Susedi

Izmedju sile i razuma: Makedonija

Zbogom nacionalizmu?

Mozda je slicnost sa nedavnim izborima u Francuskoj pomalo "nategnuta", ali i makedonski gradjani su, kao i francuski, u odsudnom trenutku pokazali potrebnu zrelost i okrenuli ledja anahronom i katastroficnom desnom nacionalizmu VMRO.
Pocetkom 1992. godine u Skoplju sam radio intervju sa tadasnjim predsednikom Makedonije Kirom Gligorovim. Bilo je to bas onih dana kada je "nasa" vojska napustala tu novostvorenu drzavu. Prilicno iznenadjen nehajnoscu Gligorova povodom ostanka Makedonije bez vojske, pitao sam ga: "Izvin'te, gospodine predsednice, sta ce Makedonija bez vojske"? On me je ocinski pogledao i blago se smeseci upitao: "A, sta ce, gospodine Miroslave, Makedoniji vojska?" Nastala je pauza koja je trajala neko vreme, da bi je on prekinuo: "Mi cemo voditi mudru politiku - spolja lepo sa komsijama, a u zemlji lepo sa manjinama". I, zaista, Makedonija je dugo bila obrazac dobro uredjenih odnosa. Istina, bila je to siromasna zemlja, sa brojnim problemima, ali su je u svim zemljama bivse Jugoslavije isticali kao primer drzave koja je mudro izbegla sve zamke u koje su svi drugi upali.
Onda su na vlast dospeli makedonski nacionalisti koji, kao i svi nacionalisti, ne umeju nista drugo nego da probleme svoje nacije resavaju nasiljem nad svim drugim nacijama, po pravilu malim i slabim. Koristeci zapaljeno Kosovo kao katalizator, izazvali su rat i uveli zemlju u svakojaki jad i bedu. Da bi se izvukli, pribegli su korupciji i prodaji drzavne imovine. Obrazac vec vidjen u svim zemljama bivse Jugoslavije, narocito u Srbiji. Na poslednjim izborima makedonski nacionalisti su svoje greske platili izbornim porazom.
Cetvrti visepartijski parlamentarni izbori u Makedoniji odrzani su 15. septembra. U sest izbornih jedinica glasalo se na 2973 biracka mesta. Primenjen je proporcionalni izborni sistem. Regularnost izbora je kontrolisalo 3799 domacih i 1015 stranih posmatraca. Izbore je pratilo 847 akreditovanih novinara. Za 120 mesta u parlamentu borilo se preko 3000 kandidata iz 53 partije. Od 1 664 296 upisanih biraca glasalo je 1 222 711, odnosno 73,4 odsto gradjana. Koalicija Za Makedoniju zajedno (Branko Crvenkovski) osvojila je 40,4 odsto, VMRO-DPMNE (Ljubco Georgijevski) u koaliciji s liberalima (Stojan Andov) 24,3, Demokratska unija za integraciju (Alji /Ali/ Ahmeti) 11,8, Demokratska partija Albanaca (Arben Xhaferi /Dzaferi/) 5,2, Partija za demokratski prosperitet (Imer Imeri) 2,3 i Nacionalna demokratska partija (Kastriot Hagjiregja /Hadjiredja/) 2,1 odsto glasova. Portparol Izborne komisije Zoran Tanevski rekao je da nije bilo prigovora niti zalbi na rezultate izbora.

Pobednici

Okosnicu koalicije Zajedno za Makedoniju cine Socijaldemokratska stranka Makedonije Branka Crvenkovskog i Liberalno demokratska stranka Riste Peneva. Obojica su iskusni politicari. Oko te dve partije je okupljen veliki broj malih partija, narocito onih sa nacionalnim predznakom. Verujuci u obecani ravnopravni tretman, a zeleci da se i njihov glas cuje i u Sobranju, opozicionoj koaliciji su pristupile partije Bosnjaka, Srba, Roma, Vlaha, Turaka i Egipcana.
"Ako u Makedoniji zivi 350 000 nasih sunarodnika, onda od 120 mesta u Parlamentu, 18 treba da pripadne Srbima, Bosnjacima, Turcima, Romima, Vlasima i Egipcanima", istakli su u zajednickoj izjavi predstavnici sedam malih etnickih partija. Oni su posle svojevremenog raspada sopstvene koalicije Za otadzbinu 15. septembra dali svoje glasove Crvenkovskom. Sta ce za uzvrat dobiti, videcemo.
Izbori su potvrdili predizborna ispitivanja javnog mnenja koja su prednost davala opoziciji. Postizborne procene ukazuju da to ipak nije zbog toga sto su gradjani poverovali da bi Branko Crvenkovski nakon cetvorogodisnjeg "oporavka" u opoziciji sada mogao da ponudi nesto spektakularno, vec vise zbog toga sto je vladajuci dvojac sa svojim lojalnim Albancima prevrsio svaku meru. Takodje, potez sa privlacenjem malih, etnickih stranaka, odbacenih od nacionalistickog VMRO, pokazao se kao mudar. Ne samo da su pobednici dobili par stotina hiljada glasova vise (od oko pola miliona koliko su ukupno dobili) vec su pred svetom stvorili imidz povoljan za svaku vrstu pomoci.
Crvenkovski je u predizbornoj kampanji vodio zestoku verbalnu borbu sa Georgijevskim. U toj borbi se nisu uvek birale reci: "Da bi Makedonija postala normalna i demokratska drzava, prvo moramo pobediti ovo zlo a za to su potrebne sve snage, potrebno je ujedinjenje u jedan front, u jednu pesnicu. Da bismo bili narod s obrazom, moramo poraziti one koji obraza nemaju", cesto je govorio Crvenkovski.
Za pobednike su, pored pripadnika manjinskih zajednica, glasali oni Makedonci kojima je dosta autisticne ultradesnicarske nacionalisticke vlasti rastrzane korupcionaskim i svakim drugim skandalima i aferama.

Porazeni

"Treba nam sezdeset jedan poslanik da bismo dobili sansu da Socijaldemokratskom savezu, porazenom do nogu, ponudimo da prvi udje u koaliciju i da time otklonimo realnu opasnost po Makedoniju. To prizeljkujemo ne zato sto zalimo sto ce oni da budu u opoziciji vec zato sto ne zelimo da nam ponovo salju specijalne izaslanike koji ce nam sastavljati vladu, zato jer ne zelimo da gledamo novu tragediju kako se mi svadjamo dok Kosovo postaje nezavisno, zato sto ne zelimo da gledamo svakojake belosvetske misije koje od makedonskog naroda zele da naprave maloumnike."
Tim recima se lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgijevski par dana pred izbore obratio svojim biracima. Mogli bismo ovde da stanemo, jer su nam identicne izjave domacih nacionalista preko glave i sasvim je jasno sta nose, ali ipak jos nekoliko odredjenja porazene koalicije.
Pored teskog nacionalizma i izazivanja rata sa makedonskim Albancima, koji je ekonomski opustosio zemlju, koalicija bivseg premijera Georgijevskog je kao retko koja vlast optuzivana za sve ono za sta rdjavu vlast mozete optuziti. Tako je koleginica Branka Nanevska nekoliko dana pred izbore u tekstu "Predizborni lov u mutnom" napisala: "Suocena sa mogucnoscu da izgubi predstojece izbore aktuelna vlada Makedonije je na berzi ponudila sav drustveni kapital s kojim raspolaze, kako bi, tvrde dobro upuceni, materijalno sto bolje obezbedila sebe i svoje bliznje. Unazad mesec dana je za male pare, netransparentno, ali i nezakonito, prodato vise proizvodnih i drugih kompanija. Ono po cemu ce biti zapamcena vladajuca garnitura premijera i lidera VMRO-DPMNE Ljubca Georgijevskog, po oceni ekonomskih analiticara, je predizborna rasprodaja preostalih drzavnih udela u 355 firmi, sa predracunskom vrednoscu od bezmalo 445 miliona evra. I to mahom netransparentno, insajderski (sa unapred dogovorenim klijentom), cesto uz nepostovanje pravne procedure, sa ogromnim diskontima od 70%, pa cak i do 98 odsto od nominalne vrednosti. I jos za upola manje od toga, jer se mahom placa ne u kesu, vec u konvertibilnim sertifikatima, sveze izdatim za obestecenje stedisa piramidalnih stedionica, koji se na berzi otkupljuju sa prosecnom cenom od 47,7% vrednosti".
Za bivsu vlast su glasali oni Makedonci koji smatraju da je Makedonija drzava samo Makedonaca, a da svi drugi mogu da zive u Makedoniji ako to prihvate kao pravilo. Naravno da vecina njih smatra da je dobar Albanac samo mrtav Albanac. I, opet, naravno, velika vecina smatra da je "vrsljanje" medjunarodne zajednice stetno i nepotrebno jer "Makedonija moze i sama, bez njih i njihovih mrvica od pomoci, ne samo da opstane vec i da postane dobra i bogata drzava".

Albanci

Od desetak albanskih stranaka u Makedoniji mesta u parlamentu su osvojile cetiri. Demokratska unija za integraciju bivseg komandanta ONA Aljija Ahmetija osvojila je 16 mandata, dok su ostale tri osvojile 10 mandata. Sam Ahmeti se na izborima pojavio u manekenskom imidzu i elegantnom tamnom odelu drzeci za ruku svoju majku obucenu tradicionalno albanski. Pobeda njegove stranke nije neocekivana koliko je neocekivan slab rezultat "prvog Albanca" Makedonije Arbena Xhaferija (7 mandata). On je i najveci gubitnik minulih izbora. Pored optuzbi za kolaboraciju sa "najvecim neprijateljem makedonskih Albanaca" Ljubcom Georgijevskim, kao i optuzbi za korupciju i nepotizam, on i njegova Demokratska partija Albanaca su optuzeni da su uzurpirali medije na albanskom jeziku sto je biracima smanjilo mogucnost komunikacije.

Alji Ahmeti je jedini novi lik na politickoj sceni i analiticari mu predskazuju lepu politicku buducnost. Lako bi se mogao nametnuti kao moguci koalicioni partner Crvenkovskom, narocito ako to bude zahtevala medjunarodna zajednica bez cije podrske Crvenkovski ne moze mnogo. Ahmeti, cije se ime nalazi na Busovoj crnoj listi ekstremista, decidirano je izjavio da nece uci u parlament niti prihvatiti mesto ministra u vladi, ali je izjavom Rojtersu porucio Crvenkovskom: "Ako zelimo mir i stabilnost u Makedoniji, nova vlada treba da se napravi od partija koje su osvojile vecinu glasova u albanskoj i makedonskoj zajednici".
Ubrzo je stigao odgovor iz SDSM. U novoj vladi nema mesta za Ahmetija, ali postoji mogucnost da clanovima PDI budu ponudjeni neki ministarski portfelji.

Kako do nove vlade

Kako izgleda novi makedonski parlament to se manje-vise zna, ali kako ce izgledati Vlada? Nesporni mandatar Branko Crvenkovski i ima vremena i nema vremena, sve zavisi od tacke gledista. Novi saziv Sobranja treba da se konstituise do 5. oktobra, a Vlada deset dana kasnije. Sto se tice Ustava Makedonije stvar je jasna i Crvenkovski sa apsolutnom vecinom u Sobranju ne mora da uzme u Vladu nikoga ko nije "njegov". Medjutim, za proteklih 11 godina nezavisnosti i funkcionisanja makedonskog pluralizma u parlamentarni zivot je ugradjeno nepisano pravilo da u Vladi svoje mesto ima najjaca albanska partija. Kada je na pocetku prosle decenije formirao svoju prvu vladu, Branko Crvenkovski je nekoliko mandata ponudio prvoj i tada najjacoj albanskoj partiji, Partiji za demokratski prosperitet Imera Imerija. Dugogodisnji lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgijevski je svoju izbornu pobedu 1998. godine izvojevao upravo izjavom da "u njegovom timu nikad nece zaigrati Albanci". Medjutim, odmah posle pobede ponudio je koalicioni dogovor najjacem u albanskom bloku - Demokratskoj partiji Albanaca Arbena Xhaferija. Cinjenica da je na ovim izborima "najjaci Albanac" bivsi, a za mnoge Makedonce i sadasnji, ali pritajeni "bandit i terorist" Alji Ahmeti predstavlja veliku neprijatnost za mandatara. Naime, iako ga niko nije "vukao za jezik", Branko Crvenkovski je u predizbornoj kampanji koalicije Za Makedoniju zajedno prilicno grlato izjavljivao da nikada nece prihvatiti savez s onima koji su digli ruku na makedonski narod, cak "bi radije go golcat odrzao govor na glavnom gradskom trgu u Skoplju nego sto bi u vladu uzeo bivseg teroristu i bandita". A Ahmeti je, u ocima makedonskog naroda, ne samo takav nego i glavni "kolovodja" kriv za izbijanje rata u prolece prosle godine i kriv za smrt desetina makedonskih mladica. Uostalom, uprkos amnestiji proglasenoj za bivse pripadnike Oslobodilacke nacionalne armije, jos uvek nije ukinuta poternica koju je vlast raspisala za Ahmetijem i njegovim najblizim saradnicima.
Nacionalne i nacionalisticke stranke sudbinski odredjuju kvalitet zivota u zemljama bivse Jugoslavije. Imale su svoje mesto u pojedinim etapama razvoja od clanica Yu-federacije, do samostalnih drzava. Ponekad je njihova uloga bivala i korisna, ali vec odavno nije. Ratnim pobednicima i stvaraocima drzava ne treba prepustiti mir jer one snage koje narodu donesu drzavnu samostalnost ne mogu da donesu slobodu i demokratiju. Mudri narodi su to odavno shvatili i svakom odredili mesto. Makedonci su im se 15. septembra mozda pridruzili. Onim drugim narodima koji krivca za zlo u kojem zive vide jedino u lutki sa sesirom u bojama jedne zastave koju su upravo urlajuci zapalili, nema previse pomoci. Ti narodi ce biti ostavljeni zlu jer samo u zlu, cini se, mogu i umeju da zive.

Miroslav Filipovic

Mediji: Zaposleni prete uredniku «

» Susedi: Jedan pogled na jugoslovenske narode