Susedi

Joanidis i Vertilis

Pre desetak godina izasli su iz Koridalosa (grckog Spandaua) sve prezivele vodje "pukovnickog" rezima, na celu sa Papadopulosom, koji je umro, i Patakosom, koji je jos uvek veoma zivahan, posebno sada posle pobede Le Pena nad Zospenom u prvom krugu francuskih predsednickih izbora i najnovijeg istrazivanja javnog mnenja u Grckoj kada se jedna trecina gradjana izjasnila pozitivno o njihovom vojnom rezimu. Patakos je i dalje uporan borac protiv "mondijalizma i socijaldemokratije" koji su, avaj, osvojili sam stub slobodnog sveta NATO, a najvise ga je zabolelo kad mu je nova demokratska vlast oduzela cin generala: "To ni sam Gospod Bog nije mogao da mi oduzme! On, Bog, jeste pantodinamos (svemoguci - presnazni), ali cak ni on ne moze da oduzme zasluzeno steceno zvanje, a eto, ovi demokrati se ponasaju kao da su mocniji od Boga - zvanje i cin su delovi imena koje se dobija krstenjem, prezimena koje se dobija rodjenjem, to su jedini steceni delovi naseg imena, steceni radom, ispitima i zaslugama - njih niko ne sme, niti moze oduzeti!"
Ali nisu svi izasli iz Koridalosa - ostala su dvojica najupornijih: komandant vojne policije general Joanidis i general Vertilis - posto je uslov izlaska iz zatvora potpisivanje pokajnicke izjave zbog izdaje demokratije cinom drzavnog udara i ucescem u vlasti diktature.
Dvojica upornih generala borave na istom spratu zatvorske zgrade ali medjusobno ne komuniciraju zbog neke svadje od pre tridesetak godina, a i zbog medjusobne sujete, posto svako od njih zeli da jedini ima zvanje poslednjeg borca za istinu, poslednjeg vojnika slobodne Grcke protiv svetske zavere (general Vertilis ne komunicira ni sa svojim sinom koji je bio blizak sa suprugom bivseg jugoslovenskog predsednika koji trenutno boravi u Seveningenu, a veliki deo vremena provodio je u beogradskom "Interkontinentalu" u Arkanovom drustvu).
Dobro je, ipak, kad se broj upornih boraca svede na nekolicinu, kada citav narod, svi njegovi gradjani ne moraju da dele njihovu sudbinu. Onima koji su resili da na takav nacin udju u legendu niko nece stajati na putu, ali mi gradjani ne zelimo mesto u takvim legendama vec zivot u demokratskoj zemlji, u prosperitetnoj pravnoj a ne ideoloskoj i partijskoj drzavi, zelimo zivot koji smo, naposletku, posle toliko muka i napora zasluzili.

Eduard Dajc

Susedi: Dosao Pedi (Esdaun) da stvari sredi «

» Prevod: Zasto progresivne fondacije daju veliki broj premalih donacija?