'umor u glavi

Ipak se krece (makar i unatraske)

Iz komisije za ustavnu povelju konacno dobra vest. Ovo je sala, ali salozbiljna. Posle visemesecnog tapkanja u mestu (ili mesu, kako su govorili nadrealisti) na poslednjem sastanku zakljuceno je da su "razlike pocele da se uvecavaju". To je dobra vest: IPAK SE KRECE, makar i unatraske. To je srpsko-crnogorski specijalitet: sto se vise dogovaraju, sve su dalje od dogovora. Neka samo nastave tako - valjda ce u dogledno vreme stici do zakljucka da je dogovor nemoguc i izvesti konsekvence.
Dva Dj. bi se mozda o necemu i dogovorila ali Kostunica nastavlja da peva pesmu: "Caj, goro carna, pricuvaj mi ovce, dok ja odem, goro, dole do Morave..." Morave koju Crnogorcima nudi kao kompenzaciju za more. Lose namere proizvode i lose igre reci.
Zamesateljstvo sa ustavnom poveljom pokazuje kakva bi zemlja bila Srbija da joj sef postane Kostunica: bila bi to zemlja dugotrajnog mlacenja prazne slame. Zemlja gnjavaze i bede.

Skolarine Muse Kesedzije

Veliki studentski protesti i strajkovi protiv Milosevica imali su, izgleda, jednu svrhu: da studentima, u novom rezimu, bude gore. Profesori, koji su se studentima u tim protestima listom pridruzivali, imali su svoj cilj: da im u novom rezimu bude bolje - na racun studenata. I nije ih stid.
Studenti danas strajkuju gladju zbog hajduckih skolarina koje im je nametnula profesorska elita. Studenti nemaju izbora: ako plate skolarine (vece od jednogodisnjeg prihoda njihovih roditelja), gladovace i oni i njihovi roditelji. Izbor izmedju strajka gladju i dugotrajnog gladovanja i nije neki izbor. Ono sto radi bratija derikoza sa akademskim titulama i titulicama ne moze se nazvati drugim imenom nego reketiranje studenata. Uz blagoslov g. Djindjica kome je "popravljanje primanja srednje klase stratesko opredeljenje".
"Studentski slucaj" je jedna od vecih gluposti danasnje, kvazireformske vlade. Princip "studiraj ako imas para" najgori je princip vlade koja zeli stvarnu tranziciju i reforme.

Legija ili lebdece kockice

Svedoci na haskom sudjenju mal-malo pa pomenu ime Legije, onog Legije, kao izvodjaca razlicitih mracnih Milosevicevih radova. Svedoci se vizuelno pojavljuju kao sistem treperecih kockica a zvukovno - kao glasovi iz bunara. Strah od "nevidovne ruke", o kojoj govori Pera Todorovic u izvestajima sa jednog cuvenog procesa iz onog vremena, na ovim prostorima je konstanta.
To ime, taj kic-nadimak, pominjalo se u vezi sa slucajem "Ibarska magistrala" i u vezi sa Seselj-Milosevicevim kosovskim poslovima. Taman smo na njega zaboravili - evo ga izranja ponovo u vezi sa hrvatskim i bosanskim mrakom i mrakobesijem srpskih rodoljuba. To ime, koje ne zvuci kao osobno ime vec kao mnozina (koja kao magnet privlaci i atribut "crna") ime je jednog sistema mracnih nauma cije lebdece kockice, s vremena na vreme, sretnemo ali koje nikad ne mozemo sloziti. Danasnjim vlastodrscima odgovara da te kockice ne budu slozene. Jer, ime Legija pojavljuje se i u jednoj kic-interpretaciji zbivanja petog oktobra. Sklonost ka kicu je nasledna bolest.

Zlocin za uspomenu

Nedavno je prikazan film o zlocinu u Sjeverinu.
Zaborav zlocina je, izgleda, disciplina u kojoj su ovdasnji patrioti dobro istrenirani. Sjeverin, sta to bese? Sjeverin, gde to bese? Valjda negde na dalekom severu!
Na kraju filma, prikazane su fotografije mucenja i likvidacije otetih, u nekom motelu pored Drine. Cetnici iz onog rata voleli su da se slikaju u svojim vestinama s kamom. Secate li se onog fotosa koji pokazuje kako dvojica bradonja nekom ideoloskom protivniku vade srce i poziraju fotografu? Novocetnici su napredovali: njihove fotografije su u koloru, bez kolor-fotografije krv nije krv. Fotosi koje smo videli napravljeni su fotoaparatom zvanim "idiot" kojim se uslikavaju rodjendani, slave, svadbe i kafanske lumperajke. Dobili smo zlocin kao porodicno slavlje. Zlocin za uspomenu i dugo secanje. Istreniranost u zaboravu zlocina, kao svaki dobar Srb, demonstrirao je i akademik iz Velike Drenove koji je bio predsednik drzave u vreme kad se zlocin u Sjeverinu dogodio. Na pitanje jedne novinarke o tom zlocinu rekao je: "Nikad cuo! Nemam pojma o cemu govorite!" A u sebi je mislio: "Kada se suma sece, iverje leti".

Ruska receptura

Dogadjaj u onom ruskom pozoristu jos uvek me izsizuje.
Otmicari nisu trazili milione dolara i avion za neku nedodjiju vec da prestane rat u Ceceniji (ja bih rekao: dugogodisnje rusko cerecenje Cecenije koje je, ovih dana, nastavljeno sa jos vecim zarom).
Kako je Putin resio slucaj u pozoristu? Ubacio je unutra neku otrovnu gascinu koja je, uz dvadesetak Cecena, ubila i stopedesetak talaca. To se, za ruske pojmove, smatra uspesno izvedenom akcijom. Sacuvaj me boze od ruskog poimanja vrednosti ljudskog zivota. Sto juznije - sve tuznije, sto istocnije - sve krvolocnije.

Miodrag Stanisavljevic

Hronika: Nova knjiga «