Pojmovnik

Postovanje obaveza - osnov medjunarodnog prava

U danasnjoj prelaznoj fazi razvoja medjunarodnih odnosa praksa nepostovanja obaveza od strane velikih sila ali i ostalih drzava sve vise dovodi u pitanje postojeci medjunarodnopravni poredak. Vrednost medjunarodnog prava kao faktora regulisanja odnosa izmedju drzava i uopste zivota organizovane medjunarodne zajednice prakticno se relativizuje svakodnevno sve vise u ocima javnosti. Medjutim, od pocetka njegovog postojanja sprovodjenje obaveza zasniva se na jasnim i nedvosmislenim nacelima koja su od fundamentalnog znacaja za razumevanje njegove prirode. To su opsta nacela prava koja Statut haskog Medjunarodnog suda pravde smatra jednim od osnovnih formalnih izvora svog odlucivanja. Radi se o principu "Dosledno postovanje preuzetih obaveza" ("Pacta sunt servanda" i principu "sprovodjenja obaveza u dobroj veri" ("Bona fides"). Oni su danas kodifikovani i smatraju se sastavnim delom korpusa imperativnih, kogentnih normi medjunarodnog prava.
Pogledaju li se cl. 2 Povelje UN i Deklaracija nacela medjunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drzava koja se i na ovom clanu zasniva, kao i Becka konvencija o pravu ugovora, u svetlosti danasnje prakse drzava i medjunarodnih organizacija, insistiranje na postovanju ovih nacela u svetskoj politici, i spoljnoj politici drzava, predstavlja jedan od glavnih zahteva koji treba isticati. Ti principi predstavljaju, kao sto se vidi iz navedenih akata, jedinstvenu celinu kojom je njihovo sprovodjenje medjusobno uslovljeno. To najbolje pokazuje Deklaracija. S jedne strane, u njoj se podvlaci duznost svih drzava da u dobroj veri izvrsavaju sve obaveze koje imaju na osnovu principa i pravila opste priznatih medjunarodnim pravom. S druge strane, posebno se naglasava da se ova duznost odnosi na sprovodjenje medjunarodnih ugovora koji su zakljuceni u skladu sa vec pomenutim principima i pravilima opste priznatih medjunarodnim pravom i na taj nacin konkretizuje i precizira cl. 26 Becke konvencije koji pod naslovom "Pacta sunt servanda" utvrdjuje: "Svaki ugovor na snazi obavezuje njegove strane koje moraju da ga sprovode u dobroj veri". I, najzad, Deklaracija ukazuje na mogucnost sukoba izmedju razlicitih obaveza drzava, posebno onih iz Povelje i drugih ugovora njenih strana ugovornica. Pri tom utvrdjuje prevagu obaveza iz njenih odredbi, o cemu govori cl. 103. Tako je primat Povelje u medjunarodnom pravu potvrdjen, a istovremeno je utvrdjena i pravna osnova od koje treba polaziti pri oceni karaktera sprovodjenja medjunarodnopravnih obaveza u skladu sa principima Pacta sunt servanda i Bona fides. Sve to, razume se, ne predstavlja prepreku usavrsavanju medjunarodnog prava. Stvar je u tome da se putem postovanja postojeceg prava traze putevi i nalaze resenja koja omogucavaju njegovo prilagodjavanje novim potrebama.

Milan Sahovic

Zbivanja: Srpski izborni krugovi «

» Dogadjanja: U medjuvremenu