Mediji

Istrazivanje u NUNS-u

Polozaj novinara u Srbiji 2002.

Nezavisno udruzenje novinara Srbije sprovelo je istrazivanje (jul 2002) o polozaju novinara u Srbiji. Na uzorku od 700 novinara, metodom "lice u lice" u 4 grupe medija (TV stanice, radio stanice, dnevne novine, periodicna stampa) i u tri regiona: Beograd, Vojvodina, centralna Srbija. Okvir ovoga istrazivanja su novinari koji rade u navedenim medijima a medijsku scenu Srbije sacinjava - 160 TV stanica, oko 600 radio stanica, 14 dnevnih novina i oko 160 glasila iz oblasti periodicne stampe. Istrazivanje je uradjeno u saradnji sa agencijom Stratedzik marketing i pocetak je projekta na osnovu kojeg ce NUNS formirati svoju strategiju daljeg delovanja.
Istrazivacke grupe pitanja pokrivale su odnos novinara prema Zadovoljstvu u poslu, Stavove o slobodi prenosenja informacija, Razlike u polozaju novinara u zavisnosti od pola, Stavove prema udruzenju novinara i novinarima sa najvecim ugledom, kao i podatke o radnom i zivotnom standardu novinara.
Na osam ponudjenih atributa o svom poslu najveci broj novinara ocenio je sopstveni posao kao kreativan, interesantan ali naporan i stresan. Najmanji broj ocenio je novinarski posao kao postovan u drustvu i adekvatno placen u odnosu na druge poslove. Vise od polovine anketiranih novinara bar ponekad strahuje od gubitka posla (59%). Trideset devet posto novinara u Srbiji promenilo bi svoj sadasnji posao, a 24% novinara promenilo bi profesiju. Vise od 50% novinara ne bi volelo da njihovo dete bude novinar.
Kada je u pitanju ocena stanja u novinarstvu i sloboda prenosenja informacija novinari smatraju da je opste stanje novinarstva u Srbiji sa tacke gledista polozaja profesije u drustvu lose, a stanje u novinarstvu sa tacke gledista kvaliteta novinarskog proizvoda ocenjeno je znatno bolje od polozaja same profesije, ali vise od trecine novinara ocenjuje kvalitet novinarskog proizvoda kao los. Na pitanje o slobodi prenosenja informacija tek svaki dvadeseti novinar smatra da novinari u Srbiji nemaju nikakvog ogranicenja u prenosenju informacija. Svaki treci novinar smatra da postoje prilicna, ili velika ogranicenja, medjutim, tek svaki jedanaesti novinar rekao je da licno u svom poslu oseca znatna ili velika ogranicenja u prenosenju informacija.

Najcesce navodjeni razlozi ogranicenja slobode u prenosenju informacija bili su: politicki pritisci na uredjivacku politiku, autocenzura - nedostatak hrabrosti i uredjivacka politika kuce. Sloboda prenosenja informacija po misljenju vecine novinara je manja u Srbiji nego u Evropskoj uniji i SAD, a podjednaka kao u zemljama bivse SFRJ.
Sto se tice razlika izmedju polova u uspehu u razlicitim oblastima novinarstva, najveci procenat novinara izrazio je uverenje da nema razlika izmedju polova u odnosu na uspeh u pojedinim oblastima novinarstva ali znatan procenat novinara uspeh u pojedinim oblastima ipak dovodi u vezu sa polom. Skoro polovina novinara smatra da su muskarci cesce od zena na odgovornim polozajima u novinarstvu zbog polne diskriminacije. Zene su u znatno vecem procentu izrazile misljenje da je u pitanju polna diskriminacija nego muskarci, a muskarci da je u pitanju veca sposobnost muskaraca.
U odnosu prema cehovskim udruzenjima, vecina novinara u Srbiji nije clan nijednog udruzenja. Sedamnaest posto je clan NUNS-a, 10% je clan UNS-a, a 1% je clan oba udruzenja. Novinari koji nisu clanovi nijednog udruzenja kao razlog najcesce su navodili da ne ocekuju bilo kakvu korist od uclanjenja, da su po prirodi individualci ili da se ne slazu sa nacinom rada udruzenja. Sto se tice ocene rada NUNS-a, najbolje ocene dali su mu novinari sa televizijskih stanica i novinari iz Vojvodine. Najbolje ocene za dosadasnji rad NUNS je dobio za promovisanje opsteg sistema vrednosti (borba protiv korupcije, kriminala...), zatim za zastitu nezavisnog novinarstva i za podrsku odredjenim politickim opcijama, a najlosije ocene za rad na socijalnim pitanjima i programima za novinare.

U pogledu radnog i zivotnog standarda novinara vecina nije imala nikakvu dodatnu profesionalnu edukaciju mimo svog redovnog skolovanja. Ako je i imala takvu edukaciju bili su to kursevi koje su organizovali ANEM, BBC, IREX, Novosadska novinarska skola, NUNS, Jugoslovenski institut za novinarstvo i OEBS.
Gotovo svim novinarima dostupan je kompjuter na poslu, ali tek 50% novinara ima kompjuter kod kuce. Svaki drugi novinar izjavio je da radi vise od 8 sati dnevno. Redovni mesecni prihod novinara (84%) krece se u rasponu od 2000 do 16 000 dinara. Trecina novinara nema placeno socijalno i zdravstveno osiguranje, a oko polovine novinara koristi najvise 15 dana godisnjeg odmora i to 41% provodi godisnji odmor kod kuce a tek nesto vise od trecine je islo na placeno letovanje.
Manje od polovine novinara zivi u sopstvenom stanju, isto toliko zivi u roditeljskom stanu, a 18% zivi u iznajmljenom stanu.
Tako, foto-robot prosecnog novinara u Srbiji izgleda ovako: relativno mlad, socijalno neosiguran, stanuje kod roditelja ili u iznajmljenom stanu, nije clan nijednog novinarskog udruzenja niti veruje u njihovu misiju, mala plata, radi preko osam sati, nema novac za godisnji odmor, nema licni kompjuter (o notebook racunaru i da ne govorimo), smatra da je njegov posao kreativan i relativno uzbudljiv, ima relativnu slobodu ali smatra da ima pritisaka, nije zadovoljan uredjivackom politikom svoje kuce, strepi da ne izgubi posao ali bi rado promenio profesiju a svom detetu nikada ne bi preporucio da se njome bavi.

Dragan Jovanov

Mediji: Teskobe pred zlocinom «

» Mediji: Zaposleni prete uredniku