Zbivanja

Strah od "drzave bozje"

Cini se da postoji strah koji je dovoljno poznato orudje vlasti i vladanja u prilikama u kojima smo jos uvek

Mirko Djordjevic

Odavno se ukazuje na neke znake klerikalizacije javnog zivota, a odnedavno - na zaista dramatican nacin - govori se da Srbija navodno samo sto nije postala "pravoslavna dzamahirija". Ne moze se reci da tih znakova nema, ali se oni ili preuvelicavaju ili se prosto ne opazaju i na neku razlozniju analizu cemo, sva je prilika, jos pricekati.
Bilo kako bilo, strah od "drzave bozje" je prisutan i javnost je s pravom uznemirena.

Grob je program njihov

Nedavno, na otvaranju izlozbe Krv i med u Novom Sadu ne bas male grupe mladih ljudi - uz ucesce bivsih ratnika iz tek minulog ciklusa ratova - razvile su zastave sa zlokobnim simbolima. Nepunih pola sata nakon otvaranja izlozbe, na prazninama izmedju panoa "postavljena" je jos jedna izlozba - mracni simboli su govorili jasno koga i kako treba ubiti. Sve je bilo morbidno. Grupa "mileticevaca" koji su delili svoj list Nasa rec i pristalice Obraza otacastva bile su bukvalno agresivne - pod istim zastavama marsiraju i "nikolajevci" sa svojim sloganima koji ne skrivaju nista od onog sto podrazumevaju pod izrazom "drzava bozja". U mracnoj senci smrti nije bilo mesta nikakvom dijalogu. Davno je njihov "sveti vladika" Nikolaj - u knjizi Iznad greha i smrti - ispisao reci jednog takvog programa - "Nas program drzavni i verski i socijalni ispisan je krvlju i kostima mucenika i velikomucenika, na cije grobove mi stajemo, kud god se maknemo po ovoj zemlji. Svaki grob je ceo program". Kako god razumeli ove reci one su dovoljne za program zla, mrznje i nasilja, a znaci takvi su sve cesci i brojniji.
I - sto je najcudnije - ovi se mladi ljudi pozivaju na Crkvu koja se ne oglasava na nacin koji bi umirio javnost. Nedavno se Crkva oglasila tonom - zahtevajuci smenu ministra G. Knezevica - koji kao da dolazi iz neke zaboravljene proslosti, i s akcentima koji zaista uznemiravaju - Politika, 1. 09. 2002. - i opominju na ono najgore - "Doslo je do sklapanja braka izmedju postkomunistickog ateizma i zapadnog kapitalistickog hedonizma". Ni reci oci ne kazu o onom i kanonski gradjanski-pravno nevaljalom braku izmedju jednog dela jerarhije SPC i Milosevicevog rezima koji jos nije razveden i oglasen nevaljanim.
Malo se ko seca famoznog zbornika Jagnje bozije u kojem su vladike izlagale svoje ratne ciljeve sa svim vojno-taktickim i strateskim detaljima. Same su vladike zaboravile himnu Isajije, likuj koju su pevale na svadbi pokojnog "komandanta" Z. R. Arkana. Oni koji se pribojavaju "drzave bozje" pamte i to i drugo.
A bucni "mileticevci" dele svoju Nasu rec - junski broj za 2002. - i pozivaju da Srbija treba da bude sa istinski slobodnim svetom "u prvom redu sa istinski suverenim drzavama poput Iraka, Irana i Libije". I jednako se pozivaju na Crkvu jer "ako je drzava zatajila, Crkva nije", kako se naglasava. Ti "srbski" fundamentalisti - prepoznaju se po svom "korijenskom" pravopisu - seju strah od "drzave bozje". I nikom jasno nije zbog cega su zajedno s nekim strukturama VJ osim ako ne zbog onoga sto im je obecano da ce u VJ imati "cin i biti potcinjeni vojnim staresinama, a u verskom pogledu lokalnom episkopu". Ta veza na nivou struktura moci odavno nije tajna, a u Crkvi se niko i ne trudi da objasni kako "drzava bozja" nema nikakve veze sa modernim ucenjem hriscanske Crkve. Cini se da je vazno da postoji strah koji je dovoljno poznato orudje vlasti i vladanja u prilikama u kojima smo jos uvek.
Da li su te grupe male i marginalne, to jos nije jasno pokazano u javnosti, ali da i takve grupe mogu dobiti znacajno, pa i vazno mesto u zbivanjima, jedna je pouka novije balkanske istorije koju su mnogi zaboravili ili je tumace kako im kada zatreba.
Zbunjena je i hriscanska javnost - ako toga ima kod nas. Marsiraju druzine diljem Srbije i bukvalno svojim saopstenjima zastrasuju javnost i bukvalno prete svima koji drugacije misle da ce biti kaznjeni. U novosadskim porukama ne nedostaju imena i prezimena onih koji ne pristaju na njihov program i na njihovu viziju "drzave bozje".

Predsednik Kostunica u jekteniji

Opaki znaci, umesto da se smanjuju, sve se vise zgusnjavaju i nakon oktobarskih promena. Ne grese mnogo oni koji ukazuju na novi talas nacionalizma sa elementima kleronacionalizma. Uostalom, sam je predsednik V. Kostunica zapoceo sa promenama, kako ih on shvata, u tipicnom gazimestanskom stilu onim politickim mitingom pod svodovima drevne lavre u Hilandaru gde se hriscansko amin izgubilo u buci politickog aminovanja. I od tada imamo niz crkveno-politickih skupova koje ni hriscanska javnost ne razume. Mnoze se opaki znaci o kojima i Crkva cuti - ili ih neke vladike i podsticu. Jos nije zaboravljen takav zbor u Trebinju uz prisustvo nacionalne elite kada je predsednik SRJ pozdravljen biranim recima - koje on i zasluzuje kao prvi cinovnik Republike - ali i kao "hristoljubivi predsednik Vojislav". Zbunjeni su bili i laici i vernici jer u nasim jektenijama izgovaramo najintimnije "prosbe", ali se ime vladara moze pominjati samo po strogo bogosluzbenom molitvenom obrascu. Nikada se u nasoj Crkvi nije tako cinilo i malo kome je jasno kome je potrebno ovo poigravanje s Crkvom. Zna legendarni legalista sta je zakon, a znaju valjda i vladike sta je kanon, pa ipak - politicka igra traje i strah se uvecava.
Zanimljivo je - i to je dobar znak - da se strah od tako shvacene drzave osetio i u Crkvi.
O tome je progovorio episkop hvostanski i vikar njegove svetosti patrijarha g. Pavla g. Atanasije i upravo povodom onog cudnog zahteva da se ministar G. Knezevic smeni - Blic, 8. 09. 2002. - i to na zahtev Crkve koja je odvojena od drzave. Preosveceni je jasno kazao da se tu radi o "pravoslavnim fanaticima" koji seju strah i progovaraju jezikom mrznje sirom Srbije. To da ima fundamentalista i "fanatika" retko se cuje u nasoj Crkvi. "Postoje" - nastavio je g. Atanasije - "u pravom smislu reci manje paracrkvene formacije, ovde u Beogradu narocito, neposlusne patrijarhu". Rec je, zapravo, o dobro instrumentalizovanim grupama za pritisak od strane vojnih i policijskih krugova koje seju strah i mrznju. I tu su upravo nuzne neke napomene - Republika je prva upotrebila ovaj vojnicki termin "paracrkvene formacije" ali je bila grubo napadnuta u glasilu studenata bogoslovskog fakulteta Logos koji je uredjivao g. Atanasije. Znalo se, i to dobro, da nije rec tek o grupicama, vec o sprezi JNA i paravojnih formacija s delom jerarhije koja je krvavim tragovima obelezila balkanski prostor na kojem je protutnjalo nekoliko izgubljenih ratova.
Kada je nedavno staresina Crkve sv. Marka u Beogradu izbacio iz Crkve takve "bojovnike" probudila se neka nada da cemo naciniti i onaj toliko ocekivani korak promena u samoj Crkvi. Ali i u Crkvi nije malo onih koji i dalje "proizvode" strah i koji nepromisljeno barataju davno zaboravljenim pojmom "drzava bozja".
Vanredni Arhijerejski sabor koji se sastaje u Beogradu imace prilike da se suoci s ovim cinjenicama i da progovori o sejacima straha koji uznemiravaju javnost svojom vizijom Srbije kao "drzave bozje". Sabrani na "epiklezi" arhijereji bi morali znati da taj cin nije madjijska radnja niti mantra, vec prihvatanje poruka Duha svetoga koji je "kriticki duh Crkve" po ucenju savremenih pravoslavnih mislilaca. Vreme je da se razmisli o onoj formuli koju je ponovio nedavno u susretu s jednim predsednickim kandidatom sabacko-valjevski episkop g. Lavrentije po kojoj "sve politicke partije mogu pod crkvenu kapu ali Crkva ne moze pod kapu nijedne partije". Ovo drugo bi trebalo da bude pravilo, ali to nije, a ono prvo - ono s "kapom" - je izvor straha jer malo je politickih partija koje i same ne hitaju pod crkvenu kapu.

Svet i mi: Preskociti stepenicu «

» Zbivanja: Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore kao medjunarodnopravni subjekt