Pojmovnik

Evropska unija i medjunarodno pravo

Iz dana u dan intenziviraju se veze koje treba da dovedu do formalne kandidature nase zemlje za prijem u Evropsku uniju (EU). Korisno je, stoga, upoznati se sa pravnom prirodom EU. Ona je jedna od glavnih politickih i ekonomskih svetskih sila. Ima 15 clanova, 10 kandidata, sa zemljama zapadnog Balkana, medju kojima je i nasa zemlja, zakljucuje sporazume o stabilizaciji i pridruzenju, a sa zemljama bivseg SSSR-a sporazume o partnerstvu i saradnji.
EU predstavlja najvisi oblik institucionalne saradnje na naddrzavnoj osnovi, do kojeg je doslo u toku evolucije medjunarodnog prava. Stvorena je odmah posle Drugog svetskog rata od strane sest zapadnoevropskih zemalja radi formiranja zajednickog unutrasnjeg trzista i solidarnog delovanja u medjunarodnim ekonomskim odnosima. Danas je to medjudrzavna organizacija u cijoj je nadleznosti - uz puno ucesce drzava clanica - donosenje obaveznih pravila, propisa i odluka kojima se utvrdjuju jedinstveni i usaglaseni unutrasnji pravni rezimi prakticno svih sektora ekonomskog i opstedrustvenog znacaja i kolektivno sprovode spoljna i odbrambena politika. Moze se nabrojati 21 sektor u cijem konkretnom pravnom regulisanju ucestvuju organi EU. Oni imaju tradicionalne drzavne funkcije zasnovane na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku. To su: Evropski parlament koji se neposredno bira, Savet ministara, Evropska komisija koja predstavlja vladu (Brisel), Sud pravde, Evropska investiciona vlada, Ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona. Razume se, ovlascenja EU ne pokrivaju sve sektore zakonodavne delatnosti, ali se harmonizacija samostalnog regulisanja preostalih oblasti sa komunitarnim pravom objektivno namece po prirodi stvari. Mada su predvidjeni strogi uslovi za prijem, priznaje se pravo drzava na insistiranje na njihovim posebnim drzavnim interesima. Najnoviji i najvazniji je primer usvajanja zajednicke valute evra koju nisu prihvatile sve drzave clanice. Naime, postoji generalno pravilo koje dozvoljava drzavama clanicama da ne prihvate odredjene odluke vecine uz obavezu ne preduzimanja, u toku njihovog sprovodjenja, koraka koji bi to otezavali.
Ocevidno je da se u osnovi pravnog sistema EU nalazi spremnost drzava clanica na velika odricanja od prerogativa suvereniteta ogranicavajuci njegovo dejstvo pristajanjem na zajednicko regulisanje i usaglasavanje pravaca unutrasnjeg razvoja i delovanja u medjunarodnoj zajednici. Istovremeno, ne odricuci se svoga medjunarodnog subjektiviteta, drzave clanice, koje su sve i clanice UN, svojim pristupom u EU ne ostaju nista manje obavezne da postuju norme opsteg medjunarodnog prava, sto je obaveza i EU kao organizacije u okviru koje deluju u medjunarodnim odnosima.

Milan Sahovic

Zbivanja: Promjene – ciljevi i sredstva «

» Dogadjanja: U medjuvremenu