Zbivanja
Medjunarodno pravo i drzavne granice
SRJ
Kako je po medjunarodnom pravu teritorija, zajedno sa stanovnistvom
i efektivnom vladom, jedan od tri glavna konstitutivna elementa postojanja
drzava, o znacaju granica ne treba govoriti posebno. Od nespornih i
jasno obelezenih granica zavisi stabilnost njihovog polozaja u svetu,
razvoj miroljubivih i prijateljskih odnosa sa susedima, a samim tim
i uspesan unutrasnji razvoj. Otuda medjunarodno pravo statusu i utvrdjivanju
drzavnih granica posvecuje najvecu paznju. Neslaganja oko granicne crte
ne samo na suvu nego i na moru i podmorju kao i u vazduhu bila su oduvek
jedan od najcescih uzroka politickih i pravnih sporova koji mogu predstavljati
i pretnju miru i direktan uzrok izbijanja oruzanih sukoba. Te nije slucajno
sto se nepovredivost granica i ocuvanje status quo-a mogu smatrati izrazom
punog postovanja i teritorijalnog integriteta drzava.
Ove obaveze se odnose ne samo na postojece formalno priznate granice
nego i na sve druge linije razdvajanja teritorija kao sto su medjunarodne
demarkacije ili linije primirja. Pa i prilikom stvaranja novih drzava
u procesu dekolonizacije i raspada SFRJ, odnosno SSSR posle hladnog
rata primenom principa "Uti possidetis juris" ("Neka
vam ostane ono sto imate") doslo je do toga da se administrativne
granice unutar federacija priznaju kao medjudrzavne. Inace, do razgranicenja
u pravnotehnickom smislu moze doci samo sporazumom zainteresovanih drzava.
Razume se, u slucaju nemogucnosti njegovog postizanja moguce je ici
na medijaciju, arbitrazu, pa i Medjunarodni sud pravde u Hagu. Samo
odredjivanje granicne crte vrse ovlasceni organi drzava i to polazeci
od zajednicki utvrdjenih nacela, uz uzimanje u obzir istorijskih, etnickih,
geografskih i drugih relevantnih momenata kao i odgovarajucih pravila
medjunarodnog prava. Identifikacija granice sprovodi se na terenu.
SRJ se sa svojim jedinicama - Srbijom i Crnom Gorom - posle osnivanja
novih drzava na bivsoj teritoriji SFRJ nasla u veoma delikatnom polozaju.
Trebalo je preci na konacno utvrdjivanje granica sa drzavama od kojih
su je u proslosti delile administrativne, tj. unutrasnje granice. Osim
toga, posle intervencije NATO, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti potvrdila
je njen suverenitet i teritorijalni integritet ukljucujuci Kosovo koje
je potpalo pod upravu OUN. Godine prolaze, spoljne granice ostale su
neizmenjene, ali do sporazuma sa susedima ne dolazi lako. Jedino je
zakljucen sa Makedonijom i potvrdjen od strane Saveta bezbednosti posto
se nasao pod udarom albanskih separatista sa Kosova. Na jugu Srbije
postoji demarkaciona linija pod nadzorom VJ i KFOR-a. Pripremljen je
sporazum sa BiH, ali jos nije formalno zakljucen. Granica sa Hrvatskom
nije u potpunosti utvrdjena. Srbija ima problema na Dunavu, a Crna Gora
u vezi sa Prevlakom povodom koje se zahteva povlacenje Posmatracke misije
UN.
Milan Sahovic
Zbivanja: Destrukcija
drzave «
» Dogadjanja: U
medjuvremenu
|