|
Privreda
Ko ce preziveti tranziciju
Mnenje direktora Srbije o stanju ovdasnje
privrede u istrazivanju agencije Mark-plan
Vecina sadasnjih direktora i predsednika kompanija procenjuje da ce
najveci broj ovdasnjih industrijskih preduzeca u toku tranzicije propasti,
a da ce samo mali broj jugoslovenskih preduzeca biti prodato strancima.
Po njima, na slobodnom trzistu za nasu industriju nema mesta bez novih
investicija, domacih sredstava nema dovoljno, a stranci su opet zainteresovani
da ulazu samo u ona preduzeca koja su i do sada bila rentabilna - rezultati
su istrazivanja "Privrede Srbije vidjene ocima svojih direktora
firmi i predsednika kompanija" koje je pancevacki Centar za marketing
Mark-plan sproveo medju 148 firmi u 45 gradova u Srbiji, tokom druge
polovine septembra i u prvoj polovini oktobra ove godine.
Kada ocenjuju perspektive sopstvenog preduzeca, direktori pokazuju znacajniji
optimizam. Svaki treci rukovodilac u ovoj anketi je izrazio veru da
ce kolektiv koji predvodi opstati "jer ima uslove za opstanak na
domacem trzistu" (32,7%), "jer imamo uslove za izvoz"
(14%), dok (21,3%) buducnost svog kolektiva vidi "ukoliko se poboljsaju
uslovi privredjivanja". Zanimljivo je da cak 22,7 posto ispitanih
misli da ce njihovo preduzece preziveti u uslovima koje definise kao
"nesto drugo". Lose sanse za opstanak prepoznaje tek nesto
manje od 10 posto ispitanih.
Ovdasnji privrednici su u vecini (56,5%) ocenili da smo tek na pocetku
tranzicije, iako istrazivaci podsecaju da je ovde taj proces uspesno
zapoceo jos 1990. godine, mada je "politickim merama unekoliko
zaustavljen". Vise od polovine ispitanih misli i da je "tranzicija
nuzna, ali je redosled poteza trebalo da bude drugaciji", s obrazlozenjem
da je privredu trebalo prvo osloboditi velikih gubitasa, a da se "podsticajnim
merama rentabilna preduzeca sacuvaju u domacem vlasnistvu". Vodjenje
tranzicije u Srbiji vecina privrednika ocenjuje negativno i da je u
ovom poslu politika prevagnula. Cak 39,60 posto direktora misli da je
"privreda zapostavljena i gubi konkurentnost", a 30,50% ispitanih
smatra "da se svela na privatizaciju". Samo 11,70% ispitanih
ovdasnjih menadzera ocenjuje da je "otpocela na najbolji moguci
nacin". Da je tranzicija dobro vodjena u osnovnim potezima ekonomske
politike ocenjuje jos 13,60 posto privrednih rukovodilaca. Kod procene
trajanja procesa tranzicije u Srbiji privrednici su gotovo jednoglasni.
Samo mali broj njih smatra da ce biti okoncana za manje od tri godine
(2,60%), dok cak 66,20 posto ispitanih procenjuje da ce trajati duze
od tri godine.
Da drzava nije sposobna samostalno i bez pomoci medjunarodnih finansijskih
ustanova da resava socijalne posledice ovog procesa smatra velika vecina
direktora. Zanimljivo je da ispitanici jednako lose ocenjuju i sposobnosti
onih koji ce se u toku prestrukturiranja privrede naci medju viskom
radne snage, a da ce samo manji broj medju njima moci da zapocne neki
samostalni biznis.
Rukovodioci sadasnjih velikih preduzeca umereni su optimisti u pogledu
mogucnosti da nova mala i srednja preduzeca apsorbuju viskove zaposlenih
u postojecim firmama i resavanju problema nezaposlenosti. Da ova preduzeca
mogu da pomognu "ali nedovoljno" misli 48,10 posto ispitanih,
a "da mogu najvise" misli 33,80%. Ipak, procene rukovodilaca
u ovdasnjim preduzecima su optimisticke kada se ticu proizvodnje i prometa.
Tranzicija, po proceni cak 61 posto ispitanih, nece izazvati veci pad
proizvodnje i prometa, ali ce biti izvesne stagnacije a da sve zavisi
od mera ekonomske politike.
Ocenjujuci sanse da nekada velike industrijske kompanije ponovo ozive
ispitanici su u vecini (42,20%) ocenili da sansi nema, jer su izgubile
"kapital, strucnu radnu snagu, menadzere i trziste". Nade
ima jos oko 31,80 posto ispitanih koji misle da uz bolje finansijske
uslove i kredite mogu da se povrate, kao i 16,20% onih koji misle da
je opstanak moguc "uz odredjena ulaganja stranog ili domaceg kapitala".
Pri tom procenjuju da domaceg kapitala ima malo, vecim delom jos u slamaricama
gradjana, a strani kapital je izrazito selektivan (83,80% ispitanih).
Strani kapital po oceni ispitanih nije dobar ni kao oslonac za dugorocni
razvoj, jer "brine samo brzo da se povrati" (40,10%), a vremenom
ce se i njegov udeo smanjivati (22,40%), a opet domaca stednja nece
moci da obezbedi investicije (28,30%). Ipak, prednost treba dati domacem
kapitalu, misli svaki cetvrti ispitani rukovodilac, mada "domacim
preduzetnicima ne treba poklanjati preduzeca" (44,70%). Privrednici
su ocenili i da je dobra aukcijska privatizacija, ali je konstatovano
da domaci preduzetnici kupuju izrazito profitabilna preduzeca "koja
su to bila i bez njihovog kapitala". Naravno, tu se odmah vidi
i dvojstvo pogleda na liberalizaciju trzista. Dominira stav da je domace
trziste nezasticeno i da ce uvoz mnogih roba unistiti domacu industriju,
te da je ovdasnje trziste vec liberalizovano u potrebnoj meri, dok samo
8,60% ocenjuje da je "domace trziste zasticeno vise nego sto treba".
Ovdasnji privrednici svesni su nekonkurentnosti ovdasnjih proizvodjaca
na stranim trzistima. Svaki peti od ispitanih deli taj stav, ali priblizno
isti broj je i onih koji misle da su uslovi za izvoz dobri za one firme
koje imaju odgovarajuci proizvod za svetsko trziste.
Sudbina domaceg bankarstva, prema misljenju privrednika izrazenom u
ovom istrazivanju, pre je stvar politicke nego finansijske prirode,
ali ima banaka na koje se, smatraju, privreda moze osloniti; dolazak
stranih banaka pozdravlja cak 47,40 posto direktora, dok svaki drugi
misli da ce one doneti "modernu bankarsku tehnologiju". Pri
tom privrednici strani kapital ocenjuju kao izrazito selektivan (83,80%)
i zato prednost daju domacem. Bilo bi dobro kada bi bilo mogucnosti
da se on pronadje, ali pozitivna iskustva drugih (npr. Slovenije) pretpostavljaju
velike mogucnosti budzeta uz smanjenje javnih rashoda, za sta kod nas,
po svemu sudeci, nema uslova.
Lidija Jovetic
Dogadjanja: Sejaci
vetra «
» Kultura: Verske
zajednice na teritoriji Obrenovca i mogucnosti dijaloga
|
