Dogadjanja

Referendum, populizam, Dusan Silni i fudbalski lokal-patriotizam

Nije dovoljno biti protiv Milosevica, treba se od njega razlikovati

Bez obzira na demokratski legitimitet kampanje, referendumska kampanja DHSS-a mobilise negativnu politicku energiju

I SRBIJA SE PITA. DOSTA! HOCEMO SAMOSTALNU SRBIJU, slogani su koji nas susrecu na bilbordovima i na TV ekranima proteklih nedelja i meseci. Potpisuje ih Demohriscanska stranka Srbije i njen predsednik Vladan Batic, kao slogane politicke kampanje za skupljanje potpisa za pokretanje inicijative za raspisivanje referenduma u kojem gradjani Srbije treba da se izjasne da li zele zajednicku drzavu sa Crnom Gorom. Skupljeno je preko 100 000 potpisa i stranka krece u akciju prikupljanja potpisa "od vrata do vrata" i to nakon parlamentarne potvrde sporazuma o novoj drzavi u Srbiji i Crnoj Gori i dogovora sa medjunarodnom zajednicom.

Dusan Silni pred Palatom pravde

Pred Palatom Pravde podignut je spomenik Caru Dusanu. Od ukupnog doprinosa lika i dela Cara Dusana nacionalnoj istoriji apostrofiran je njegov doprinos uvodjenju pravde i pravosudja. Spomenik je "otvorio" ministar pravde g. Vladan Batic. Otkud spomenik Caru Dusanu ispred zgrade koja treba da simbolise jednu od centralnih institucija pravne drzave, njenu modernost i samu ideju pravde? Ministar Batic se zalozio da se spomenik bas tu postavi. Ne na trgovima, u parkovima, na ulicama, unutar tvrdjava na poljima, ispred muzeja - u simbolickom smislu - neutralnom okruzenju. Verovatno zbog Dusanovog zakonika, koji treba da podseti na zakonodavno istorijski kontinuitet koji Srbi imaju. Mozda Srbi imaju i drugih licnosti koje bi simbolizovale ideju stvaranja moderne evropske drzave, pravde i zakonodavstva. Tako je Car Dusan dobio novu funkciju i kulturno-istorijsku reinterpretaciju. Umesto simbola imperijalne ideje i teritorijalnog sirenja Srba na Balkanu, kako su ga videli i masovno eksploatisali nacionalni kartografi, a koje frustrira susedne narode, treba da podseti gradjane na unutrasnje organizovanje pravde. Surovi Dusanov zakonik simbol je drakonske srednjovekovne pravde, ali je validan simbol kontinuiteta pravne drzave i u isto vreme njegova rehabilitacija u ocima sirokih narodnih masa, smatra ministar pravde. Opet upotreba i mesanje razlicitih senzibiliteta, simbolickih poruka i istorijskih razdoblja u aktuelnoj politici, licnim stavom, "odokativnom" procenom i populistickom metodologijom.

Da li vas retorika i slogani DHSS-a sa pocetka teksta podsecaju na neke slicne slogane, npr. NAROD SE PITA, NAROD BIRA A NE NATO? Tada su ih potpisivali vlasnici one Srbije, koalicija SPS-JUL. Da li je ova frapantna slicnost mobilizacijskih slogana, stranke koja je bila i jeste u opoziciji prema Milosevicu, sa SPS-JUL sloganima, samo slucajna ili ponovo imamo politicke kampanje sa vec vidjenom, populistickom matricom u kojoj se, po nasem misljenju, politicki egzekutiran problem dovodi u centar politicke i javne pozornosti da bi se zaradio neki politicki poen i bez prece potrebe pokrenula po mnogim elementima iracionalna i negativna energija netrpeljivosti, narcisoidnosti i samodovoljnosti koja u Srbiji, videli smo, ima plodno tlo.
Tom utisku doprinosi i marketinsko-politicki aspekt kampanje DHSS-a. U oglasima i javnoj i medijskoj promociji kampanje za referendum o zajednickoj drzavi ne pozivaju se gradjani, politicka javnost i biraci da izraze svoju politicku volju ili stav o referendumu, vec se unapred sugerise da je stav DHSS-a imperativ SRBIJE i NARODA. Potpuno identican obrazac politickih kampanja upotrebljavao je SPS-JUL rezim, sto je bio prepoznatljiv znak njihove politicke megalomanije i totalitarne populisticke manipulacije pojmom narodna volja, ispod koje se oni potpisuju, koju oni definisu, koju oni sugerisu i koju oni, naravno, unapred znaju i apsolutno reprezentuju. Utisak je da DHSS nije uspeo da pronadje i izrazi diskontinuitet svog masovnog politickog delovanja sa ovakvim shvatanjem politike, svojstvene prethodnom rezimu, i definise referendumsku kampanju kao slobodno izrazavanje volje i interesa pojedinaca i grupa bez upotrebe demagosko-populisticke matrice za stranacku identifikaciju sa SRBIJOM i NARODOM.
I slogan DOSTA, HOCEMO SAMOSTALNU SRBIJU, gde pocetna slova reci cine anagram DHSS i gde DOSTA treba da predstavlja kljucnu rec diskontinuiteta i izrazavanja politicke volje da se prekine sa raznoraznim, po svemu sudeci "trulim" savezima, unitarnim, konfederalnim, federalnim itd., potpuno je kontraproduktivan. Jer, osim sto u propagandnoj ravni sugerise cvrstinu uverenja i odlucnosti same stranke, potpuno je suprotan realnom politickom imperativu u kojem Srbija umesto autoamputacije i rezigniranog autizma mora pronalaziti politicka resenja bez diktata i sklapati saveze u razlicitim modalitetima i na razlicitim nivoima integracije, ne samo danas sa Crnom Gorom vec i sutra sa Kosovom.

Hleba i igara

Promocija politickih poruka preko masovne kulture ili sporta oduvek je bio omiljeni populisticki postupak srpskih vlasti i srpskih politicara. Mada su se nakon 5. oktobra lideri DOS-a odrekli uplitanja u sport zarad vlastite promocije, jedino je DHSS i predsednik stranke i ministar pravde Vladan Batic, doduse, na lokalnom nivou, upleo svoju politicku figuru sa fudbalskim sportom. Ulazak fudbalskog kluba Radnicki iz Obrenovca u Prvu fudbalsku ligu proglasen je dogadjajem decenije u samom mestu a Vladan Batic je svojim likom i delom tom decenijskom uspehu dao licni pecat. Taj dogadjaj je u masovnim medijima dobio veliki publicitet ali je i sam Batic preko dogadjaja dobio veliki publicitet.

Nakon svih ovih godina, kada je rat bio politika i kada se kroz rat i nasilje obecavala "integracija" svih srpskih zemalja, poziv na samostalnu i nezavisnu Srbiju svakako ima prizvuk otreznjenja i realpolitike, ali se cini da je kroz kampanju DHSS-a ovakav stav iskazan kao cin kolektivne rezignacije i besa, kao neka vrsta demokratskog sutiranja u zadnjicu nekog iz porodice, koji nam se popeo na vrh glave, jer trazi da zna "sta je tu njegovo". Takodje, takav stav ostavlja utisak potpune politicke i kulturno-civilizacijske nespremnosti da se politika ili-ili zameni politikom integracije, konvergencije, kohabitacije i kooperacije po svaku cenu, kao nuzan uslov obnove demokratije i gradjanskog drustva u Srbiji.
Tako se u atmosferi i backgroundu ove kampanje prepoznaju ona kolektivna svesna i nesvesna stihija i porivi koji poslednjih godina, uz podrsku politickih elita, haraju srpskom politickom scenom. Ako Oni nece - kako Mi hocemo - neka idu u p... m... Govori se o retorici i stihiji iskljucivosti i mrznje, u javnom i politickom zivotu. I utisak je da i pored hladnorazumskih motiva DHSS-a kampanja o referendumu za samostalnost Srbije na politicku scenu izvodi sve one nacional-politicke zombije i ideoloske mutante koji se mobilisu na stereotipima nacionalne narcisoidnosti, cvrste ruke i netolerancije, prezira, ksenofobije i autizma, i koji su se konacno skrasili i "ukopali u samoj Srbiji" trazeci nove vodje i pokrovitelje do konacnog obracuna sa inim spoljasnjim i unutrasnjim neprijateljima.
U vreme dok se DOS raslojava a politicke snage pregrupisu i dok traje presvlacenje i novo kostimiranje "starih igraca", kampanja DHSS-a i njihovi potezi u javnom delovanju pokazuju da u pristupu politici i njenoj praksi nema niceg novog. U politickoj promociji koristi se Milosevicev recept i njegova neizmenjena ideolosko-glasacka infrastruktura. Umesto konstitucije temeljnih institucija gradjanskog drustva, pravne drzave i promocije istinskog preispitivanja nacionalne politike i njenih ciljeva, kopaju se rovovi za izborne okrsaje i mobilisu glasaci, cije je mitove i politicke i palanacke zablude Milosevicev rezim izmanipulisao, istrosio i unovcio - skoro na identican populisticki nacin.

Nestrpljivi i odlucni da glasacki teren ne prepuste drugima, DHSS je poceo da osvaja (u vidjenom stanju) emocije potencijalnih biraca, od nacionalno osetljivih i "ranjenih" pojedinaca i grupa do potkulturnih grupa sa sve huligansko-nacionalistickom ikonografijom i ideologijom (fudbalsko-navijacko pleme) preko nacionalne proslosti, tradicije, vere i licnosti iz nacionalne istorije, za svoju stranacku promociju - predstavljajuci se, u isto vreme, kao autenticni zastupnik (PITACE NAS STAROST GDE NAM JE BILA MUDROST - TV spot DHSS-a) Svetog Save, Evrope, Monarhije, Karadjordja, Svetskog Kapitala, Kralja Aleksandra, Cara Dusana, Pravne Drzave, Grba, Himne, Obespravljenih, Fudbalske I, II i III lige, Vere, Tranzicije, Boga itd. Takvim konfuznim-buckuris porukama, sa nesto izmenjenom retorikom, bombarduje se izmrcvarena i frustrirana ciljna grupa, vidjena vec u prethodnih 15 godina u oblicju ideolosko-populistickog Frankenstajna (made in Serbia) kako baulja po Srbiji od mitinga do mitinga sa transparentom u rukama. Ako se setimo kako su nacionalnu istoriju, i njene mitove i aktere, mesajuci zabe i babe, potezali SPS, radikali, SPO i drugi, vozeci mosti svetaca sirom srpskih zemalja, otvarajuci spomenike Oslobodiocima, organizujuci mitinge za MIR na kojima se puca i preti, nekrofilsko osvestavajuci grobnice itd., u sveopstem grabezu TROSENJA nacionalne istorije i POPULISTICKE manipulacije istom, tesko da ce naredni izbori liciti na nesto drugo do na jeftino nacionalno-demagosko razmetanje i novokomponovanu raspodelu moci umerenih i radikalnih, bastinika Milosevicevog populizma.

Dragan Jovanov

Dogadjanja: Glosa o zlocinu i grehu bez kazne «

» Dogadjanja: Jugoslovenska komisija za istinu i pomirenje