Dogadjanja

Tri mantre Milosevicevih pristalica

Kada se spomene rad Haskog tribunala, odnosno sudjenje Slobodanu Milosevicu, u ovom gradu i ovoj zemlji "gude" se tri mantre:
1. Tuzilastvo je nepripremljeno;
2. Milosevic je superioran;
3. Optuznica za Kosovo nije dokazana jer nema pravog insajdera.
Te mantre, koliko mogu da zakljucim, lansirali su srpski mediji ukljucujuci i one koji su nekada bili ljuti protivnici srpskog diktatora.
O njihovim motivima moze se nagadjati: bice da je rec o nepoznavanju materije, odnosno medjunarodnog krivicnog prava i sudske procedure u Tribunalu; mozda o otvorenom ili pritajenom navijanju za Milosevica; a mozda i o povladjivanju vladajucem stavu, bez licnog udubljivanja u sustinu stvari.
Te teze su pogresne, odnosno mantre su bez efekta - osim da uljuljkuju ovdasnje hard-milosevicevce u nadi da ce se njihov vodja vratiti. Evo zasto:

Mantra br. 1: Tuzilastvo je nepripremljeno

Ova tvrdnja zdusno se plasira od prvog dana sudjenja, jos od uvodne reci Dzefrija Najsa, glavnog tuzioca za slucaj Milosevic.
Razrada teze: Dzefri Najs je nepripremljen, neozbiljan, neupucen - a zatim, tokom sudjenja - razocaran, iznenadjen, zbunjen, indisponiran... - pretpostavljam da se ove emocije citaju na njegovom licu (jer drugi izvor informacija ne postoji) mada ih ja, iako pazljivo pratim sudjenje, nisam zapazila. Stoga smatram da su sve te kvalifikacije i emocije koje nasi pripisuju tuziocu - plod maste.
Neki kazu da je Tribunal osnovan zato da bi sudio Milosevicu. To je u neku ruku tacno, jer on sudi samo krupnim zverkama, a vece zveri od Milosevica nema. Da li je onda logicno da bi tuzilastvo uslo u proces stoleca bez jake pripreme? Koga bi izabrali da vodi najkomplikovaniji sudski proces, posle Nirnberskog, u istoriji? Verovatno najboljeg s kojim nacionalna pravosudja raspolazu; a to je, po mnogima, u Velikoj Britaniji - Dzefri Najs.
Resursi Tribunala, finansijski, strucni, ogromni su. Istrage traju godinama. Narucuju se analize eksperata iz celog sveta. Isto tuzilastvo vodi sve sudske procese tako da se sve informacije iz svih istraga, sve odluke, svi dokumenti slivaju na jedno mesto. Znaci, resursi svih zavrsenih, sadasnjih i buducih sudjenja na raspolaganju su timu koji vodi optuzbu protiv Milosevica, cija komandna odgovornost obuhvata sve zlocine koje je pocinila srpska strana u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Kada se stvari tako postave, ovdasnje "analize" i "kritike" deluju naivno.
Najs sasvim precizno i planski prezentira slucaj optuzbe - nama neupucenima, spolja, taj plan nije ocigledan. Cinjenica ima previse i u njima se gubimo. Bilo bi lakse pratiti ih da je sudsko vece dozvolilo svedocenje tzv. sumirajucih svedoka - istrazitelja koji bi izneli zakljucke do kojih su dosli istragom. No, Milosevic se usprotivio tom svedocenju "iz druge ruke" i sudsko vece mu je udovoljilo.
Ipak, analizom se moze uociti da je kosovska optuznica otpocela sistematskim dokazivanjem da su zlocini izvrseni, i kako. Svedoci iz 20 okruga govorili su o progonima koji su imali isti "modus operandi". Na razlicitim mestima, ali u isto vreme, srpske snage postupale su isto, na jedan nacin u gradovima, na drugi nacin u selima. Time je tuzilastvo dokazivalo da su progoni Albanaca bili planski, sistematski, organizovani i namerno brutalni.
Kada je Najs, pred letnju pauzu, ispitivao Radeta Markovica, jednog od insajdera, svi smo ocekivali nekakvu senzaciju. Ona je izostala; pitao ga je o Kertesu, Borki Vucic, o nekakvom izraelskom drzavljaninu, kako je finansirana vojska, kako je ustrojena drzavna bezbednost... Stampa je celu pricu komentarisala sa podsmehom, isto kao i Milosevicev advokat Tomanovic. (Mada je Rade Markovic u jugoslovenskoj istrazi izjavio da je bio prisutan kada se govorilo o hladnjacama, odnosno prikrivanju tragova zlocina na Kosovu, on je to u Hagu porekao, pa ce biti pozvan da svedoci istrazitelj koji je uzeo tu izjavu; i, eto, opet jedan biser: kada je Milosevic, unakrsno ga ispitujuci, pitao Markovica o hladnjacama, svemocni sef drzavne bezbednosti mrtav ozbiljan izjavio je da je za slucaj saznao - iz novina!)
Ovo pricam jer pokazuje kako mi, novinari, posmatramo sahovski mec na prvenstvu sveta - ne znamo koja je priprema prethodila tome sto se odigrava na tabli, ne znamo - tek natucamo - finese igre, ne znamo kuda svaki od igraca ima nameru da je vodi, ali ipak glasno i samouvereno komentarisemo mec vec posle treceg poteza... Ja smatram da su sva ta pitanja Radetu Markovicu ozbiljna i da imaju smisla (iako ga ja jos ne "kopcam"), te da cemo vremenom saznati o cemu se tu radilo.

Mantra br. 2: Milosevic je superioran...

Mislim da su ovde u pitanju dve stvari: prvo, neka vrsta lokal-patriotizma, u kojem se otvoreno ili pritajeno navija za Milosevica jer je "nas"; drugo, nepoznavanje sustine procesa koji se odvija u sudnici, odnosno medjunarodnog humanitarnog prava.
Dakle, u sudnici Milosevic ne briljira, on je samo arogantan i cinican. Medjutim, on se sve vreme obraca domacoj javnosti. Kao uvek, ume da je oseti i da govori ono sto ona voli da cuje (prati domacu stampu; u vise navrata cak je citirao neke navode i reakcije).
Njegova dosadasnja odbrana zasnivala se na diskreditaciji svedoka i stalnom ponavljanju da je sudjenje zavera NATO zemalja, odnosno "globalista", protiv njega koji u sudnici predstavlja i brani srpski narod.
Ovdasnje ubedjenje da je Milosevic superioran zasnovano je i na cinjenici da on u sudnici raspolaze mnostvom detaljnih informacija o dogadjajima o kojima odredjeni svedok svedoci, i o svedoku samom. Koliko mu to "sveznanje" koristi, s obzirom da je optuzen po komandnoj odgovornosti, ostaje da se vidi.
Jasno je da iza sebe ima ogroman tim koji mu skuplja i azurno dostavlja veoma detaljne podatke. Po tome se moze zakljuciti da je u odbranu Milosevica ukljucena velika grupa ljudi ovde u zemlji, a ne bi me iznenadilo da saznam da to, iz potaje, rade i neke drzavne institucije (ne zaboravimo da je Milosevic, i dok je bio na vlasti, funkcionisao konspirativno i netransparentno). Na primer, dosao je do podatka o tome da je Ratomir Tanic osudjivan, iako je taj podatak posle proteklog zakonskog roka trebalo da bude unisten, pa prema tome nepostojeci; to, i zilav otpor prema Haskom tribunalu pokazuju da na svim nivoima u drzavnom aparatu, policiji, vojsci, pravosudju - o drzavnoj bezbednosti da i ne govorimo - i dalje sede ljudi privrzeni Milosevicu, od kojih su mnogi bili i njegovi saradnici i saucesnici u njegovom "projektu".
Miloseviceva strategija:
o prvo, diskreditovati svedoka, odnosno uhvatiti se za nepodudarnosti u njegovom svedocenju, ma koliko bile trivijalne;
o drugo, odugovlaciti, odnosno varirati isto nevazno pitanje do besmisla, uz pauze za prevodjenje i komentare, sve dok sudija Mej ne izgubi strpljenje i ne intervenise. Pa onda ponoviti isto. (Naime, tuzilastvo za iznosenje optuznice ima strogo utvrdjene rokove; svaki minut koji Milosevic potrosi jeste minut manje u kojem Najs moze da obrazlaze optuznicu. Lista svedoka vec je znatno skracena. Milosevic trosi vise vremena na "unakrsno ispitivanje" nego tuzilac na ispitivanje; retko se desava da optuzeni zavrsi svoj deo pre kraja dodeljenog mu vremena, a mnogo cesce da mu Mej dâ produzenje.)
o i trece, obracanje ovdasnjoj javnosti. Milosevic je ocigledno vise zainteresovan za svoj "imidz" u Srbiji nego za konkretnu odbranu od konkretnih optuzbi. Zato ce on raditi i stvari koje mu direktno stete, ako idu u prilog njegovom politickom liku i delu u zemlji...
Sve ovo sto je radio do sada, i sto ce raditi narednih meseci, za Milosevica je ipak relativno lako. Kada dodje vreme da on izlaze svoju odbranu, od aprila 2003. pa nadalje - imace verovatno i on godinu dana ili vise - krece frka; procenjujem da on tom zadatku nije dorastao. Da li ce onda zazaliti sto nije na vreme angazovao branioce, da li ce se njegova odbrana raspasti ili ce pak uskociti u igru neki novi ljudi koji ga podrzavaju - u svetu, narocito u Americi, sto se lako da videti na internetu, videcemo.

Mantra br. 3: Miloseviceva krivica nije dokazana, nije bilo pravog insajdera

Ovde je opet na delu ono sto se na engleskom zove "wishful thinking" a na srpskom "sto je babi milo, to joj se i snilo".
Mnogi novinari i strucni komentatori tvrde da je neophodno da neko dodje, pokaze prstom i kaze: g. Milosevic mi je naredio da uradim to i to... (komandna odgovornost, po Statutu Tribunala, clan 7/1: ko naredi da njegovi podredjeni ucine zlocin odgovoran je... itd.). Ili da kaze bio sam prisutan kada je g. Milosevic naredio tom i tom...
Isti ti autoriteti kazu da je Milosevic bio previse vest, lukav da bi neki zlocin naredio pred svedocima ili ostavio pisane tragove, a cak i da jeste, niko nece hteti, ili smeti, o tome da svedoci.
Grese.
Iako strucnjaci i novinari tvrde da on moze biti osudjen samo ako se dokaze da je nesto naredio, tj. po clanu 7/1 komandne odgovornosti, oni ipak znaju, samo ne znam zasto nece javnosti da saopste, da postoji i clan 7/3 Statuta Tribunala koji glasi: Ko je znao, ili je trebalo da zna (podvukao autor) da je njegov podredjeni izvrsio zlocin, a nije preduzeo mere da ga spreci, ili kazni, odgovoran je... itd.
Znaci, tuzilac treba samo da dokaze da je Milosevic znao ili, cak, da je trebalo da zna da se na Kosovu radi ono sto pise u optuznici.
A kroz Tribunal su prodefilovali mnogi ljudi - svedoci, domaci i strani, koji su govorili o paralelnim linijama komandovanja i obavestavanja koje su isle od Milosevica, preko Sainovica do Pavkovica i Lukica, i nazad, te politicari koji su u sudnici upirali prstom u Milosevica i govorili: "Znali ste, g. Milosevicu za paljenje, za proterivanje, za ubistva, ja sam vam to saopstio". (Prilikom jednog takvog svedocenja culi smo za onaj biser cinizma kada je Milosevic, optuzen od strane Volenbeka za proterivanje civila, uzvratio ovom da Albanci idu u Makedoniju na piknik!)

Glumacka druzina, 1954.

Ne samo da je znao, vec je iz vise izvora potvrdjeno (Tanic, Esdaun, Volenbek, Najman, Klark, Bakali, Hadziju) da je imao nameru da protera ili pobije onoliko Albanaca koliko je potrebno da bi se odnos etnickih zajednica na Kosovu znacajno i trajno promenio u korist Srba.
Konacno, argument koji je mozda trebalo da iznesem kao prvi, Tribunal funkcionise na sledeci nacin: tuzilac otvara istragu; kada smatra da ima dovoljno dokaza ide pred sudiju koji mora da odobri podizanje optuznice; sudija to cini tek kada smatra da su dokazi prima facie dovoljni (drugim recima, ako optuzba vec ima dovoljno dokaza za osudjujucu presudu).
U slucaju kosovske optuznice, kada je tuzilac Luiz Arbur zavrsila njenu prvu verziju, sukob na Kosovu jos je bio u toku; nije se moglo istrazivati na terenu, a kamoli razmisljati o insajderima. I ona, a potom i sudija Hant, ipak su smatrali da prima facie optuznica stoji, onakva kakva je bila tada. A od tada je tri puta prosirivana.
Pitam sad neverne Tome, da li je u medjuvremenu bilo nekih novih informacija da se opovrgnu optuzbe? Da li su mrtvi oziveli ili su prognani odista isli, kako tvrdi Milosevic, na piknik?

Vera Rankovic

Dogadjanja: Put ili bespuce «

» Susedi: Hrvatska razglednica