|
Susedi
Italija
Desnicarska kultura ili ne...
U zelji da totalno ovlada zemljom agresivni italijanski predsednik
vlade Silvio Berluskoni postepeno cisti sudstvo, televiziju, skolstvo...
od onih koji mu nisu naklonjeni. Uspeo je da medjusobno zavadi sindikate
i tako oslabi radnicki front protiv sebe. Sve mu je to uglavnom uspelo,
mada samo delimicno, sto je za preduzetnika naviklog samo na uspeh gore
od poraza. Konacno je identifikovao i svog glavnog protivnika prisutnog
svugde gde mu stvari ne idu od ruke. To su intelektualci levicari! Oni
su ti koji nalaze razloge i argumentaciju kojima okrecu glasace protiv
njega, oni neprekidno kritikuju njegove odluke i jednostavno mu smetaju
da vlada kako je zamislio. Kao pragmaticni preduzetnik, Berluskoni je
smislio i kako ce da im stvori protivtezu. Zaduzio je svog najblizeg
kompanjona da organizuje "kongres" intelektualaca sa desnice,
koji ce doneti "Manifest kulture". Receno, ucinjeno.
U Firenci je 15. maja odrzan skup na kojem je vladajuca Berluskonijeva
partija Forza Italia donela svoj "Manifest kulture". Skup
je vodio i predlog manifesta napisao clan glavnog odbora stranke, senator
i europarlamentarac, Marcelo Del'Utri. Protiv njega je u Palermu stavljen
u stanje mirovanja sudski proces (optuzen za saradnju sa mafijom), jer
ga stiti dvostruki imunitet (domaci i evropski). Doticni je jos poznat
i po izjavi u jednom intervjuu: "Da se nismo (on i Berluskoni)
bacili u politiku, danas bismo bili u zatvoru kao mafijasi". Upravo
takva njegova reputacija sprecila je Berluskonija da mu dodeli neku
od drzavnih funkcija. Kao utehu, poverio mu je sada da se brine o kulturi.
O kvalifikacijama za taj posao on sam kaze: "Volim knjige, otvorio
sam svoju biblioteku za posetu publike, imam jedno pozoriste, jedan
kulturni centar i jedan casopis. Moje sudske peripetije privode se kraju.
Brane me 24 advokata, pa ja imam vremena koje mogu da posvetim kulturi".
Doskorasnji zamenik ministra za kulturu Vitorio Zgarbi, sasvim sigurno
jedini sa ozbiljnim intelektualnim pedigreom u vladi i priznati istoricar
umetnosti, koji medju svojim bibliografskim jedinicama ima i jednu o
manastirima u Srbiji, istina i enfant terrible, prvi je krenuo
da ismejava skup: "Dalje ruke, gospodo levicari. Kultura je nasa
stvar (cosa nostra)". Ta igra reci i jos vise Zgarbijevo zestoko
suprotstavljanje predlogu zakona da se formira akcionarsko preduzece
na koje ce biti preneto kompletno kulturno nasledje Italije, s pravom
da ga ono rasprodaje, kako bi se tim novcem eliminisao budzetski deficit,
bili su dovoljni da glavacki izleti iz vlade. Uzgred, on je peti clan
vlade koji je za godinu i po morao da izleti iz nje.
Smisao spomenutog Manifesta kulture je, kako u njemu pise: "Oslobodjenje
od kulturne hegemonije levice, koja je otela vladajucoj vecini ideale
slobode". U njemu svasta jos pise, pa i ovo: "Politika je
ta koja mora da sluzi kulturi, a ne obrnuto". U diskusijama je
ta teza o politici sluskinji "potvrdjena" na sledeci nacin:
svestenik Djani Dadjet Boco, "Berluskoni i Forza Italia su cudo
koje je providjenje nama poslalo". Francesko Alberoni, sociolog,
koji tvrdi da nijedan razuman i sposoban naucnik ne moze da prodre na
univerzitet ako nije komunista kaze: "Nikada nisam bio tako slobodan
kao kada sam se uclanio u Forza Italia". Glumac Djulio Boseti:
"Nisam bio komunista i zato su me smatrali fasistom (i kroz suze
dodaje) hvala svima vama, danas kao da sam se ponovo rodio, u slobodi".
Zatim je Djankarlo Lener, pisac Berluskonijeve biografije stampane u
Rusiji (da bi Putin imao sta da mu pokloni), zavapio kako je sramota
da cak ni partijske novine nisu donele prikaz njegove knjige. Gabriela
Karluci, nekadasnja show girl sa televizije, a sada poslanica:
"Neprijatelj je jos uvek medju nama". Knjizevnica Ticijana
Maiolo: "U jednoj TV emisiji sam stolicom pogodila u glavu Marka
Travalja (novinara koji je napisao knjigu Smrad novca o Berluskoniju);
jesam intelektualka, ali umem i dobro da odalamim". Ovo nabrajanje
zavrsili bismo recima ekonomiste Renata Bruneta: "Kako mozemo biti
slobodni ako ne oteramo one koji su vec zaposeli sva mesta. Imamo pravo
da upravljamo, bez straha. Dodjavola s komunistima". Rezime bi
se dao naci u zavrsnoj reci Del'Utrija: "Izmedju misljenja bez
akcije i akcije bez misljenja, ja se opredeljujem za ovo drugo".
Valjda je posle ovoga jasno zasto na tom "kongresu kulture"
nije bilo nijednog ozbiljnog intelektualca desne provenijencije kao
sto su Panebianko, Gali, Dela Lodja, Kardini.... A sto se komunista
i levice tice stvari stoje ovako: komunisti na izborima dobijaju glasova
priblizno koliko i fasisti - njih je glasacko telo odgurnulo "na
smetliste istorije", kako bi oni sami to nekada rekli. Tacno je
da su mnogi italijanski intelektualci u razdoblju izmedju 1945. i 1956.
godine bivali clanovi KPI, ali je podjednako tacno da je zbog ulaska
sovjetskih trupa u Madjarsku vecina njih napustila partiju, a simpatizeri
joj definitivno okrenuli ledja. Danas su najveca imena italijanske kulture
i filozofije Norberto Bobio, Rozario Romeo, Abanjano, Galaso... kojima
se moze zameriti da su, kao i vecina intelektualaca, malo blazi u kritikama
prema levici nego prema desnici, ali nikako da su i sami pripadnici
levice.
Na "kongresu" su kao uzor citirana imena koja ne idu u prilog
zeljenoj konfrontaciji. Einaudi je bio liberal i antifasista, Salvemini
laik i socijalista i tako redom. Nekakvu centralnu tacku intelektualnog
desnicarskog programa nije bilo lako uociti ni pre pojavljivanja "Manifesta"
a jos manje posle njega. Uzgred, preostali italijanski komunisti izdaju
list koji se zove Il Manifesto, tako je konfuzija kompletna.
Istoricar Kardini, koji vazi za desnicara, objasnjava zasto uprkos pozivu
nije prisustvovao skupu. "Imam utisak" - kaze on - "da
na desnici postoji verovanje kako je kultura samo onaj cvet na reveru,
i to sto boljeg odela, i da jedino takva nije opasna za politiku. Ako
se ne pokrene rasprava o odnosima kulture i civilnog drustva, ja nisam
zainteresovan. Drugima prepustam da sredjuju svoje odnose sa politicarima".
Politolog Saverio Vertone, koga ne guraju u neki od tabora, kaze: "Od
neoliberalizma su preuzeli svoju smesnu zastavu i jednoumlje koje ih
povezuje. A taj balon, kao i onaj koji su napravili od finansija, pocinje
polako da se izduvava".
Milutin Mitrovic
Susedi: Zal
za Lekom Dukadjinom «
» Susedi:
Dosao
Pedi (Esdaun) da stvari sredi
|
