Rat/Mir

Da li je na Balkanu moguce pomirenje?

Dosta je granica! Dajte da budemo ista republika,
da budemo Ujedinjene drzave Evrope.

Viktor Igo

U istoriji jugoistocne Evrope (ili Balkana) gotovo nikad nije bilo trajnog mira. Odsustvo ratnih sukoba od Drugog svetskog rata do ranih devedesetih godina proslog veka bilo je vise primirje odrzavano hladnim ratom i ravnotezom moci velikih sila nego stvarni mir zasnovan na pomirenju, solidarnosti i saradnji. Ratovi vodjeni na tlu bivse Jugoslavije pokazali su da nacionalna i drzavna pitanja balkanskih naroda jos nisu resena i da nisu prebrodjeni uzroci konflikata, da je u medjuljudskim, medjunacionalnim i medjudrzavnim odnosima jos ukorenjeno zlo, te da smo jos uvek daleko od Evrope, tj. od solidarnosti i odgovornosti za druge, odnosno za zajednicki zivot, nezavisno od etnickih, verskih i kulturnih specificnosti. U jugoslovenskim ratovima pocinjeni su teski ratni zlocini: mnogo ljudi je pobijeno ili obogaljeno, ostavljeno bez doma i nade u buducnost, unizeno i povredjeno zlostavljanjem i bestijalnim nasiljem, gradovi poruseni, sela spaljena, privreda unistena. Da li je u takvoj situaciji, osim uspostavljenog primirja, u ratu u kom su svi gubitnici a u kojem nema pobednika, moguce pomirenje?
Francuska fondacija "Robert Suman" i nemacka fondacija "Konrad Adenauer", uverene da je pomirenje ne samo moguce nego i nuzno, okupile su 24. i 25. oktobra u beogradskom Centru "Sava" impozantan broj kompetentnih ljudi da na medjunarodnoj konferenciji "Balkan u susret pomirenju" ponude odgovore na postavljeno pitanje, a kao model za ugled i konkretna resenja ponudile su nemacko-francusko prijateljstvo, odnegovano posle visevekovnih sukoba i ugradjeno u temelje evropske zajednice naroda i drzava - u Evropsku uniju.
U dvodnevnoj raspravi, veoma zivoj i zanimljivoj, sa mnostvom iznetih ocena, misljenja i predloga, ucestvovali su ambasadori Francuske i Nemacke u SRJ, predstavnici fondacija - organizatora skupa, diplomate, naucnici i kulturni poslenici iz Evrope, posebno iz nama susednih zemalja - bivsih jugoslovenskih republika, kao i veliki broj intelektualaca, politicara, aktivista nevladinih organizacija i novinara iz Srbije i Crne Gore.
Uz stanovite razlike, jasno istaknute u razgovoru, ucesnici konferencije uglavnom su se slozili da je nemacko-francusko prijateljstvo i visok nivo pomirenja, saradnje i solidarnosti izmedju ove dve nacije i dve drzave dobar primer za buduce integracije ljudi i naroda na Balkanu, i njihovo pridruzivanje Evropskoj uniji, ali da se kao model tesko moze primeniti na balkansku situaciju zbog prevelikih civilizacijskih, kulturnih, istorijskih, etnickih i religijskih razlika koje balkanske narode i drzave, nazalost, i dalje dele od Evrope. Pomirenje medju zaracenim balkanskim narodima moguce je i istorijski nuzno, ali nije nimalo lako, niti je na vidiku u skoroj buducnosti zbog niza otezavajucih faktora: siromasan region sa zaostalom privredom, nizak civilizacijski i kulturni nivo stanovnistva, znatna brojnost naroda i nacionalnih manjina i njihova geografska izmesanost, brojne veroispovesti i jezicka sarolikost, sveze rane i odsustvo istorijske distance od ratnih sukoba i zlocina, neresen status izbeglica i njihovih imovinsko-pravnih zahteva, nezapoceto ili nezavrseno procesuiranje ratnih zlocina, neprihvacena pojedinacna krivica i zajednicka odgovornost za pocinjena zlodela, nesprovedene reforme politickog i drustvenog sistema, neuspostavljene demokratske institucije i izostanak transformacije onih institucija koje su se okrvavile u ratu itd.
Ali, uprkos svemu tome, stvari su krenule sa mrtve tacke, bez izgleda povratka na staro. Balkanske zemlje su, hteli to neki ili ne, ipak na putu evropske integracije.

Vera i Ljubisa Vujosevic

Rat/Mir: Ruralno-urbani antagonizam u dezintegracionim procesima«

» Rat/Mir: Smokvin list