Pravosudje

Nastavak saradnje Drustva sudija Srbije i "Republike"

Uspostavljanje sudske vlasti - podsticaji i otpori

Saradnja "Republike" i Drustva sudija Srbije traje jos od 1996. godine, od trenutka kada je Drustvo osnovano sa ciljem da brani sudijski stalez od neprincipijelnih napada bivseg rezima, i da pokusa da pruzi svoj doprinos u uspostavljanju sudske vlasti. Ova saradnja nastavljena je u trenutku novih iskusenja pred kojima se naslo i sudstvo i sudijski stalez kao rezultat najnovijih napada, ovoga puta nove demokratske vlasti. Naime "Republika" je o tome razgovarala sa predstavnicima Drustva sudija Omerom Hadziomerovicem, predsednikom, i clanovima Vidom Petrovic-Skero, predsednicom Okruznog suda u Beogradu, i Gordanom Mihajlovic, predsednicom Drugog opstinskog suda. Zeleli smo da kroz razgovor sa sudijama razvejemo maglicasti veo senzacionalizma i aferastva kojim je najnoviji sukob pokriven i kojim se upravo na takav nacin bave mediji. Isto tako, cilj nam je bio da dezavuisemo svesnu politicku instrumentalizaciju ozbiljnih drustvenih tema od strane sadasnje vlasti i proniknemo u srz problema. A to je problem uspostavljanja sudske vlasti i borba za njenu jednakost sa ostale dve grane: izvrsnom i zakonodavnom

Tesko stanje u srpskom pravosudju, sporo resavanje sudskih predmeta, jos uvek prisutni korupcija i javasluk, na sta Republika iz broja u broj ukazuje, bili su tema nedavnog sastanka najvisih predstavnika zakonodavne, izvrsne i sudske vlasti kao i nacelnika svih srbijanskih sekretarijata unutrasnjih poslova po opstinama. Ovo je, po nasoj oceni, bio prvi ozbiljan sastanak predstavnika sve tri grane vlasti i vec tom prilikom su se pokazale namere izvrsne vlasti da omete uspostavljanje istinske sudske vlasti. Iako su kritike upucene pravosudju umnogome opravdane, nacin na koji je to ucinjeno jasno pokazuje nameru izvrsne vlasti da pruzi otpor institucionalizaciji sudske.
Premijer Djindjic je u uvodnom izlaganju optuzio policijske i pravosudne organe (tuzilastva i sudije) da sporo ili nikako rade svoj posao, da se "predstavnici prethodnog rezima koji su ogrezli u kriminal najcrnje vrste slobodno setaju ulicama pa cak i drze pridike demokratskoj vlasti", da je od stotinak sudija koji su apostrofirani kao verne sluge Milosevicevog rezima i koji su bezobzirno ucestvovali u nedozvoljenim radnjama (kradja izbora, osuda nezavisnih novinara kao i sudskog progona ljudi za koje se verovalo da su naklonjeni tadasnjoj opoziciji i demokratskim promenama) smenjeno samo troje, sto je po premijerovoj oceni ne samo nedovoljno vec i iritirajuce za nasu celokupnu javnost. Tom stavu se pridruzio i clan Djindjicevog kabineta zaduzen za pravosudje Vladan Batic, istakavsi zacudjujuce blagu kaznenu politiku srpskih sudija i potkrepljujuci taj stav podacima da je tokom 2001. godine podignuto 467 optuznica zbog nedozvoljenog posedovanja oruzja, a da je samo 79 lica osudjeno i to uslovno. Za sverc droge podignuto je 97 optuznica, a samo 7 slucajeva je reseno i pravosnazno osudjeno.

Otpor ustanovljenju sudske vlasti

Ovakvim stavovima se suprotstavila predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovic utvrdivsi da je ovakav istup premijera i ministra pravde zapravo "direktno mesanje izvrsne u sudsku vlast". Tom njenom stavu su se proteklih dana prikljucile sudije Okruznog suda u Beogradu svojim otvorenim pismom premijeru. Zoran Ivosevic iz Vrhovnog suda Srbije bio je nesto umereniji: smatrao je, naime, da vise nema bitnih pritisaka na rad sudova i sudija, da "dnevna politika vise ne izdaje radne naloge pravosudju" i da su tuzioci i sudije potpuno slobodni da obavljaju svoj posao. On je utvrdio da je "lustracija propala jer je pobedio koncept kontinuiteta", ali je zamerio izvrsnoj vlasti, pre svega ministru Baticu, da nije izneo dokaze neophodne za smenu 150 sudija osumnjicenih za neposrednu kolaboraciju sa rezimom Slobodana Milosevica.
Treba istaci da je ovakva intervencija izvrsne vlasti u pogledu sagledavanja stanja u pravosudju, usledila neposredno nakon ubistva Boska Buhe, visokog policijskog funkcionera, kao i sve veceg pritiska iz sveta da se optuzeni za ratne zlocine uhapse i kazne po novousvojenom zakonu o saradnji SRJ sa sudom u Hagu.
Da bismo skinuli veo medijskog senzacionalizma kojim je citava afera prekrivena i da bi proniknuli u sustinu sukoba izvrsne i sudske vlasti, obavljen je razgovor sa sudijama, clanovima Drustva sudija. U ime nase redakcije sa predsednicom Okruznog suda u Beogradu Vidom Petrovic-Skero, predsednicom Drugog opstinskog suda Gordanom Mihajlovic i predsednikom Drustva sudija Srbije Omerom Hadziomerovicem razgovarali su Nebojsa Popov i Zlatoje Martinov.
Razgovor je fokusiran u tri pravca: sta se stvarno desava na relaciji izvrsne i sudske vlasti, na koji nacin bi problem morao biti prevazidjen i na koje snage za podrsku racuna sudska vlast.
Vida Petrovic Skero: Nakon oktobarskih promena zaista je postojala opsteizrazena zelja svih da se sto pre dodje do nezavisnog sudstva jer je to zapravo preduslov, pored ostalog, za razvoj demokratije i pravne drzave. Medjutim, vec posle nekoliko meseci, kada je doslo do izbora sudija po tada jos uvek starom zakonu, susreli smo se u skupstinskom Odboru za pravosudje sa direktnim mesanjem izvrsne vlasti u taj izbor. Ili, sto je jos gore, ne toliko izvrsne vlasti koliko partijske: partije su zelele da se sudije biraju "po kljucu". Pokusavalo se da se prenebregne misljenje samih sudija, odnosno sudske vlasti. Pri tom se zurilo da se izabere sto veci broj sudija jer je nov zakon o sudijama, usvojen u novembru 2001, od januara 2002. trebalo da stupi na snagu. Po ovom zakonu sudije, odnosno pravosudje u pogledu izbora i razresenja sudija imaju glavnu rec. Ocito su partije i izvrsna vlast - jasno razdvajam ove dve kategorije jer to nikako nije isto - zelele da nastave u starom Milosevicevskom stilu - da izaberu "svoje", dakle poslusne sudije pre nego sto novi zakon stupi na snagu. Ipak, 11. juna prvi put su ravnopravno za sto sela sva tri oblika vlasti da se dogovore o jasnom razgranicenju svojih funkcija: zakonodavna da donosi zakone, sudska da sudi po tim zakonima, a izvrsna da ih izvrsava. Ali u sta se to izrodilo? To se izrodilo u

najnekonstruktivnije kritike od strane izvrsne vlasti upucene sudskoj i to bez argumenata i analize rada sudske vlasti. Kada je na tom sastanku prvi put sudska vlast otvoreno rekla sta misli o tom mesanju nadleznosti, kada se usudila da se javno izbori za svoja ustavna ovlascenja da nezavisno i samostalno vrsi sopstvenu vlast, dobila je odgovor od strane izvrsne vlasti da to tako nece moci. Drugim recima, izvrsna vlast je osporila sudskoj vlasti njena zakonita prava da slobodno vrsi svoju javnu sudsku funkciju za sta su njeni predstavnici izabrani. Evo argumenata za to: nedavno je ministar pravde poslao kontrolu u sud i to samo po sebi ne bi bilo nista strasno da je kontrola vrsena na uobicajen i na zakonu osnovan nacin. Ministar, medjutim, kontrolu vrsi kamerom bez prisustva sudija, zatim salje faks i trazi na uvid zapisnike KV-veca, na sta nikako nema pravo, to pravo ima samo visi sud, ministar se, zatim, preko svog cinovnika koga je poslao u sud direktno umesao u same krivicne predmete koji se trenutno vode (jedan od njih je i Milanovicev) zahtevajuci da se "celnicima bivseg rezima" sto pre presudi i sl.

Ministar se mesa u sudjenja

On je cak pokusao da pritiskom na sudije izdejstvuje prekid sudjenja kako bi se valjda donela presuda po zelji izvrsne vlasti cemu sam se ja energicno usprotivila. Ministar, odnosno ministarstvo moze samo da kontrolise ekspeditivnost, urednost i formalnu stranu predmeta, dok u njegovu sustinu ne sme da zalazi, to je iskljucivo pravo sudije koji u predmetu sudi.
Mi smo se, razumljivo, energicno tome usprotivili jer je to ne samo pritisak na sudije nego i mesanje u sudijski posao. Od nas se trazilo da, kao u doba Milosevicevog rezima, izvrsavamo naloge izvrsne vlasti na sta ne mozemo pristati. A zar nije nalog kada ministarstvo pravde u pismu sudu kaze da, citiram: "Treba sto pre okoncati-kazniti celnike bivseg rezima, rok - 2 meseca". Po cemu je to drugacije od npr. naloga iz Milosevicevog doba datog sudijama, samo nedelju dana uoci septembarskih izbora 2000. godine, verovatno radi jacanja izbornih sansi rezima, da sudjenje celnicima NATO-a treba odrzati u roku od nekoliko dana i primerno ih kazniti kako bi to povoljno odjeknulo u domacoj javnosti? Ni po cemu. To je ista tehnologija. Isto tako, ministar je izvrsio kontrolu radnog vremena sudija sto je ponizavajuce. Da li sudija koji je nedavno doneo presudu osudivsi optuzenog na maksimalnu kaznu zatvora od cetrdeset godina i koji je danima i nocima pre njenog donosenja morao da razmislja i vaga sve cinjenice za i protiv, da li, dakle, takav sudija mora da ceka pola cetiri da bi izasao iz zgrade? Sudija nije cinovnik. Sudija nema radno vreme. On je stalno mobilan i opterecen. Da li je za azurnost i kvalitet pravosudja bitnije da sudija sedi u svojoj kancelariji od osam do pola cetiri ili da efikasno i savesno obavlja svoj posao?

To je sustina problema i nastalog sukoba. Zato s ponosom mogu da kazem da su sve sudije okruznog suda potpisale pismo premijeru Djindjicu braneci svoj dignitet i naglasavajuci da se ti pritisci vlasti ne mogu shvatiti drugacije nego kao otpor ustanovljenju istinski nezavisne sudske vlasti.
Ali ovom svom tvrdjenju dodala bih jos jedno: kao sto kod nas ne moze da se ustanovi prava sudska vlast, isto tako se ne ustanovljavaju ni zakodavna ni izvrsna. Mi smo uvek na domenu politike i politicarenja. Tu se cak ne radi ni o izvrsnoj vlasti, vec o politicarenju i politicarima. Kod nas postoji samo volja za golu politicku moc. Nas ministar ponekad govori kao predstavnik izvrsne vlasti, ali se nimalo ne libi da o problemima pravosudja prica u okviru konferencija svoje partije, dakle kao stranacki prvak. A on nije jedini. Stoga smatram da kod nas ne samo da nije institucionalizovana sudska, nego ni izvrsna pa ni zakonodavna vlast.

Gde su obecane pare?

Gordana Mihajlovic: Ministarstvo pravde moze da kontrolise da li se radi, tj. da li se zakazuju sudjenja, ali ne i kako se radi, odnosno kako se sudi. To je iskljucivi posao sudija, odnosno sudova. Ako ministarstvo pravde i ministar licno zahtevaju efikasnost, na sta imaju pravo kao uostalom i celokupna javnost, onda moraju i da obezbede sredstva za normalno funkcionisanje sudova i uslova za rad sudija. Mi nemamo sredstva za materijalne troskove i honorare vestaka, a ako nemate vestaka, odnosno ako nemate sve pratece sluzbe, onda se sudjenja odlazu, a to, posledicno, dovodi do neazurnosti. Imamo velika dugovanja prema vestacima, tumacima, Institutu za sudsku medicinu i sl. Mi smo ministarstvu ukazali da je taj problem veliki, ali ministarstvo nije nista ucinilo. Iako se ministar hvalio da je isao u Brisel da obezbedi pare za sudstvo, postavlja se pitanje gde su mu te pare. Mi nista od toga nismo dobili. Bez toga nema efikasnog sudstva. Iz finansijskog izvestaja Okruznog suda koji ste upravo dobili, vide se jasno nase obaveze i one iznose 17 215 761 dinara, a nama je uplaceno samo 600 000 dinara. Stoga verujem da je odgovor na ove nase vapaje bio napad na nas, na sudstvo i sudije po principu "napad je najbolja odbrana".

prilog 1

nastavak...

npr. kod vestacenja, kod odbrana po sluzbenoj duznosti, jer vestaci i advokati odbijaju da vestace, odnosno brane optuzene, jer im se ne isplacuju honorari, dakle problemi sa kojima se suocavamo su ozbiljni.

Izvrsna vlast i nov pravni okvir

Posto sada, po novom zakonu, zakonodavna i izvrsna vlast vise nemaju nekadasnji uticaj na sudove i sudije, one pribegavaju nekim novim mehanizmima pritisaka. Naime, po novom setu zakona sudovi vrse sudsku vlast. Oni su nadlezni, a istovremeno i odgovorni i za one stvari za koje je zainteresovana izvrsna vlast, a to je duzina krivicnog postupka, kaznena politika, a posebno za one slucajeve gde postoji interes javnosti. Sud ne mora naravno da se uvek rukovodi trenutnim interesima javnosti vec postoje zakonom utvrdjeni rokovi u kojima sud postupa. Kako je, medjutim, rad sudske vlasti, kao i rad svake vlasti uostalom, zasnovan na principu javnosti, sud takodje mora da uzme u obzir i interes javnosti i interes stranaka, sto je i normalno. Ukoliko se sud ponekad oglusi o te postulate on trpi kritike i one su normalne u svakom demokratskom drustvu. Primedbe i kritike, dakle, sme staviti svako pa i izvrsna vlast. Ali ono sto je u najnovijem slucaju neprihvatljivo jeste nacin na koji je kritika upucena sudijama i sudovima i ton kojim se izvrsna vlast obratila. To smo shvatili kao neustavno mesanje i neprimeren pritisak na sudsku vlast kao samostalnu granu vlasti. To bi bilo kao kada bi mi, sa stanovista sudske vlasti, kritikovali npr. stanje u zdravstvu. A izvrsna vlast preko svog ministra pravde, bas kao i zakonodavna preko odbora za pravosudje, pokusavaju da preko predsednika sudova (koji su, uzgred receno, promenjeni posle 5. oktobra i niko od njih vise nije iz prethodnog rezima) izdejstvuju ono na sta predsednici sudova nemaju pravo: da citaju same predmete i da procenjuju sta je politicki proces, sta je montiran proces, sta je predmet po volji javnosti. Oni mogu da razrese sudiju ali samo usled neefikasnog i nesavesnog rada, a ne zato sto je doneo takvu i takvu presudu. Zbog toga se mi kao Drustvo sudija zalazemo za donosenje zakona o lustraciji gde ce se jasno propisati uslovi za sve nosioce javnih funkcija, odnosno kriterijumi za razresenje, za to sta je politicko sudjenje, sta je montiran proces i sl. Bez zakona o lustraciji nema prociscavanja stanja u pravosudju.
Dakle, smatram da se resenje ovog problema nalazi i u sudijskom stalezu, u sudijskoj organizaciji. Samo promenom svesti sudija, suzbijanjem straha od posledica neizvrsavanja naloga rezima i stvarne volje za reformom pravosudja i uspostavljanja sudske vlasti, njene istinske institucionalizacije, to se moze ostvariti. I da zakljucim: Promenjen je pravni okvir koji na nov nacin definise status zakonodavne izvrsne vlasti, ali i sudske vlasti. Izvrsna vlast trenutno nije spremna da se ponasa u skladu sa tim novim okvirom, a narocito joj smeta uspostavljanje sudske vlasti.

Zakljucak

Na kraju razgovora zajednicki je konstatovano da je vec na prvom sastanku triju oblika vlasti doslo do otpora od strane izvrsne vlasti da se sudska institucionalizuje na ustavan nacin i da nesmetano i samostalno vrsi svoju vlast. Novim zakonom o sudijama promenjen je pravni okvir i izvrsna vlast je izgubila uticaj na izbor sudija, stoga ona pokusava na prisilan nacin da ospori pravosudju funkciju vlasti. Izvrsna vlast, dakle, nije pokazala spremnost da se ponasa u skladu sa novim pravnim okvirom.
Isto tako, pokusaj nametanja direktiva, odnosno naloga za rad pre svega iz raznih partijskih centara sadasnje vladajuce koalicije znaci samo to da se ni izvrsna vlast nije institucionalizovala na demokratski i zakonit nacin, a cirkuske predstave koje svakodnevno vidjamo u parlamentu to isto dokazuju i za zakonodavnu.
Resenje sukoba jeste u ostvarivanju samostalne sudske vlasti bez koje nema normalne i demokratske drzave, a uz podrsku kako staleza sudija tako i demokratske javnosti koja se mora osloboditi viska senzacionalizma, aferastva i zavisnog novinarstva u sluzbi ovog ili onog mocnika.
Procesu ustanovljavanja sudske vlasti Republika ce, kao i do sada, davati svoj puni doprinos.

Zlatoje Martinov

prilog 2

nastavak...

Ogledi: Kultura, nacija, teritorija «

» Dijalog: Tragovima jedne knjige (I)