Svet i mi

O legitimaciji nasilja

Bojan al Pinto-Brkic

Zajednickim saopstenjem predsednika SAD i Rusije o zavrsetku hladnog rata nisu prestala sva neprijateljstva, niti je jedna vrlo specificna logika porazena. Ono sto se svakako promenilo jeste slika Evrope i dominantni trendovi u odnosima izmedju glavnih protivnika, Vasingtona i Moskve, koji sada razvijaju poverenje, ali je na drugim kontinentima mnogo toga ostalo nejasno, narocito kakva je buducnost kontinuiranih konflikata u koje se ozbiljno ulagalo.
Primer Indije i Pakistana je prvi koji moramo razmatrati, koliko zbog njegove aktuelnosti, toliko i zbog razmera i potencijalnih implikacija na temeljnu stabilnost danasnjeg sveta.
Zasto je juzna Azija svakih sest meseci nadomak rata, kako je moguce da se odnosi dve velike drzave, Indije i Pakistana, okrecu oko proporcionalno malog regiona Kasmir, cime su pomenute drzave zasluzile da prete modernoj civilizaciji nuklearnim oruzjem i kakva je uloga medjunarodne zajednice - samo su neka od pitanja na koja valja potraziti odgovor. Ipak, najvaznije je ispitivati legitimaciju nasilja, kao kljuc za razumevanje stanja u Kasmiru, sa jedne i sa druge strane granice.
Nesrecno razdvajanje Indije i Pakistana obelezila su velika krvoprolica; etnicka ili verska razlicitost dan-danas su dovoljan razlog za ubiti. Dve drzave su vec ratovale. Rezultat toga je podeljenost Kasmira. Linija kontrole, razgranicenje utvrdjeno sporazumom o prekidu vatre (kako mirovni nije potpisan iako je rat zvanicno okoncan pre tridesetak godina), na meti je mnogih avanturista, patriota, kandidata za nacionalne heroje, ali i dzelata.
Sporadicni sukobi ne prestaju. Opisati stanje u Kasmiru za one koji su ponesto citali ili culi o stanju na Kosovu pred bombardovanje 1999. trebalo bi da bude prilicno lako: etnicka/verska vecina biva sistematski ugrozavana od strane dobro organizovanih vojnih i paravojnih formacija koje deluju na strani manjine, ljudi bivaju ubijani, muceni, oni nestaju, neki zavrsavaju u zatvoru posle montiranih procesa, gusi se svaki oblik njihovog politickog i kulturnog delovanja, zabelezena su brojna zverstva; sa druge strane, postoji nejak i previse entuzijastican pokret za nacionalno oslobodjenje koje se ne uklapa u aktuelne medjunarodne tokove. Vlada u Islamabadu vise ne cini nista sto sprecava razne vidove prikljucivanja tom pokretu. Kad sve stavite u uzavrelu azijsku atmosferu, sa elementima hladnoratovske logike i senke nedavnih sukoba velikih razmera u regionu (Avganistan), dobijate krizu koja se bez ozbiljnog rada i politicke volje prevladati ne moze. Naravno, malom je broju do toga stalo, mali je broj za to sposoban. Vecina smatra da je upotreba nasilja legitimna, da je opravdana "uzvisenim" ciljevima, k tome verske ili nacionalne prirode. A, medjunarodna zajednica ne shvata da dobre usluge posrednistva i pomoci ne mogu rekonstruisati individualni moral.

Svastalice «

» Zbivanja: Destrukcija drzave