Dogadjanja

Deveti novembar - Medjunarodni dan akcija protiv fasizma, rasizma, ksenofobije i antisemitizma

Godisnjica »Kristalne noci«

 

Neobicnih devedeset minuta cutanja na beogradskom Trgu Republike znacilo je podsecanje na 9. novembar 1938. i na "Kristalnu noc" u svim nemackim gradovima, kada su na poziv Hitlera i Gebelsa nacisti lomili jevrejske radnje, upadali i pljackali jevrejske stanove, unistavali svu pokretnu i nepokretnu imovinu. Te noci nacisti su odveli hiljade i hiljade Jevrejki i Jevreja u koncentracione logore. Od tada, 9. novembar je dan secanja na rasisticki motivisane zlocine i upozorenje javnosti da rasizam, ksenofobija, neofasizam, sovinizam i mrznja protiv svih drugih i drugacijih jeste stalna opasnost koja preti.

 

Po nekom cudnom sinhronicitetu u Zadru, takodje 9. novembra 1991, nacionalisticka rulja je demolirala srpske lokale i stanove. Dogadjaj je poznat kao zadarska "Kristalna noc". Opet 9. novembra, 1993. bojovnik Slobodan Paljak je srusio predivni Stari most u Mostaru. Ova tri dogadjaja desavala su se istog kalendarskog dana. Vremenska distanca izmedju njih kao da ne postoji, osim sto potvrdjuje cinjenicu da nema naroda koji je imun na fasizam i diskriminaciju.

*

U CZKD priredjena je projekcija filma Stase Zajovic "O totalitarizmu". Film je predstavio odlican izbor tekstova Dzordza Orvela iz kultnog romana 1984. Posle filma organizovana je tribina na temu: ima li fasizma u Srbiji? U popodnevnim casovima prikazan je devetominutni film sastavljen od sekvenci nasih srpskih ratnih pohoda. Prikazan film je ostavio prisutne bez daha.

Stasa Zajovic, predsednica Zena u crnom i koordinatorka tribine, u uvodnom delu je komentarisala poruke koje su prolaznici ostavljali na panoima zakljucivsi da je ove godine bilo mnogo manje agresije i besa u reakcijama prolaznika i pisanim porukama, ali i mnogo vise ravnodusnosti. Prethodnih godina bilo je vise verbalnih ispada, a pre 5. oktobra reakcije na mirne proteste Zena u crnom bile su izrazito burne, a cesto su se zavrsavale i fizickim nasrtajima, pljuvanjem i psovkama.
Medijator tribine Srecko Sekeljic iz drustva studenata filozofije Filonus podsetio je na mnogobrojne sasvim sveze ispade neonacistickih i neofasistickih grupacija. Upozorio je da postoji sprega radikalnih krugova Srpske pravoslavne crkve i nekih "fantomskih" udruzenja gradjana kao sto su "Obraz", "Sveti Justin filozof" i "Dveri Serbske" koji otvoreno propagiraju kleronacionalisticke, retrogradne ideje na Filozofskom i Filoloskom fakultetu. "Za razliku od nas koji se ne krijemo i evo nas ovde, oni se kriju i niko ne zna ko stoji iza njih", rekao je ovaj student filozofije. Istakao je da aktivisti/kinje Filonusa cesto dobijaju pretece e-mail poruke sa brizljivo skrivenim identitetom posiljaoca sto ukazuje na prirodu tih organizacija, na njihov realan strah i potrebu za mistifikacijom.
Nada Despotovic iz Gradjanskog Parlamenta Srbije - Cacak govorila je o pojavi narastajuceg straha i neslobode u gradu, koji se vec na prvi pogled oseca.

Ucesnici u razgovoru smatraju da situacija namece potrebu za stvaranjem neke vrste antifasistickog pokreta kako bi doslo do uravnotezenja sa ucestalim porastom fasistoidnih pojava u Srbiji, na koje vlast ne reaguje.

*

Na Dan borbe protiv fasizma paralelno se odrzavao i antifasisticki skup na Zrinjevcu u Zagrebu, gde se okupilo preko sto pedeset osoba.

U Berlinu je istoga dana obelezena 64. godisnjica "Kristalne noci", kada je u nacistickom pogromu unisteno vise od 1000 sinagoga i jevrejskih radnji. Narednih nekoliko dana oko 30 000 jevrejskih muskaraca odvedeno je u koncentracione logore. U centru jevrejske zajednice u Berlinu okupilo se vise stotina ljudi, medju kojima su bili nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser i izraelski ambasador Simon Stajn.

*

Godisnjica "Kristalne noci" u Becu obelezena je u centralnoj sinagogi otkrivanjem spomen-obelezja sa vise od 60 000 imena austrijskih Jevreja ubijenih u holokaustu. Becki rabin Paul Haim Ajzenberg je rekao da je u Drugom svetskom ratu ubijena trecina austrijskih Jevreja i da vecina njih nikad nije dobila grob ili spomenik i da otkriveno spomen-obelezje predstavlja simbolican grob za njih (B 92, 10. 11. 2002, Dnevne vesti).

Evica Busarac

Dogadjanja: Socijalni zahtevi i neprihvatljive reforme «

» Dogadjanja: Svetosavski dzihad


© 1996 - 2002 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar