Dogadjanja

U medjuvremenu

Ustavnost

Jedna od najeksploatisanijih tema proteklih dana jeste tema: koji sud za koga navija i u ciju korist odlucuje? Tako je, vec duze vreme, stvoren utisak da SUS radi za Kostunicu, a da je vecina u Skupstini Srbije birala sudije Ustavnog suda Srbije po svojoj meri. Mozda je i tako. Narocito sto se SUS, kada su u pitanju zalbe DSS, uvek osecao pozvanim da kaze svoje misljenje cak i onda kada je bilo ocigledno da nije nadlezan jer postoji odgovarajuca republicka sudska instanca. Tako je, nedavno, na zalbu DSS u vezi sa oduzimanjem 45 poslanickih mandata DSS, smatrao da, bez obzira sto je ista zalba podneta i Ustavnom sudu Srbije, moze da donosi odluke po ovom pitanju, i odlucio: zalba je ispravna, mandati su nezakonito oduzeti. S druge strane, "DOS-Reforma Srbije", ostatak ostatka nekadasnjeg DOS-a, priznaje samo nadleznost "svog" - Ustavnog suda Srbije. To je i razlog sto, na brzinu zakazana i jos brze otkazana, sednica Skupstine Srbije sa samo jednom tackom dnevnog reda (izborni zakon) nije odrzana. Jer, ne zna se ko bi sve trebalo da odlucuje o, kako se pokazalo, neophodnim izmenama vazeceg korpusa izbornih zakona.
Propao je jos jedan pokusaj da se dogovor oko konacnog usvajanja Ustavne povelje privede kraju. Na sastanku kopredsednika Ustavne komisije, kojem je predsedavao Dragoljub Micunovic, nije bilo dogovora o nacinu izbora poslanika za zajednicku skupstinu. Svi su ostali na svojim ranijim pozicijama. Neizvesno je sta ce se i da li ce se ista postici do 7. novembra kada bi Savet Evrope odlucivao o nasem prijemu. Bilo bi, zaista, cudno da i dalje stojimo na samom repu evropskih integracija, pogotovo sto nam je jasno receno "napisite ustavni akt i mi cemo vas odmah primiti".

Kolo srece

Kao sto je vecina upucenih pretpostavljala, nije izasao dovoljan broj biraca (svega 45,7%). Ono sto je, medjutim, ostalo mnogo manje jasno posle predsednickih izbora u Srbiji jeste: sta je, u stvari, hteo sam Zoran Djindjic u drugom krugu predsednickih izbora? Mnogi misle da je Djindjic bio zadovoljan ishodom koji, njemu i njegovoj vladi, daje sanse za duzi vek. Koliko dugo verovatno ne zna ni sam Djindjic, ali on je uvek, cini se, reagovao "prema potrebi" i, cini se, bez vodjenja racuna o posledicama koje se ne mogu videti odmah. Ta "kupovina vremena", kao glavno obelezje Djindjiceve politike otkako je dosao na vlast, mogla bi biti veoma skupa. Jer, ne mogu se prvo institucije zloupotrebiti da bi se, kada licni razlozi prodju, insistiralo na njihovoj stabilizaciji.
Sve u svemu, predsednicki izbori, promena izbornih zakona, zakazivanje sednice Skupstine i igra oko vracanja poslanickih mandata, oduzetih DSS, deo su iste price. Bilo bi veoma lose za sanse demokratizacije i vracanje poverenja u institucije da se u to "uklopi" i Ustavni sud Srbije. Tj. da se sumnjicenje u javnosti nastavi.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori (20. 10) pokazali su da se situacija u Crnoj Gori "pojednostavljuje": Djukanoviceva koalicija sa SDP moci ce, sudeci prema izbornim rezultatima, da sama formira vladu sto situaciju u samoj CG radikalno poboljsava i cini znacajno stabilnijom. Nece vise biti dugackih pregovora i ucenjivanja, obaranja vlade i, preko noci, promene situacije koja je vodila drustvo u anarhiju, a gradjane u nesigurnost. Sa vise od 47% dobijenih na parlamentarnim izborima, Demokratska lista za CG - Milo Djukanovic javlja se i kao osnazen pregovarac sa saveznom drzavom i medjunarodnom zajednicom. Jos uvek je, medjutim, neizvesno koliko ce to biti argument za one iz CG koji sada sede u saveznom parlamentu i vladi, a koji za to ni do sada nisu imali legitimitet. Jer, i dalje su oni deo pregovaracke klackalice oko usvajanja Ustavne povelje sto je prilicno besmisleno, narocito posle najnovijih izbornih rezultata.
Lokalni izbori na Kosovu (26. 10) su pokazali istu, iako snazniju ali i ocekivanu, nacionalnu podvojenost, slab odziv manjinskog stanovnistva, ali i nedostatak ikakve strategije kada je u pitanju odnos ovdasnjih drzavnih struktura prema pitanju Kosova i problemima manjinskog stanovnistva sto se ovde svodi na resavanje kvadrature kruga. Kao i prilikom prethodnih, parlamentarnih izbora na Kosovu, nista se nije znalo do poslednjeg casa, a onda mnogima, izgleda, mnogo toga nije bilo jasno. Ponovljena je igra nadmudrivanja i ucenjivanja, sa predstavnicima medjunarodne zajednice, a Beograd se sreo i sa otporom lokalnih lidera u severnom delu Kosovske Mitrovice, koje je donedavno zdusno protezirao. Decentralizacija na Kosovu, kao glavni kamen spoticanja, tako je sasvim pala u zaborav.

"Neprijatne" stvari

Karla del Ponte, koja je 21. oktobra, na svojoj balkanskoj turneji, ponovo svratila do Beograda i videla se samo sa ministrom Svilanovicem, nije dala prelaznu ocenu "nasim naporima" da saradjujemo sa Hagom. Cak stavise, predsednik Tribunala Klod Zorda nece imati milosti za nas u svom redovnom godisnjem izvestaju pred SB UN. Tako je receno.
Tuzilac Vojnog suda u Beogradu je bas pred drugi krug predsednickih izbora podigao optuznicu protiv bivseg potpredsednika srpske vlade Momcila Perisica, za krivicno delo spijunaze. U javnosti se spekulisalo hoce li Perisica staviti i iza brave i kakvi su, u stvari, dokazi protiv njega? Kakva je u svemu tome uloga Vojne bezbednosti koja ga je pratila (spijunirala?) i ko je sve i kako "u igri"? Tako je i nezavisnost vojnog sudstva stavljena na probu?
Da je kod nas i dalje sve stvar mnenja a ne razumevanja, pokazala je i lavina tumacenja ostavke savetnika ministra unutrasnjih poslova u Vladi Srbije Boze Prelevica, koji je onda morao da se javno izjasnjava da ne zeli da bude objektom nekih novih afera.

Félix Valloton, La Paresse, 1986.

Sve ovo je, medjutim, ubrzo palo u zaborav pred necim sto preti da sve domace (a i svetske, posmatrane iz naseg ugla) dogadjaje baci u senku. Naime, vec su se culi demanti sa najvisih mesta da mi ne saljemo nase strucnjake da obucavaju vojsku Sadama Huseina. Sada, dvadesetak dana kasnije, gotovo je sasvim jasno da tamo ima nasih ljudi, penzionisanih visokih oficira i vojnih strucnjaka, jedino je ostalo to da ih nije poslala drzava. Pre nego sto je otkriveno da su na irackim ratnim brodovima boravili strucnjaci Mornaricko-tehnickog remontnog zavoda "Sava Kovacevic" iz Tivta, pojavila se afera "Jugoimport", tj. otkriveno je (blagodareci americkoj istrazi), da ovo preduzece posreduje u izvozu naoruzanja u Irak, zajedno sa banjaluckim "Orlom". Iako je odlukom Savezne vlade smenjen pomocnik jugoslovenskog ministra odbrane general Ivan Djokic, a odlukom Upravnog odbora i generalni direktor "Jugoimporta" Jovan Cekovic, nista od svega sto se pojavilo u javnosti nije razjasnjeno.

Nastasja Radovic

Pojmovnik: Postovanje obaveza – osnov medjunarodnog prava «

» Dogadjanja: Afera