|
'umor u glavi
Zakljucani kljuc
Naslov ovog teksta nije obican jezicki paradoks. U pitanju je stvarni
paradoks, paradoks koji se zaista dogodio. I u pitanju je jedan od najblistavijih
primera srpske gluposti.
Medju mnogim besmislenim i nepotrebnim stvarima koje mi prave krs u
kuci jedna mi je posebno draga. Zovem je zakljucani kljuc. A
evo o cemu je rec... pa rec je - o zakljucanom kljucu. O zakljucanom
kljucu i neotkljucanom katancu.
Prica je sledeca: neki cova je negde kupio katanac, sa kljucem, naravno.
I da mu se ne bi desilo da izgubi kljuc (jer katanac bez njega ne vredi)
on je smislio da natakne kljuc (kroz rupu na kljucu) na onaj deo katanca
koji se provlaci kroz lanac (ili rezu), stegnuo je katanac, katanac
je skljocnuo i - onda je shvatio sta je uradio. Pokusao je da otkljuca
katanac, ali to moze samo kljucem koji moze da skine samo ako otkljuca
katanac. Cova je lupao glavu, onda je bacio napravu u kontejner, odakle
je stigla na buvljak i ja sam Ciganki za nju dao pet dinara. I tako
posedujem divan primerak basne o zacaranom krugu. Da biste otkljucali
katanac valja da dohvatite kljuc, ali da bi dohvatili kljuc potrebno
je da otkljucate katanac, a da biste otkljucali katanac...
Ova basna najbolje odslikava situaciju u kojoj se nalazi srpska vlada.
Vlada bi rado resila probleme stanovnistva Srbije, ali joj na putu stoji
paradoks zakljucanog kljuca. Da biste resili probleme u kojima se zemlja
nalazi potrebno je da imate kljuc resenja. Ali kljuc resenja zakljucan
je u samom problemu. Ono sto treba da otkljucava zakljucano je u onom
sto treba da bude otkljucano. Da biste dohvatili kljuc resenja morate
najpre da "otkljucate" problem koji ga zarobljava. A da biste
"otkljucali" problem potreban vam je kljuc... I tako u beskraj.
Da bi se resila ova basna potrebna vam je cudotvorna basma (caralica)
ili cudotvorna raskovnik-travka. Dotle, problem zakljucanog kljuca i
neotkljucivog katanca ostaje neresiv.
Ustav i ustava
Vec mesecima traju srpsko-crnogorska natezanja oko donosenja tzv. ustavne
povelje. Ne zove se to pisanije ustava nego ustavna povelja. To mu,
daklem, dodje kao nekakav ustav u zenskom rodu. Nije, znaci, ustav nego
ustava.
Nisam bas neki strucnjak za jezicki sustav koji se zove ustav, ali znam
sta je ustava. To vam je najvazniji deo svake vodenice-potocare, mini-akumulacija
koja pokrece mlinsko kamenje. A da bi se dobila ustava potrebno je pregraditi
potok ili recicu.
Kostunicina i Solanina ustava je, bojim se, slicno nasilno zaustavljanje
jednog prirodnog toka. A prirodni tok je crnogorsko odvajanje, razdelba
(sto bi rekli Makedonci). Teska bese nasata razdelba, mogli bi na kraju
da zapevaju Djukanovic i Kostunica.
Neki crnogorski pisac ima recenicu "Kad uvati to vise ne pusca"
i ona najbolje odslikava nezaustavljivost toka crnogorske nezavisnosti.
Zaustavljati taj tok raznim ustavnim poveljama iliti ustavama
tesko da ima smisla. A nema ni vajde. Vodenicarske ustave su vrlo korisne
naprave, bez njih, secam se, u detinjstvu, ne bismo imali hlebnog brasna.
Od Kostunica-Solanine ustave bice samo stete.
Oprostaj
Ovo je prvi tekst koji nije procitao njihov dosadasnji prvi citalac,
gospodja Stanisavljevic. Ona, naime, nije vise medju zivima. Ona je
bila prvi citalac (otvoren i kritican kao prve jutarnje misli). I prva
meta onih koji su mrzeli moje tekstove i zeleli da ih nema. (Prva meta
zato sto sam ja ziveo na neprijavljenoj adresi.) Tek kasnije, doznao
sam - ponesto - o smrtnim presudama i smrtonosnim pretnjama, ucenama
i iznudama olosa koji je pokusavao da me ucutka. Ja sam se pretvarao
da ne znam u kakvim vremenima zivimo, iako sam javno bio proglasen za
najveceg srbomrsca. Izgleda da je gospodja Stanisavljevic na sebe primala
sve strele fatve koja mi je bila namenjena. Na kraju se smrtno razbolela.
Ili je bila razboljena? Samo jednom je rekla: "Gadjali su tebe,
a pogodili mene". Ja sam znao: oni su spremni na sve. I
zapisao sam: "Smrt u sluzbi despotije dela diskretno". I voli
da saucesnika trazi u nasoj neverici u to na sta je sve ona spremna.
Miodrag Stanisavljevic
Hronika: Pretplata
i prodaja «
|
