Pravosudje

Mrtve duse u Trgovinskom sudu

"Izadjite iz kancelarije", rece sudija mrkog pogleda, rukom pokazujuci ka vratima. Kraj njega mlada dama u dugoj providnoj suknji od tila i nevino nasmesenim cvetom suncokreta koji je skrivao rucni sat. Ovo nije scena iz nekog komada sa Bitefa. Dogadjaj se zbio u sudnici Trgovinskog suda u Beogradu, a sudija nije glumac nego stvarni sudija Trgovinskog suda Zeljko Munjiza, predsednik stecajnog veca za Fabriku odlivaka i modela FOM u Beogradu. Razljucen sto je uhvacen da je iz cetvorogodisnjeg dosjea FOM-a od novinara sakrio deo dosjea koji jasno ukazuje ko je sve odgovoran za nesrecu u kojoj je 7. avgusta zivot izgubio radnik Radisa Janjusevic, sudija Munjiza izbacuje potpisnika ovih redova cime pokazuje koliko mu je znacajan zivot jednog obicnog coveka. U pokusaju da prikrije aljkavost nadleznih i kockanje sa ljudskim zivotima, sudija Munjiza nesrecnog Janjusevica pretvara u bezimenu kolateralnu stetu koja jedva da zasluzuje da bude zabelezena u sudskim spisima.
U tekstu "Kako se preporucuju lideri na Balkanu" (Republika br. 292-293) objavljen je sled dogadjaja koji je nagovestavao ne samo da ce se nesreca dogoditi nego ukazuje i na odgovornost Trgovinskog suda, Ministarstva za privredu i privatizaciju i Ministarstva za rad koji su ignorisali opasnosti kojima su izlozeni livci u FOM-u. Rec je o ostavci tadasnjeg stecajnog upravnika Tomislava Todorovica koji sudiju Munjizu i Trgovinski sud upozorava da se moze dogoditi havarija, da elektropec koja omogucava bezbednu proizvodnju nije montirana, a da se insistira na novoj kampanji livenja u starim, opasnim pecima. "Kao razlog zasto nije realizovana elektropec vidim u neozbiljnosti, neodgovornosti i opstrukciji od strane pojedinaca u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvu za rad i zaposljavanje, rukovodstvu IMT-a, Zastava automobila, kao i dela rukovodstva - odgovornih organizatora u FOM-u.
Zbog nemogucnosti da uticem na realizaciju elektropeci i pored vise puta ponovljenih upozorenja o stanju kupolnih peci i mogucnosti teskih havarija sa katastrofalnim posledicama (teskih povreda, smrtnih slucajeva i ogromne materijalne stete) to ne zelim da prihvatim odgovornost za eventualne posledice.
Razlog zasto sam 25. 02. 2002. godine kod Vas u sudnici sa Draganom Jovanovicem i Ilijom Bogdanovicem prihvatio duznost stecajnog upravnika, a 1. 03. 2002. odbio da primim resenje o postavljenju lezi u cinjenici da je istog dana (1. 03. 2002) u Ministarstvu za privredu i privatizaciju usmeno nalozeno i od strane Dragana Jovanovica takodje usmeno prihvaceno da se ponovo radi sa kupolnim pecima. Iz napred iznetog zelim da prekinem sve odnose sa FOM-om i vratim se u Beomedicinu. Za detaljnija objasnjenja stojim Vam na raspolaganju."

Zivot vredi manje od 100 maraka

Za radio-emisiju "Doba razuma" pokusavam da doprem do institucija. Posto se vise od 20 dana od nesrece nije oglasio nijedan nadlezni organ, obracam se Ministarstvu za rad i Trgovinskom sudu. Ministar za rad Dragan Milovanovic, i sam nekada radnik IMT-a, nedostupan je. "Na putu je", kaze njegova sekretarica. Pomocnik ministra Goran Stojanovic izjavio je da su inspektori rada obisli mesto nesrece, ali da Ministarstvo za rad po propisima moze da preduzima mere zastite tek kada FOM pocne da radi, inace ne. Radnik i aktivista sindikata Nezavisnost Stanko Milosavljevic ispricao je da je ograda oko neobezbedjenog bazena sa usijanom sljakom i vrelom vodom, u koji je pao Janjusevic, ubrzo postavljena, "a sve je to kostalo manje od 100 maraka, koliko je bilo potrebno da se sacuva jedan zivot". I Milosavljevic i drugi sagovornik u emisiji Nebojsa Savic, potpredsednik UGS Nezavisnost, pretpostavljaju da postoji interes uvoznika koksa ("uvozi se nekvalitetan koks iz Madjarske po visoj ceni umesto kvalitetnog i jeftinijeg iz Poljske" - Milosavljevic) te da se zbog toga odugovlaci sa montazom elektropeci. Milosavljevic je takodje izjavio da se nabavke za FOM obavljaju preko IMT-a ("u kojem je nekada radio sadasnji ministar za rad Dragan Milovanovic, a sada je predsednik Upravnog odbora"), iako FOM ima sopstvenu nabavnu sluzbu.

Istrgnuti dosje

Nije bilo lako doci do sagovornika u Trgovinskom sudu. Najpre je sudija Munjiza "morao hitno da ode kuci jer mu se povredilo dete, a predsednik suda (Goran Kljajevic) nije dovoljno upoznat sa predmetom", porucila je sekretarica. Susret sa sudijom Munjizom ipak je dogovoren za kraj avgusta, kada je trebalo da mi odgovori na cetiri pitanja, kako sam mu najavila. Medjutim, sudija odbija da razgovara i umesto intervjua nudi mi da pregledam cetvorogodisnji stecajni dosje. Sudijina saradnica u providnoj suknji donela je impozantno brdo uvezanih spisa, gomilu hartije koja je delovala obeshrabrujuce. No, uvid u dosje ipak se pokazao korisnim jer je lepo pokazao nemarnost i ravnodusnost sudije, kao i metod kako se iscrpljuje kolektiv i degradira proizvodnja. Stecaj u FOM-u pokrenut je 28. aprila 1997. godine zbog neprekidne nelikvidnosti od 60 dana i dugova od 341 763 886,89 dinara. Posle cetiri godine stecaj nije okoncan, a u medjuvremenu su stambeni kvadrati, dodeljeni FOM-u iz Fonda solidarnosti, otisli finansijskoj policiji, fabriku je napustio 861 radnik, kako se konstatuje 15. novembra 2001. godine, 32 poverioca traze naplatu dugova, plate radnika iznose jedva 100 maraka, dok je plata stecajnog upravnika sedam puta veca.
Pocetkom 2002. godine Upravni odbor Fonda za razvoj Srbije odlucio je da finansira kupovinu elektropeci za FOM, a nosilac kredita je IMT. Ta pec obezbedjuje siri asortiman proizvodnje, upola jeftiniju proizvodnju, dok bi se broj zaposlenih sveo na 890. Uprkos lepim perspektivama, stecajni upravnik u to vreme Dragan Jovanovic trazi da bude razresen i sudija Zeljko Munjiza 28. februara 2002. godine za stecajnog upravnika odredjuje Tomislava Todorovica. Tada stizemo do moralne prekretnice u koju se zapleo sudija Munjiza, ali ne samo on. Naime, u dosjeu nedostaje upravo deo u kojem Todorovic upozorava da podnosi ostavku zbog moguce nesrece i opstrukcije u postavljanju elektropeci, kao i pritiska Ministarstva za privredu i privatizaciju da se nastavi livenje u opasnim pecima. Na moje pitanje gde je taj dosje, jer je on najvaznija karika u lancu odgovornosti za nesrecu u FOM-u, sudija Munjiza je mrmljao nesto potpuno nerazumljivo. No, kako sam bila uporna i pokazivala da je dosje odlepljen, a da traka koja ga je drzala visi, polurazgolicena saradnica konacno je nasla izgovor za pamcenje. Rekla je "traka visi zato sto sam odlepljivala dosje BIM Slavije, koji je greskom upao na to mesto".

Interesantno je da sudija Munjiza i posle dramaticnog upozorenja Tomislava Todorovica ignorise opasnost i odmah za novog stecajnog upravnika imenuje Ljubana Spasojevica, cija plata (retroaktivno) iznosi 25 000 dinara. Nepuna cetiri meseca kasnije, 26. jula, Spasojevic trazi da bude razresen iz porodicnih i zdravstvenih razloga i podnosi lekarske dokaze. Sedmog avgusta dogadja se nesreca u kojoj zivot gubi radnik Radisa Janjusevic. Trinaestog avgusta sudija Munjiza nalaze stecajnom upravniku da mu za tri dana dostavi "iscrpan izvestaj o organizaciji rada i radnog procesa, te o merama za bezbednost procesa rada". Munjiza podseca stecajnog upravnika da je duzan da izvesti o pogibiji i predlozi komisiju koja ce utvrditi da li FOM moze da ostvari bezbednu proizvodnju. Drugi zanimljiv podatak koji pokazuje kako je povrsno radio stecajni sudija sada treba da dokaze njegovu (zakasnelu) savest. Naime, sudija Munjiza pise da je stecajni upravnik duzan da jedanput u tri meseca, ili na zahtev stecajnog sudije, ili na zahtev stecajnog veca, dostavlja izvestaj o bezbednosti radnog procesa, kako propisuje clan 62 Zakona o stecaju. No, kako to do tada nije radjeno, sudija Munjiza zahteva da izvestaj dobije u najkracem roku. To je i prvi put da u toku cetiri godine stecaja pominje bezbednost radnog procesa. Stecajni upravnik Ljuban Spasojevic 21. avgusta izvestava sud da "zadnjih 20 godina nije postojala ograda" (oko bazena sa sljakom), "da je pokojnik tuda rutinski prolazio leti i zimi" i "naredio sam da se odmah postavi ograda oko bazena, sto je ucinjeno". I kao vrhunac cinizma i zakasnele revnosti Spasojevic pise Munjizi da "nema potrebe za formiranjem komisije o utvrdjivanju bezbednosti procesa rada jer je proizvodnja prekinuta 24. avgusta, te predstoji remont i instaliranje elektropeci".
Posto me je sudija Munjiza, onako iznerviran zato sto je uhvacen u prikrivanju dokaza, izbacio iz kancelarije, insistirala sam na razgovoru sa predsednikom Trgovinskog suda Goranom Kljajevicem. Ukratko sam mu ispricala sta se dogodilo i zakazali smo duzi razgovor za radio-emisiju, 2. septembra. Umesto da odgovori na moja pitanja, Kljajevic mi je poturio spisak sa imenima svih sudija koji su imali udela u cetvorogodisnjem stecaju FOM-a. Rekla sam da mene samo interesuje kako on kao predsednik vidi odgovornost Trgovinskog suda i sudije Zeljka Munjize koji je svojom nebrizljivoscu uvecao agoniju FOM-a koja se zavrsila pogibijom radnika. Takodje sam insistirala na cinjenici da je Munjiza sakrio izuzetno vazan deo dosjea. Kljajevic je tada rekao "mozda je sada dosje pronadjen" i "idite kod Munjize". Odbila sam da me setaju nesavesne sudije koje kukavicki zaobilaze smrt jednog coveka. Obratila sam se predsedniku Viseg trgovinskog suda Mihajlu Rulicu, kao pretpostavljenom sudijama Kljajevicu i Munjizi. Nadam se da je cudjenje g. Rulica bilo iskreno i da ce preduzeti mere kako smrt jednog radnika ne bi potonula u moru birokratskih neodgovornosti i prikrivanja.

Olivija Rusovac

Pravosudje: Odbrana sudstva vrsenjem sudske vlasti «

» Sta citate: Kako zemlja trpi