 |
||
|
|
||
|
Prevod Cvrcak i mrav Vintila Mihailesku* Ko ne zna Lafontenovu basnu? Cvrcak i mrav su od tada postali tipski
par koji oznacava opoziciju izmedju racionalnog sveta, opreznog i trudoljubivog
(kao i bogatog) mrava, i senzualnog, lenjog, neorganizovanog (i tako
siromasnog) cvrcka. Iza ove knjiske tipologije izgleda da se skriva
jedan opstiji arhetip, arhetip reda i nereda, koji se u razlicitim formama
javlja svuda u svetu. Jedan relativno uzak vokabular opisuje i utvrdjuje
drustvene predstave razlike kao slike reda i nereda, sa svim onim sto
razlika znaci kao moralna pozicija. Tako su, na primer, Crnci ili Cigani
bili (i jos su uvek) od strane americkih, odnosno rumunskih "vrednih
mrava" dozivljeni kao neka vrsta "cvrcaka", nadarenih
muzicara, sentimentalnih i senzualnih, ali lenjih, dezorganizovanih,
nesposobnih za istrajan rad, i, kao posledica toga, prava sirotinja.
Tolerisani u svojstvu "cvrcaka", eventualno s vremena na vreme
potpomognuti sa nase strane, strane "nas mrava", kojima tajno
zavidimo na njihovoj "slobodi", Crnci i Cigani iz ove nove
socijalne basne bili su (i jos su uvek) drzani na distanci kad zele
da udju u red "mrava" (njihovo bogacenje u ovoj perspektivi
je laz!). Po pravilu nesvesno koriscenje ovog "arhetipa" nije
samo sredstvo za socijalnu klasifikaciju, vec i sredstvo za iskljucivanje. |
||
| Ovaj repertoar reda i nereda prilikom rada nalazimo
i u aktuelnim socijalnim predstavama onoga sto se moze nazvati "novi
varvarin". To nije stari divljak, iskljucen iz humane sfere, niti
malo moderniji primitivac, jos neevoluirani deo covecanstva. On je covek,
ali nize "rase", on je nas sused, ali nepopravljivo razlicit
od nas. Kao takav, on mora biti drzan podalje od nas (ili nasilno "pripitomjen").
Na zalost, to je nacin na koji je "Balkan" bio (i jos je uvek)
isuvise cesto dozivljavan, na svim nivoima. U svom uvodu u izvestaj Fondacije Karnegi, pod naslovom "Balkanska kriza 1913-1993", bivsi ambasador SAD u SSSR-u, a zatim u Jugoslaviji, Dzordz Kenan dolazi do sledeceg zakljucka: "Najsnazniji motiv ratova na Balkanu nije bila religija, vec agresivni nacionalizam. Ali nacionalizam, kakav se manifestovao u toku borbe, potice, sa svoje strane, od nekih dubljih karakternih crta, koje su verovatno nasledjene iz neke davne plemenske proslosti. A stvari se do danas nisu promenile". Ovaj "tribalizam" tla u osnovi balkanskih ratova (izmedju ostalog i Prvog svetskog rata!), Robert Kaplan je u svojoj cuvenoj knjizi Balkan Ghosts prosirio i na povod Drugog svetskog rata: "nacizam, na primer, moze da ima balkansko poreklo. U predgradjima Beca, plodnom tlu za tolike etnicke antipatije sa juga slovenskog sveta, Hitler je dobio zelju da pustosi". |
 |
|
|
U jednom dokumentarcu o Kosovu, koji je realizovao BBC, moze se videti
gimnazija u Pristini podeljena po sredini zidom koji razdvaja albansku
i srpsku zajednicu. Okacili smo slike nasih umetnika po zidovima, sredili,
cisto je. Idite kod njih da vidite kakva je beda! - tvrdi direktor srpske
strane; nije istina da su albanski ucenici bucniji - brani se direktor
albanske strane. Razlike (i divergencije) izmedju Srba i Albanaca smestene
su tako u imaginarnu nedeljivu dihotomiju izmedju reda, civilizacije,
cistoce itd. i nereda, varvarstva, buke i bede. *) Iz: Vintila Mihailesku, Svakodnevica
nije vise ono sto je bila, prevela sa rumunskog Biljana Sikimic,
Biblioteka XX vek, Beograd 2002, str. 265-267.
|
||
|
|
||