 |
||
|
| ||
|
Sta citate O »nama« i »drugima« U izdanju Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji izaslo je kapitalno
delo istoricarke Olivere Milosavljevic, U tradiciji nacionalizma
ili stereotipi srpskih intelektualaca XX veka o »nama« i
»drugima«. Uz raskosnu bibliografiju i efektan rezime,
u tri osnovna odeljka autorka je dala genezu nastanka nacionalizma i
opisala njegovu eksploziju na kraju XX veka u bivsoj Jugoslaviji, u
vreme kada je najveci broj evropskih drzava taj problem sveo na meru
medjunacionalne tolerancije unutar i izvan granica svojih drzava. Dvadeseti
vek je "zatvorio krug balkanskih nacionalizama". Da bi dobila
celovitu sliku o ovom anahronizmu, autorka je napravila komparativnu
analizu srpsko-hrvatskih, srpsko-albanskih i srpsko-bugarskih nacionalnih
stereotipija. Zasto je Srbija u XXI vek usla sa pozicija slicnih onima
s kraja XIX veka, pita se autorka i odgovara: Zato sto nikakav tehnoloski
progres, moderne ideologije i knjiska obavestenost ne mogu da trajno
znace progres ako se mitska svest odrzava kao pozeljno obelezje "nacionalnog
bica", a istorija kao "patriotska nauka". Ratovi vodjeni
devedesetih godina na tlu bivse Jugoslavije izneli su na povrsinu cinjenicu
da su srpski nacionalisti u svima videli neprijatelje koji zele da uniste
Srbiju. U doba priprema za te ratove "procvetao" je reprint
odabranih starih izdanja, cime je trebalo da se ukaze na neke "istine"
o "nama" i "drugima". Nosilac ovih "istinskih
ideja" bila je srpska intelektualna elita. U centru interesovanja
srpskih intelektualaca nasli su se stereotipi kao univerzalne kategorije
koje nadilaze ideoloske, politicke i naucne razlike medju intelektualcima
i koje ih povezuju cak i onda kada oni to ne zele. Predrasude o "nama"
i "drugima" ispoljile su se upravo u prelomnim politickim
zbivanjima koja su prethodila ratovima, kojima su Srbi hteli da se obracunaju
sa svima, a najpre sa Evropom i njenom naukom. Ove predrasude posluzile
su nacionalistima da potvrde nuznost politicke ekspanzije i potrebu
odbrane svog nacionalnog bica i teritorije. Stereotipi o drugima navodno
su nuzni za identifikaciju nas samih, jer "nase" pozitivne
osobine nuzno proisticu iz "njihovih" negativnih osobina.
Analiza korena nacionalistickih stereotipa i posledica do kojih dovodi
slepo verovanje u njih neophodna su osnova za savladavanje azbuke tolerancije
medju ljudima.
|
||
|
| ||