|
Zbivanja
Veliki zastoj
Jalove su nade da ce vreme resiti
ono sto mi necemo, ne umemo ili ne zelimo
Mirko Tepavac
Sve je jasnije da petooktobarsko uzdrzavanje od revansizma, s pozivom
na legalitet, nije bilo motivisano samo uzvisenom zeljom da se izbegne
drama revolucionarnog radikalizma, nego prozaicnom namerom da se brzo
i tiho preuzme Miloseviceva drzavna masina. Sve je vise licilo na primopredaju,
nego na preokret, a ko ume da vidi kome je to najvise koristilo, znace
i gde treba traziti autore sadasnjeg velikog zastoja. Ocigledno, nije
bilo dovoljno da se prosto zauzme napusteno vozacko sediste, ako rasklimatana
krntija nastavi da se batrga starim, izlokanim drumovima.
Pitanja bez odgovora
Tako smo se evo danas, dve godine posle Oktobra, nasli pred najdubljom
krizom nakon 5. oktobra 2000. i uvecanom gomilom pitanja na koja nema
pravih odgovora:
* Sta je zapravo drzava Jugoslavija (Srbija
i Crna Gora)? Kakva je to zajednica na koju jedna od dve drzave clanice
tako nerado pristaje; postoje li uopste realni izgledi da Kosovo ostane
deo te nove celine; da li je Vojvodina autonomni ili samo administrativni
deo Srbije; jesmo li zbilja raskrstili sa iluzijom da ce Republika Srpska
ipak jednog dana biti samo srpska?
* Kakva je buducnost same drzave Srbije;
hoce li biti monarhija ili republika, nacionalna ili gradjanska, pravoslavna
ili sekularna, regionalizovana ili centralisticka?
* Imaju li drzava i drustvo snage da se
obracunaju sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ratnim i poratnim
profiterstvom, a pre svega sa duboko ukorenjenom mafijom, koja mozda
ni sada ne bi bila naceta da je postovala svetsko mafijasko pravilo
po kojem se policajci, doduse, smeju korumpirati i ucenjivati, ali se
ne smeju ubijati!
* Kakvo je, dugorocno, mesto ove drzave
u Evropi i svetu; ima li prednost apsolutna nezavisnost i po cenu izolacije
ili skrupulozno postovanje obaveza koje proizlaze iz pripadnosti UN
i zeljenog priblizavanja Evropskoj uniji; ko je odgovoran za slabljenje
medjunarodnog polozaja zemlje, nakon sto su nam pre dve godine Evropa
i svet siroko otvorili vrata i obilno nas pomogli?
* Kakav je bilans tranzicionih reformi;
jesu li one lazne, kao sto tvrde Kostunica i DSS, ili su pohvala dostojne,
kao sto tvrde Djindjic i vecina DOS-a; hoce li grupa mladih nosilaca
evropske modernizacije izdrzati opstrukcije i sabotaze udruzenog demagoskog
populizma ili ce posustati i poceti da im se prilagodjava?
* Najzad, ali trenutno na neprirodno visokom
mestu drzavnih politickih prioriteta - hocemo li konacno zaista i iskreno
da saradjujemo sa Haskim tribunalom; cemu vodi minimiziranje zlocina
i zastita zlocinaca, laganje, odlaganje i izvrdavanje, kada je jasno
da je saradnja obavezujuci preduslov koji ce pre ili kasnije morati
da se ispuni; ko ce poverovati u nasa obecanja, kada vladajuci DSS i
vecina opozicionih partija nastavljaju da pobunjuju domacu javnost protiv
Tribunala, zbog cega se vec "prevrce stomak" i nasim evropskim
prijateljima?
Nijedno ozbiljno drustvo i drzava ne moze normalno ziveti sa tolikom
kolicinom nejasnoca, nedoumica, dvosmislica i besmislica!
Zapustenost institucija
Svaka, pa i poslednja kriza je ili uzrok ili posledica nepostojanja,
nemoci ili zapustenosti institucija. Umesto njih, o svemu sto je vazno,
odlucuje DOS-ovski "politbiro", a ostale su da vise u vazduhu
gotovo sve demokratske institucije, pre svega parlamenti, nevladine,
drustvene, strucne i naucne organizacije, javna glasila i - gradjani.
"Propust" nije bio nimalo slucajan, jer samo jake demokratske
institucije mogu da ogranice nekontrolisanu
moc lidera i partija.
Dilema izmedju "nista bez zakona" i "ciljevi su vazniji
od zakona" lazna je i politikantska, jer se bez drustvenog konsenzusa
o prirodi drustva i drzave ne moze napisati ni prvo slovo ustava i zakona.
Politicki sukobi i intrige koji dnevno zabavljaju rezigniranu javnost
samo su vulgaran izraz duboke suprotstavljenosti dveju, sada vec jasno
razlicitih koncepcija spoljne i unutrasnje politike zemlje.
Iako je, izgleda, na pomolu sporazum o odnosu izmedju Srbije i Crne
Gore, ni ta famozna Ustavna povelja nece znaciti mnogo ako ne bude nesto
vise od jedva iznudjenog kompromisa. Ravnopravnost ne znaci nista ako
ne znaci jednako pravo nejednakih, jer u zajednici ravnopravnih nema
velikih i malih! Zajednistvo moze da pociva samo na onom racionalnom
minimumu na koji svi, bez nametanja i nagovaranja, voljno pristaju.
Takav minimum je pre skoro dve decenije prihvatilo 12 drzava zapadne
Evrope, razlicitih, nejednakih, ali ravnopravnih. Belgija, na primer,
sa svojih 10 miliona stanovnika, cini manji procenat u odnosu na Evropsku
uniju (3,3%) nego Crna Gora u odnosu na Srbiju (6%). Da velike, vodece
sile zapadne Evrope nisu raskrstile sa hegemonizmom, a male sa samodovoljnoscu,
od Unije, na koju su danas svi ponosni (a mi ljubomorni), ne bi bilo
nista.
Bitna karakteristika naseg politickog trenutka jeste zaostajanje u ekonomskoj
sferi i ksenofobicni nacionalizam u ideoloskoj! Materijalno zaostajanje,
uzrokovano suludim ratovanjem, izolacijom i sankcijama, niko ne moze
da porekne, ma koliko trazio krivce izvan nasih granica. "Nas"
nacionalizam, medjutim, ako se uopste priznaje, opravdava se iskljucivo
tudjom provokacijom.
A nikada ovde do sada, da ne kazem pateticno, "u istoriji",
nijedna religija, ideologija ili utopija nije poprimila takve razmere
i ostavila tako duboke tragove kao etnicki nacionalizam. Zaceo se kao
moralni poremecaj, a zavrsava se kao mentalitet, kao nacionalno oboljenje.
Nije manje opasan od kada je skinuo maskirnu uniformu, obukao civilno
odelo i polagano se vratio u neke partije, mnoge institucije i bezmalo
sve medije...
Odnegovana politicka kultura
Nacionalizam je prvo razorio jugoslovensku drzavu, a sada nastavlja
da razara srpsko drustvo i drzavu. Podlezu mu i neke DOS-ovske partije
i lideri, reformisti i legalisti, iako su sovinisticki ispadi kaznjivi
po zakonima svih pristojnih drzava, pa i nasim. Vredi zapaziti da u
toku skoro dve poslednje decenije, ni pre, ni posle Oktobra, po tom
osnovu niko nije ni tuzen ni sudjen, mada su na sceni i one najgore
varijante sovinizma, ljoticevskog i OBRAZ-ovskog tipa, rasizma i antisemitizma.
Nema ozbiljne politike bez odnegovane politicke kulture. Rezim Milosevic-Seselj
nije krivac samo za materijalno upropascenje Srbije, nego mozda jos
i vise za moralnu i kulturnu degradaciju, narocito kulture politickog
ponasanja. Ne tako davna proslost ponudila je poucne primere sta se
dogodi kad se potceni demagoski potencijal narcisoidne agresivnosti.
Seselj valjda nece pobediti ni ovoga puta - pre svega zahvaljujuci stabilnom
medjunarodnom okruzenju - ali je alarmantno vec to sto se toliko priblizio
pobedi. Kad toliko gradjana nikom ne veruje, stvoreni su uslovi da poveruju
najgorima.
Zbog svega toga postavlja se pitanje - nisu li sazreli uslovi za okupljanje
novih snaga na politickoj sceni Srbije, koje bi nastupile sa jasnim
konceptom moderne, demokratske, pravne, sekularne, socijalne drzave
Srbije, koja bi bila programski i akciono kompatibilna emancipovanom,
evropskom okruzenju na pocetku novog veka. Takav program ne bi, nazalost,
mogao da pobedi vec na sledecim izborima, mozda ni u najskorijoj buducnosti,
ali bez njega ni Srbija nema vedru buducnost.
Ovoga puta se ne radi o obicnom zastoju, nego o zastoju u prelomnom
periodu tranzicije. Jalove su nade da ce vreme resiti ono sto mi necemo,
ne umemo ili ne zelimo. Buducnost nije ono sto prizeljkujemo, nego ono
sto ce se dogoditi i bez nas, mozda i protiv nas, ako ne razumemo blagovremeno
sta ona nalaze. Zastoj ce, nadajmo se, ipak biti otklonjen, jer su zapocete
reforme neopozive, ali je pitanje po koju cenu i sa kakvim zakasnjenjem.
Inace cemo svoje dobro jos dugo birati izmedju dva zla. Mnogo puta je
receno i lako zanemarivano da zaostajanje za vremenom i istorijskom
nuzdom povecava izglede starog da se obnovi. Sve to vidi uznemirena
srpska javnost, ali pazljivo prati i istorija, koja je, bar kad smo
mi u pitanju, odavno navikla da spava otvorenih ociju.
Da li ce jos dugo biti u krizi i velika nada, zbog koje se oktobar 2000.
donedavno pisao velikim slovom?
Svet i mi: Nekoliko
zapazanja o Iraku «
» Zbivanja: SRJ
i medjunarodno sudstvo
|
