Pravosudje

Drustvo sudija Srbije i usvajanje izmena i dopuna seta pravosudnih zakona

Da li se Drustvo sudija umorilo?

Nedavni ostar sukob izvrsne i sudske vlasti zbog direktnog mesanja Ministarstva pravde u cisto sudijske poslove, izmene i dopune kljucnih pravosudnih zakona i njihovo usvajanje bez prihvatanja primedbi sudija, uvodjenje institucije specijalnog tuzioca za borbu protiv organizovanog kriminala a da o tome pravosudni cinioci ne znaju detalje, nepokretanje inicijative za analizu rada sudija u prethodnim rezimima narocito u pogledu tzv. montiranih sudjenja koja su imala politicku pozadinu i sl., bio je razlog sto smo razgovarali sa predsednikom Drustva sudija Omerom Hadziomerovicem i clanom Upravnog odbora Sonjom Brkic, predsednicom Okruznog suda u Novom Sadu. Naime ni u jednom slucaju nije bilo zvanicne reakcije Drustva sudija. Zeleli smo da saznamo zbog cega - zbog inertnosti clanova ili neceg drugog?

Skupstina Srbije usvojila je 18. jula izmene i dopune zakona iz oblasti pravosudja i to izmene zakona o uredjenju sudova, o sudijama, o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastava, o visokom savetu pravosudja i o javnom tuzilastvu. S obzirom da su ti zakoni, doneti pocetkom ove godine, imali niz nedostataka koji su se ocitovali u praksi, bilo je zaista neophodno izvrsiti njihovu nadgradnju. Predlog izmena i dopuna seta pravosudnih zakona iniciralo je resorno ministarstvo i pozvalo tuzioce i sudije, odnosno njihova udruzenja da daju svoje primedbe i sugestije. Oglasilo se Drustvo sudija Srbije pa je njegov Upravni odbor na svojim sednicama od 30. maja i 5. juna 2002. godine razmatrao ove predloge i zauzeo stav da se podrzi inicijativa Ministarstva pravde za izmenu i dopunu ovih zakona. Drustvo je zakljucilo da i pored toga sto je za osnovu predloga Ministarstva uzeta inicijativa koja je potekla iz strucne pravosudne javnosti, ipak je izostala celovita analiza ovih zakona iz koje bi proizasli predlozi za njihovu izmenu i dopunu. Takodje nije bila omogucena sira javna rasprava. Naime, dva "okrugla stola" (jedan u Kragujevcu 24. maja i drugi u Beogradu 29. maja) nisu se mogli smatrati adekvatnim konsultovanjem pravosudja, s obzirom da ucesnicima nisu blagovremeno dostavljene predlozene izmene i dopune ovih zakona. Stoga je Drustvo sudija uputilo Ministarstvu svoju varijantu predloga izmena i dopuna koja proistice iz prakticnog rada sudija.

Ministarstvo zaobilazi misljenje sudija

Prema recima predsednika Upravnog odbora Drustva sudija sudije Omera Hadziomerovica, nijedan od ovih predloga nije nasao mesto u konacnoj verziji izmena i dopuna zakona koju je predlozilo Ministarstvo. Sudija Haziomerovic je obradio probleme koji se mogu javiti u implementaciji ovih zakona i zalozio se za preispitivanje propisa koji regulisu novu nadleznost sudova u novoj mrezi sudova koja ce stupiti na snagu 1. marta naredne godine. On je narocito zamerio sto Visoki savet pravosudja nije doneo merila za odredjivanje neophodnog broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja. Kada je rec o omiljenoj temi poslednjih meseci - lustraciji u pravosudju - on se u ime Drustva sudija zalozio za donosenje posebnog zakona o lustraciji koji bi se odnosio na sve nosioce javnih funkcija, a ne samo na sudije i da se tacno propisu razlozi zbog kojih neko moze da bude razresen sudijske funkcije. Isto tako, Drustvo kao staleska organizacija sudija i sudije kao pojedinci na oba "okrugla stola" upozorili su predstavnike Ministarstva pravde da je neophodno uzeti u obzir i sledeca misljenja sudija: pristupiti izradi celovitog novog teksta ovog seta zakona uz ucesce strucne javnosti, proveriti da li ovi predlozi mogu proci test provere u Savetu Evrope i dobiti njegovu verifikaciju; da se ne dozvoli ponovno odlaganje onih odredbi Zakona o sedistima i podrucjima sudova pa je u tu svrhu potrebno formirati posebno telo koje bi pratilo i znatnije uticalo na neophodni tempo i kvalitet priprema tog zakona; da se vise ne prave izmene i dopune ovih nacrta zakona mimo Komisije koja je radila na njima i da se ne iskljucuje strucna pravna javnost kada se donose sistemski zakoni koji su od kljucnog interesa za funkcionisanje pravosudja.
Zanimljivo je da na drugom "okruglom stolu" o implementaciji novog seta zakona nije prisustvovao niko iz nadleznog Ministarstva cime je ne samo potcenjen skup, vec je jasno pokazan odnos izvrsne vlasti prema sudskoj vlasti.
Mi smo zaista cinili sve da se nasi predlozi usvoje, kaze predsednik Upravnog odbora Drustva sudija Omer Haziomerovic. Medjutim, nije bilo dobre volje u Vladi, odnosno Ministarstvu pravde. On istice neophodnost izmene i dopune ovih zakona, ali i da je nacin na koji je Drustvu sudija ponudjena saradnja u tom smislu cinican, jer su sudije stavljene pred svrsen cin usled nedostatka vremena da ozbiljnije analiziraju nacrt koji je dalo Ministarstvo, a narocito je problematicno to sto je tekst dobijen dan uoci odrzavanja pomenutih okruglih stolova. Dakle ispostovana je samo forma, ali ne i sustina, smatra predsednik Drustva sudija.

---

Anketa

Nas list je i do sada bio otvoren za saradnju sa sudijama i svima drugima koji su zainteresovani za uspostavljanje nezavisne sudske vlasti u sklopu teznji ka parlamentarnom poretku u Srbiji (Jugoslaviji). I do sada smo objavljivali priloge autora koji su se spontano javljali svojim prilozima.
Jos uvek, medjutim, izostaje sistematska javna rasprava, ne samo u nasem listu, o bitnim pitanjima koja otvara proces demokratskih promena u drustvu i drzavi. Nastojeci da damo svoj doprinos javnoj raspravi, molimo sudije i druge aktere iz pravosudja, kao i sve zainteresovane ucesnike javnog zivota, da odgovore na sledeca pitanja:
1. Kako procenjujete realne mogucnosti za uspostavljanje sudske vlasti u nasoj zemlji; od cega, i od koga, to zavisi?
2. Koliko od samih sudija, Drustva sudija i drugih aktera zavisi autonomno, profesionalno i casno obavljanje zivotnog poziva?
3. Sta je ugrozavalo status i ugled sudija i suda? Koliki je udeo u tome montiranih sudskih procesa, sta se pod tim podrazumeva i kakve su razmere oni imali u proteklom vremenu?
4. Sta mislite o inicijativama za uvodjenje lustracije, na kojim merilima bi ona trebalo da pociva, ko treba da ih utvrdjuje i sprovodi?

Ukoliko smatrate vaznim i neke druge teme mozete o njima pisati.
Molimo Vas da odgovore izlozite na oko 5 stranica uobicajenog novinarskog teksta (28 redaka po stranici).
Nadajuci se plodnoj saradnji, srdacno Vas pozdravljamo.

Urednistvo

Clan Upravnog odbora Drustva Sonja Brkic, predsednica Okruznog suda u Novom Sadu, takodje smatra da zakoni kojima se uredjuju sudovi i tuzilastva nisu prosli odgovarajucu javnu raspravu tako da na sadrzinu tih zakona tuzioci i sudije nisu mogli da uticu. To nije najbolji put da se dodje do kvalitetnih zakona. Sudije i tuzioci ne mogu ocekivati da budu prihvaceni svi njihovi predlozi, jer zakone ne donosi sudska vec zakonodavna vlast, odnosno parlament, smatra sudija Brkic i navodi da mera uticaja na donosenje zakona koju ce imati sudije i uopste pravosudje zavisi ne samo od volje zakonodavne i izvrsne vlasti nego i od sudske. Ne treba ocekivati, smatra ona, da ce sudskoj vlasti biti poklonjeni uticaj, moc i nezavisnost. Sudska vlast se za to mora izboriti, a ta borba je permanentna.

Specijalni tuzilac - velika nepoznanica

Kada je rec o zakonu o uvodjenju specijalnog tuzioca za borbu protiv organizovanog kriminala, Drustvo sudija, prema recima Omera Hadziomerovica, uopste nije raspravljalo. Prvo stoga sto je bilo kratko vreme od ideje do realizacije - naime sezona je godisnjih odmora - a drugo stoga sto je Drustvo posedovalo jednu od verzija toga zakona i nije moglo jasno da se odredi po kljucnim clanovima predloga zakona. Sudija Hadziomerovic licno smatra da je usvajanje takvog zakona "na brzinu" mac sa dve ostrice: prvo, jer nisu najjasnije definisane nadleznosti specijalnog tuzioca, jos manje njegova odgovornost, sto bi moglo prouzrokovati mnoge zloupotrebe ovlascenja i udaljiti nas od istinske demokratske i pravne drzave, a drugo, sto za tu funkciju, odnosno osobu koja bi je obavljala nisu izgradjene bezbednosne mere koje bi mu omogucavale miran i nesmetan rad, bez brige za licnu bezbednost kao i bezbednost njegove porodice, s obzirom da je rec o rizicnom istrazivanju organizovanog kriminala koji raspolaze razgranatim arsenalom mogucnosti za "osvetu".

Mario Djikovic, Zena s maskom

Kao sto je Drustvo bilo nemo i prilikom nedavnog ostrog sukobljavanja izvrsne i sudske vlasti koje se ocitovalo i u neposrednom mesanju resornog ministra u cisto sudijski posao, tako nije bilo rasprava o toj temi ni na Upravnom odboru niti pak u odeljenjima Drustva sudija niti u pojedinim komisijama, istice sudija Sonja Brkic. Ona kaze da je istina da su reagovali neki clanovi uprave pa i sam predsednik, ali u svoje ime, ne iznoseci stavove Drustva sudija po tom pitanju jer ono i nije zauzelo nikakav zvanican stav. Drustvo takodje nije vodilo raspravu ni o montiranim politickim procesima u proslosti, istice predsednik Hadziomerovic, jer nije bilo nikakvih inicijativa u tom pogledu iako je iniciranje takve vrste rasprava ne samo skidanje hipoteke proslosti sa obraza sudija i sudijskog posla, nego i preka potreba da se javnosti pokaze volja i namera sudija da se ubuduce vise nikada ne vode takvi procesi.
Drustvo sudija, stice se utisak, kao da se malo uspavalo posle 5. oktobra smatrajuci, valjda, da je borba za samostalnost u vrsenju sudijskog posla, bez mesanja sa strane i direktiva vlasti ili stranaka, uveliko prosla i da je nepotrebna, ne shvatajuci da bitka za nezavisnu sudsku vlast izgleda tek predstoji.

Zlatoje Martinov

Ogledi: (P)lutajuca vojska «

» Pravosudje: Analiza Nacrta zakona o posebnim nadleznostima u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije