Dogadjanja

Otvorene sumnje roditelja da su im bebe umrle

Vec izvesno vreme u medijima se tiho provlaci jedna tragicna tema. Grupa od oko 300 roditelja vec duzi vremenski period javno iskazuje sumnju u tvrdnje lekara da su im deca umrla neposredno po rodjenju. Svi ovi roditelji insistiraju na cinjenici da nisu videli svoje mrtve bebe, jer kada su to zahtevali receno im je da su one na obdukciji, a zatim da su vec sahranjene ili kremirane. U vecini ovih slucajeva u pitanju su bili tek rodjeni blizanci, da bi se kasnije ispostavilo da je jedan od blizanaca iznenada "preminuo". Ovo pitanje je kulminiralo kada je desetak roditelja, koji veruju da su im deca nakon rodjenja oduzeta, a ne preminula, ponovo protestovalo, 18. novembra 2002. godine ispred zgrade Vlade Srbije, zahtevajuci da se formira ekspertska komisija koja bi ispitala njihove tvrdnje.
Pravni savetnik premijera Djindjica Radmila Jovanovic primila je predstavnike roditelja i objasnila im da Vlada Srbije za to pitanje nije nadlezna, vec im je preporucila da upute zahtev Skupstini Srbije za formiranje anketnog odbora koji bi ispitao slucajeve oko 300 roditelja iz razlicitih gradova u Srbiji koji veruju da su njihova deca jos uvek ziva.
Tacno dve nedelje pre skupa ispred zgrade Vlade Srbije, pred istraznim sudijom Drugog opstinskog suda u Beogradu odrzano je 4. 11. 2002. godine prvo rociste po tuzbi Milutina Manojlovica iz Sokobanje, protiv lekara koji su njemu i njegovoj supruzi rekli da je njihovo novorodjence umrlo, a oni tvrde da su svoje dete pronasli posle vise od dvadeset godina. Supruznici Manojlovic poslednjih meseci vode medijsku kampanju u kojoj tvrde da im je jedno od blizanaca posle rodjenja "oteto", dok je njima receno da je umrlo. Manojlovic je po izlasku iz sudnice rekao da sudija "tendenciozno vodi postupak", kao i da "sumnja u rezultate DNK analize". Prvom rocistu u Beogradu prisustvovale su i porodice "otetih i nestalih" beba iz Kragujevca. Roditelji svojih misteriozno preminulih beba izjavili su na konferenciji za novinare "da su dosli do saznanja da su opstinska tuzilastva njihove predmete stavila ad acta i neka prosledili nadleznim sekretarijatima unutrasnjih poslova, u kojima se, takodje, prikrivaju i uklanjaju tragovi". Roditelje koji sumnjaju da su im bebe "otete" istog dana primio je i predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica.
Vesna Knezevic, otorinolaringolog koja je 1978. godine u porodilistu u Kragujevcu rodila bliznakinje od kojih je beba teska 2,5 kilograma, kako joj je receno, umrla, dok je beba teska samo 1050 grama prezivela. Ona je navela da niko nije trazio da se uporedi dokumentacija koju imaju roditelji sa onom u porodilistima ili maticnim sluzbama. Jedna od majki, Slavica Gvozdenovic, iz Prnjavora kod Sapca, iznela je za medije svoj slucaj: "Posto sam se porodila u sedmom mesecu, jedna beba bila je teska kilogram i dvesta grama, a druga dva kilograma i sto grama. Bili su zdravi i vitalni, ali su zbog kilaze morali u inkubator. Posle nekoliko dana, javili su nam da su blizanci u teskom stanju i da moraju da se prebace u Beograd na Institut za neonatologiju. Tamo su nam govorili kako se bore za zivot, kako ce biti tesko telesno deformisani, mentalno osteceni. Zatim su nam javili da je jedna beba umrla i to ona koja je bila naprednija. Drugu bebu su izvadili iz inkubatora i bila je savrseno zdrava".

Ako su navodi grupe roditelja koji sumnjaju da su im deca umrla tacni, otvaraju se mnoga pitanja. Ko je sve ucestvovao u laziranju bolnicke dokumentacije i umrlica beba? Tragedija i bol ozaloscenih porodica takodje otvara i pitanje da li su njihove bebe poklanjane ili prodavane, i kome? Da li se to radilo organizovano ili su to bili pojedinacni slucajevi odredjenih osoba zaposlenih u zdravstvenim ustanovama? Da li su njihove pobude bile iskljucivo materijalne prirode ili su neki drugi motivi u pozadini?
Anketni odbor Skupstine Srbije sigurno je pravo mesto koje bi moglo da dodje do odgovora na ovo tragicno pitanje.

J. Stanic

Dogadjanja: Vatrogasne metode «

» Dogadjanja: Corsokak