Hronika

Nova knjiga

Ovaj roman je saga o fanatizmu terorizma, o vecno primamljivoj moci neljudskoga cinizma koji nudi jedino sto moze ponuditi - bezgranicni nihilizam. Drama junaka ovoga dela je sasvim lako prepoznatljiva kao drama jednoga doba koja s nesmanjenim intenzitetom traje i danas i uistinu se nastavlja u planetarnim razmerama.
Nije rec samo o ovom ili onom obliku terorizma i o nastranim ljudima cija je svest "pomerena", vec o sprezi sa tajnim sluzbama u cijim se okvirima moc bez kontrole cudovisno multiplikuje. I teroristicke organizacije i tajne sluzbe su strukture zatvorenog tipa u kojima se veruje da "sve moze biti pod kontrolom". Na sirem planu, kada je terorizam svetski problem otvara se jedna nova, nista manje dijabolicna dimenzija. U zamrsenom klupku tako spojenih "zatvorenih struktura" u istom su kobnom krugu i teroristi i antiteroristi.
Moc bez kontrole tezi tome da ostane moc i da posle sebe ostavi "potop". Kako izgraditi sistem kontrole koja bi imala nekakvu moc - na to pitanje jos nema pravog odgovora.

Iz pogovora

*

Teroristicki napad, septembra 2001, na Njujork i Vasington, sredista moci najvece sile sveta, kao i na Moskvu, oktobra 2002, uznemirava svetsku javnost vise nego nekadasnji slicni dogadjaji u Londonu, Parizu i Madridu, te na rubovima Evrope - Kavkazu, Balkanu i Irskoj - a i u mnogim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Brutalno unistavanje tudjeg zivota, i po cenu vlastite smrti, na sve strane seje strah, sto i jeste svrha (i pojam) terora. Strah je tim veci sto ni najmocniji nisu zasticeni i jer nasilnici raspolazu sve razornijim sredstvima.
Svi razboriti ljudi osudjuju zlocin. Ali, osuda ne podrazumeva i razjasnjenje same pojave, nekad i sad. A od razumevanja problema zavisi njegovo resavanje. Strah, mrznja i bes, kako kazuju dosadasnja iskustva, pre vode uzvracanju silom, sto prosiruje i pojacava vrtlog nasilja, nego sto pridonose resavanju problema.
Ko su teroristi, sta ih pokrece na zlocin, o tome se malo zna. Ova knjiga, u kojoj se preplicu masta i stvarnost, sto temeljita istrazivanja nisu osporila, umesno nas uvodi u svet koji je inace obavijen misterijom. Glavni junak, Azef, agent carske tajne policije koji organizuje atentate i na clanove carske porodice, suptilno je portretisan, ali ostaje deo misterije o inace tajnim aktivnostima terorista kao i o delovanju same tajne policije. Mada jos nema odgovarajuce knjige o jednom od najpoznatijih danasnjih terorista, Bin Ladenu, do sada objavljena saznanja ukazuju na to da je i on saradnik tajne policije (CIA), akter teroristickih akcija u njenoj sluzbi, kao i protiv drzave kojoj pripada ta policija. Ni u ovoj vezi nije sasvim izvesno gde prestaje nasilje u sluzbi drzave a gde pocinje nasilje protiv nje, kao sto nije izvesno gde je na delu unutrasnji a gde spoljni terorizam u toj "velikoj igri" sile i nasilja, gde se preplicu a gde sukobljavaju drzavni teror i antidrzavni terorizam.
Uprkos nametljivoj mistifikaciji sile i nasilja, pre svega o svemoci tajne policije i uopste centara moci koji se opiru javnoj kontroli, ipak misterija nije potpuna. Probijaju se uvidi, kojima doprinosi i ova knjiga, nedovoljni da se sve tajne razjasne ali podsticajni za razumevanje pojave i za razborito reagovanje na njene uzroke i posledice.

Iz recenzije

Dijalog: Da li su radnici subjekt drustvenih promena «

» 'umor u glavi: Ipak se krece (makar i unatraske)