Dijalog

Mediji i demokratske promene pre i posle 5. oktobra 2000.

Ovoj vlasti nije stalo do nezavisnih medija

Prvi razgovor o temi "Mediji u demokratskim promenama pre i posle 5. oktobra 2000" obavljen je u Vranju, sa novinarima Vranjskih novina. Ovo je prvi u seriji razgovora sa novinarima lokalnih medija u pokusaju da se objasni mesto medija u demokratskim promenama i njihova zajednicka sudbina u buducnosti

Vukasin Obradovic, glavni i odgovorni urednik Vranjskih i predsednik Lokal presa, teziste je stavio na ekonomsko propadanje lokalnih medija. Donatori su dosli na ekskluzivnu ideju da nezavisni mediji treba da idu na trziste, a da ce podrzati samo ono sto na tom trzistu moze da opstane. Ali, mi nemamo trziste, rekao je Obradovic ilustrujuci tu tvrdnju ekonomskom situacijom u Vranju: ne radi "Jumko" sa 8 do 9 hiljada radnika, "Kostana" u kojoj je radilo 4000 radnika - stala je. Od 65 hiljada stanovnika Vranja, 40 hiljada je na ivici gladi, a mi treba da na takvom trzistu prodajemo novinu koja kosta 30 dinara. Obradovic je posebno naglasio neravnopravan polozaj Vranjskih novina u odnosu na opstinsko glasilo Slobodna rec koje se finansira iz opstinskog budzeta i ne placa zakup prostorija, a deli se besplatno direktorima iz stare nomenklature i radnicima. Oni nemaju briga oko reklama jer ih ne objavljuju, a mi moramo da prodamo svaki broj, kaze Obradovic i napominje da opstina kao veliki oglasivac nijedanput nije ponudila svoj oglas Vranjskim novinama. Ako opstina placa svoje novine iz budzeta, kakva se moze ocekivati kriticka distanca te novine, upitao se Obradovic. On tvrdi da lokalne vlasti ne zele nezavisne medije, nego one medije kojima mogu da manipulisu.
Lokal pres kao organizacija lokalne stampe uznemirena je zbog gasenja nezavisne novine Has koja je izlazila u Novom Pazaru i koja je bila pod pritiskom i srpskog i bosnjackog nacionalizma. Procenio je da i smederevska Sedmica moze da opstane jos oko dva meseca posto vise nema materijalnu podrsku. Svi pokusaji da se stigne do ministra finansija Djelica ostali su bez pokusaja, a lokalni mediji samo traze da im se smanji porez na promet koji sada iznosi 20 odsto.

Konkurencija ideja

Nebojsa Popov, glavni i odgovorni urednik Republike, slozio se s tim da donatori posle promena saradjuju sa drzavom i trzisnu efikasnost stavljaju na prvo mesto. Medjutim, o trzistu se moze govoriti i drugacije, kao o konkurenciji ideja, ideologija, politickih koncepcija stranaka i pokreta kojima je potreban medijski pluralizam. Takvog stvarnog pluralizma nema pa je nas zivotni prostor zbog toga bitno ogranicen. A skoro da se i ne govori o tome da li ce biti stvarnog pluralizma ili ce opstati lazni pluralizam koji se ogleda u dilemi da li ste za komuniste ili boljsevike, ili ravnogorce, nedicevce, ljoticevce, klerikalce ili za neku militantnu patrijarhalnu tradiciju, dok se o liberalnim, socijaldemokratskim i humanistickim idejama i ne govori.

pokazuje sposobnost da revitalizuje drustvo i cak nije tolerantna prema antiratnim inicijativama, tako da se postavlja pitanje kakvu prekompoziciju aktera politickih promena mozemo ocekivati ukoliko mediji ne budu saradjivali.

Pluralizam bez komunikacije

Goran Antic, novinar Vranjskih, govorio je o zatvorenosti izvora informisanja posle demokratskih promena. Nemoguce je doci do okruznog javnog tuzioca Radeta Terzica, a njegova predstavnica za medije rekla je da nije ovlascena da daje informacije. Pa zasto onda prima platu, upitao je Antic. Takodje su nedostupnije informacije iz policije. Ranije je krajnja instanca bio nacelnik SUP-a, a sada se pitanja novinara salju prvo nacelniku, ovaj to prosledjuje ministarstvu, pa tek posle stize eventualno odobrenje. Taj postupak traje mesecima. Antic je takodje izrazio zabrinutost za srpsko novinarstvo posle istrazivanja NUNS-a koje je pokazalo da su idoli mladih novinara Tijanic, Tirnanic i slicni. Svi hoce da budu kolumnisti, a niko ne zeli da istrazuje i kopa po arhivama, tako da se sa zebnjom pitam gde ce stici srpsko novinarstvo, rekao je Antic. Sto se Vranjskih tice, meni je smetalo sto su nas smatrali opozicionim listom. Mi smo ostali opozicija palanackom duhu i to ne treba izjednacavati sa politickom opozicijom, rekao je Antic naglasivsi da je najbolje oruzje redakcije visok profesionalni nivo. Medjutim, dilema ima i medju novinarima i medju citaocima, kaze Slavomir Kostic. Ako ste opozicija, rizikujete da budete svrstani u lanac radikala, a ako hocemo nezavisnost lako nas mogu smatrati provladinim medijem. Kako se odrediti prema potezima vlasti koji nailaze na nerazumevanja, kao sto je na primer privatizacija. Da li pokazati strpljenje ili krenuti u kritiku. Na te dileme nema odgovora, a cesto sam dozivljavao da me kritikuju i s leva i s desna, pa cak i Covic koga smo mi kritikovali zbog poteza u kadrovskoj politici, rekao je Kostic. S tim u vezi Dragos Ivanovic iz Republike podsetio je na iskustvo te novine. Pomagali smo sve procese koji vode ka demokratizaciji, kao sto su u proteklim godinama bili UJDI, Pretparlament koji je organizovan da bi se sprecio rat, vlada Ante Markovica. Imali smo kriticki odnos prema antibirokratskoj revoluciji Slobodana Milosevica, podrzavali smo demokratske pokrete i reformsku vladu, ali smo kritikovali njene odredjene mere. Taj stav, preko podrske nacelnoj opoziciji Milosevicu do kritike sadasnje "pozicije" i odredjenih mera vlade, ciji reformski kurs podrzavamo, Republika neguje i danas. I Ivanovic je govorio o ravnodusnosti vlasti prema lokalnim medijima i u tom kontekstu pomenuo potez kragujevacke opstine koja pokrece svoj list Crta, a pusta da potone Nezavisna svetlost, list sa 60-godisnjom tradicijom.

promena ako Srbija za decembarske izbore nije mogla da ponudi kandidata gradjanske opcije, zapitao je Obradovic. Nebojsa Popov je povodom ovih pitanja rekao da je bitno imati jasan stav prema akterima demokratskih promena i da ne treba podleci iluziji da ce teorija jednake distance prema svima znaciti da smo u savezu sa akterima demokratskih promena. Kritika nije puka negacija nego razumevanje dinamike promena, istrazivanje sta znaci ponasanje ovog ili onog aktera, kaze Popov. On je kritikovao ponasanje sindikata koji su potencijalni partneri nezavisnim medijima. Ali, jedan predlaze za predsednika republike princa Aleksandra Karadjordjevica, a drugi, bez uverljivih razloga - Vojislava Kostunicu. Zoran Nikolic iz Vranjskih novina rekao je da ne vidi razliku izmedju sva tri sindikata. "Ni Canak, ni Smiljkovic ni ASNS nisu bitno razliciti." Osvrcuci se na intelektualni milje u Vranju Nikolic je pomenuo da su svi u Vranju bili protiv pisanja o hladnjacama sa lesevima Albanaca. "Mnogi intelektualci kazu kako to da je hajduk Veljko bio junak, a danas takvi nisu junaci." Na tragican nacin ostvarila se Miloseviceva recenica da ne vidi razliku izmedju seljaka i akademika, rekao je Nikolic ocenivsi da su Vranjske zbog takve atmosfere u bezizlaznoj situaciji.
Vojkan Ristic iz agencije Pres pokrenuo je zanimljivo pitanje etnickog "pluralizma". Rekao je da, iako njegova agencija daje punu informaciju uzimajuci u obzir stavove sve tri zajednice - Srba, Roma i Albanaca, svaka strana emituje samo ono sto njoj odgovara. Cak se javljaju reakcije u kojima se agenciji prebacuje zasto na taj nacin daje mogucnost da se necija ideja ospori. Sve je to posledica dvanaestogodisnje zatvorenosti ove sredine, zakljucio je Ristic. I Vukasin Obradovic je ukazao na fenomen "multietnickog etnickog novinarstva" koje nastaje pod uticajem medjunarodne zajednice. Na primer, u Bujanovcu deo programa se emituje na albanskom, ali Srbin iz Bujanovca ne zna sta emituje Albanac. Multietnicko novinarstvo je formalnost, to je pluralizam bez komunikacija, ocenio je Obradovic, dok je Nebojsa Popov dodao da postoji nada da se zavrsi peti rat, ali pod uslovom da se pluralizuju nacionalni pokreti.

Olivija Rusovac

Ogledi: Pretpostavke krivicne estetike «

» Dijalog: Ugrozeno drugacije misljenje