'umor u glavi

Glava u skembetu

Kafanica u centru, slovima ispisanim kredom, reklamira cuveni "srpski specijalitet" - GLAVA U SKEMBETU. Kakav spoj! Bunjuel bi zaskicao od zadovoljstva. Nije cudo da se nadrealizam uspesno primio u Srbiji.
GLAVA U SKEMBETU nije samo ime jednog jela (koje ne bih okusio ni da lipsavam od gladi), to je najprecizniji opis srpskog intelektualca. Kod srpskog intelektualca glava i skembe su srasli u ono sto se nekad zvalo dijalektickim jedinstvom suprotnosti. Srpski intelektualac misli skembetom, a probavu obavlja glavom. (Glavu u skembetu ne bih probao jer bi mi se cinilo da probam srpskog intelektualca - tfuj, tfuj!)
Misljenje iz skembeta je osobeni srpski nacin promisljanja sveta. A govor srpskih intelektualaca je poseban govor glave iz skembeta iliti vrsta duhovnog trbuhozborstva.
I kad posle neke "tribine" ili "okruglog stola" uvodnicara i pratece besednike organizator povede negde na (obaveznu) veceru predlazem da ih vodi - na glavu u skembetu.

Tarabasi

Na tarabama po Beogradu, koje zaklanjaju ruglo zapocetih a nedovrsenih radova, multiplicirani, kao u kineskoj sobi ogledala, likovi kandidata za predsednika Srbije. Napadni i samodopadni. Tarabasi.
Kakva serija hororicnih spodoba! Da se covek prestravi da ih sretne na javi, u pô bela dana.
Kik-boksas (to su oni sto se ritaju, nogetaju) i pevac sladunjavih pesmica.
Haski osumnjicenik (konacno), vojvoda od zardjale kasike.
General koji se samom sebi odaziva na ime "pobednik". (Ne zna se koga je i na kom bojnom polju pobedio.)
Pa vodja sajkacasa, "znalac puta". Kandidovao se dosad vise puta.
Sve znalac do znalca.
Tu je i glavni tarabas ciji je dolazak na vlast predvideo cuveni srpski prorok Tarabic. (Tarabe su autenticni srpski medij. I usud.) Njegovo glavno izborno obecanje je donosenje novog ustava sto ce, veli, stvoriti "ambijent za bolji zivot". Ambijentalistima je mesto u modnim casopisima a ne na celu drzave. Ako taj pobedi imacemo godine bede i sholasticke gnjavaze. I tupog nacionalizma, benignijeg od nacionalizma ostrih kama, ali besplodnog i sposobnog samo za to da od Srbije stvori budzaklijsku drzavu.
Srbima je potrebno samo malo koncentracije pred glasackim listicem. Izgleda da ce im, kao i toliko puta ranije, upravo to nedostajati.

Politika iz skembeta

"Politika je kurva." Ovaj cinicni slogan prihvatili su kao svoj Dragoljub Micunovic, Nebojsa Covic, Mile Isakov i... spisak, izgleda, nije zavrsen. Ziveli pretrcavci - njihovo je carstvo zemaljsko.
Sta ce jedan demokratski centrista, jedan demokratski alternativista i jedan vojvodjanski reformista u savezu sa jednim budjavim nacosem kakav je Vojislav Kostunica. (U mladocetnickoj, navijackoj obradi pesme "svud su straze djenerala Draze" klikuje se "prethodnica, prethodnica Voja Kostunica"). Ali, u Srbiji su imena partija samo imena od milja, a ne sazetak programskih principa. Ako je politika sitan kurvarluk imena su nevazna. Ako se politika vodi sa pozicije glave u skembetu sve su kombinacije i koalicije moguce.

Zasto vo?

Mislio sam da poznajem jezik ovog naroda.
Odnedavno, poceo sam da sumnjam u to.
Na Bulevaru me jedan bidza, koji je izasao iz skupog dzipa, pita s visine: "A zasto vo?"
Velim mu da ga ne razumem, a onda mi on pokazuje prstom i ponavlja pitanje.
Konacno shvatam. "Zasto vo" znaci "cemu ova stvar sluzi", "koja je funkcija ove stvarcice" itsl. U novosrpskom jeziku to je svedeno na "Zasto 'vo?"
I takvi ce sutra odlucivati ko ce voditi ovu zemlju i ucestvovati u vodjenju zemlje. Takvi bi mogli udesiti da za glavnog u drzavi bude izabran neki vo. A zasto vo? A sto da ne?

Miodrag Stanisavljevic

 

Hronika: Pretplata i prodaja «