu. To je osnovni pristup koji ovaj rad pokusava da istrazi i ispita.
Sirenje slobode se, u ovom pristupu, posmatra istovremeno i kao osnovni cilj i kao osnovno sredstvo razvoja. Razvoj se sastoji od uklanjanja razlicitih vrsta nesloboda koje ostavljaju ljude sa malo izbora i malo mogucnosti da ostvare svoje smisleno delovanje. Uklanjanje sustinskih

Maske der Fon, Dahomey, Slg. Leicher, Berlin

nesloboda, zagovara se ovde, konstitutivno je za razvoj. Pa ipak, da bismo celovitije shvatili vezu izmedju razvoja i slobode moramo ici i preko ovog osnovnog stava (ma koliko on bio bitan). Sadrzajni znacaj slobode ljudi uopste, kao osnovni cilj razvoja, u velikoj meri je pracen instrumentalnom efikasnoscu sloboda posebnog tipa za unapredjenje sloboda druge vrste. Ova veza izmedju razlicitih vrsta sloboda je prakticna i uzrocna, mnogo vise nego sto je konstitutivna i stvaralacka. Na primer, ima jakih dokaza da ekonomske i politicke slobode pomazu medjusobnom jacanju, pre nego da su medjusobno sukobljene (jer se ponekad smatra da jesu). Socijalne mogucnosti obrazovanja i zdravstvene zastite, koje mogu zahtevati delovanje drzave, na slican nacin dopunjavaju pojedinacne mogucnosti ekonomske i politicke participacije i takodje pomazu jacanju inicijativa za prevazilazenje nasih pojedinacnih oskudica. Ukoliko se mesto odakle polazi ovaj pristup nalazi u utvrdjivanju slobode kao osnovnog cilja razvoja, domet politicke analize se nalazi u utvrdjivanju prakticnih veza koje cine glediste slobode koherentnim i postojanim kao perspektivu koja usmerava proces razvoja.
Ovaj rad naglasava potrebu integrisane analize ekonomskih, socijalnih i politickih aktivnosti koje ukljucuju razlicite institucije i mnoga uzajamna delovanja. On je narocito usredsredjen na ulogu i medjusobnu povezanost odredjenih kljucnih instrumentalnih sloboda, ukljucujuci ekonomske mogucnosti, politicke slobode, socijalne kapacitete, garancije transparentnosti i zastitnu bezbednost. Socijalni dogovori koji ukljucuju mnoge institucije (izmedju ostalih drzavu, trziste, pravni sistem, politicke partije, medije, javne interesne grupe i javne forume za raspravu), posmatraju se u odnosu na njihov doprinos uvecanju i garantovanju sustinske slobode pojedinaca, koji se tretiraju kao promoteri promena, a ne kao pasivni primaoci rasutih doprinosa.

* Iz Amartja Sen, Razvoj kao sloboda, "Filip Visnjic", Beograd 2002, str. 11-13.

Sta citate: »Druga Srbija – deset godina posle: 1992-2002« «

» Ponovo procitati: Umetnost i sloboda

 


© 1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar