Hronika
Nova knjiga
Ovaj roman je saga o fanatizmu terorizma, o vecno primamljivoj moci
neljudskoga cinizma koji nudi jedino sto moze ponuditi - bezgranicni
nihilizam. Drama junaka ovoga dela je sasvim lako prepoznatljiva kao
drama jednoga doba koja s nesmanjenim intenzitetom traje i danas i uistinu
se nastavlja u planetarnim razmerama.
Nije rec samo o ovom ili onom obliku terorizma i o nastranim ljudima
cija je svest "pomerena", vec o sprezi sa tajnim sluzbama
u cijim se okvirima moc bez kontrole cudovisno multiplikuje. I teroristicke
organizacije i tajne sluzbe su strukture zatvorenog tipa u kojima se
veruje da "sve moze biti pod kontrolom". Na sirem planu, kada
je terorizam svetski problem otvara se jedna nova, nista manje dijabolicna
dimenzija. U zamrsenom klupku tako spojenih "zatvorenih struktura"
u istom su kobnom krugu i teroristi i antiteroristi.
Moc bez kontrole tezi tome da ostane moc i da posle sebe ostavi "potop".
Kako izgraditi sistem kontrole koja bi imala nekakvu moc - na to pitanje
jos nema pravog odgovora.
Iz pogovora
*
Teroristicki napad, septembra 2001, na Njujork i Vasington, sredista
moci najvece sile sveta, kao i na Moskvu, oktobra 2002, uznemirava svetsku
javnost vise nego nekadasnji slicni dogadjaji u Londonu, Parizu i Madridu,
te na rubovima Evrope - Kavkazu, Balkanu i Irskoj - a i u mnogim zemljama
Azije, Afrike i Latinske Amerike. Brutalno unistavanje tudjeg zivota,
i po cenu vlastite smrti, na sve strane seje strah, sto i jeste svrha
(i pojam) terora. Strah je tim veci sto ni najmocniji nisu zasticeni
i jer nasilnici raspolazu sve razornijim sredstvima.
Svi razboriti ljudi osudjuju zlocin. Ali, osuda ne podrazumeva i razjasnjenje
same pojave, nekad i sad. A od razumevanja problema zavisi njegovo resavanje.
Strah, mrznja i bes, kako kazuju dosadasnja iskustva, pre vode uzvracanju
silom, sto prosiruje i pojacava vrtlog nasilja, nego sto pridonose resavanju
problema.
Ko su teroristi, sta ih pokrece na zlocin, o tome se malo zna. Ova knjiga,
u kojoj se preplicu masta i stvarnost, sto temeljita istrazivanja nisu
osporila, umesno nas uvodi u svet koji je inace obavijen misterijom.
Glavni junak, Azef, agent carske tajne policije koji organizuje atentate
i na clanove carske porodice, suptilno je portretisan, ali ostaje deo
misterije o inace tajnim aktivnostima terorista kao i o delovanju same
tajne policije. Mada jos nema odgovarajuce knjige o jednom od najpoznatijih
danasnjih terorista, Bin Ladenu, do sada objavljena saznanja ukazuju
na to da je i on saradnik tajne policije (CIA), akter teroristickih
akcija u njenoj sluzbi, kao i protiv drzave kojoj pripada ta policija.
Ni u ovoj vezi nije sasvim izvesno gde prestaje nasilje u sluzbi drzave
a gde pocinje nasilje protiv nje, kao sto nije izvesno gde je na delu
unutrasnji a gde spoljni terorizam u toj "velikoj igri" sile
i nasilja, gde se preplicu a gde sukobljavaju drzavni teror i antidrzavni
terorizam.
Uprkos nametljivoj mistifikaciji sile i nasilja, pre svega o svemoci
tajne policije i uopste centara moci koji se opiru javnoj kontroli,
ipak misterija nije potpuna. Probijaju se uvidi, kojima doprinosi i
ova knjiga, nedovoljni da se sve tajne razjasne ali podsticajni za razumevanje
pojave i za razborito reagovanje na njene uzroke i posledice.
Iz recenzije
Dijalog: Da
li su radnici subjekt drustvenih promena «
» 'umor u glavi: Ipak
se krece (makar i unatraske)
|